Економска заједница држава западне Африке
Економска заједница држава западне Африке (енгл. Economic Community of West African States; франц. Communauté économique des États de l'Afrique de l'Ouest; порт. Comunidade Económica dos Estados da África Ocidental), позната по свом акрониму ЕКОВАС (од енгл. ECOWAS; франц. и порт. CEDEAO), је регионална група коју чини 15 западноафричких земаља, и формирана је 28. маја 1975. године потписивањем Споразума у Лагосу.
Чланице:
- Бенин (1975)
- Буркина Фасо (1975)
- Гамбија (1975)
- Гана (1975)
- Гвинеја (1975)
- Гвинеја Бисао (1975)
- Зеленортска Острва (1976)
- Либерија (1975)
- Мали (1975)
- Нигер (1975)
- Нигерија (1975)
- Обала Слоноваче (1975)
- Сенегал (1975)
- Сијера Леоне (1975)
- Того (1975)
Бивше чланице:
- Мауританија (1975—2000)
Организација ECOWAS такође служи као мировне снаге у региону, при чему државе чланице повремено шаљу заједничке војне снаге да интервенишу у земљама чланицама блока у временима политичке нестабилности и немира.[1][2]
Земље чланице
Од фебруара 2017. ECOWAS има 15 држава чланица; осам од њих говоре француски, пет говоре енглески, а две португалски. Сви садашњи чланови придружили су се заједници као оснивачи у мају 1975, осим Зеленортских острва који су се придружили 1977.[3][4]
Једина бивша чланица ECOWAS-а је Мауританија која говори арапски, која је такође била један од оснивача 1975. године и одлучила да се повуче у децембру 2000. године.[3] Мауританија је недавно потписала нови споразум о придруженом чланству у августу 2017. године.[5]
Мароко је званично затражио да се придружи ECOWAS-у у фебруару 2017. године.[6] Апликација је у принципу одобрена на самиту шефова држава у јуну 2017,[7][4] али је понуда Марока за чланство у застоју.[8]
Мали је суспендован из ECOWAS-а 30. маја 2021, након другог војног удара у року од девет месеци.[9] Гвинеја је такође суспендована 8. септембра 2021, убрзо након што се у земљи догодио војни удар.[10][11] Санкције су обема земљама уведене 16. септембра.[12] Мали је 10. јануара 2022. најавио затварање својих граница и опозвао неколико амбасадора из ECOWAS-а као одговор на санкције уведене због одлагања избора на четири године.[13] Дана 28. јануара 2022, Буркина Фасо је суспендована из ECOWAS-а након војног удара.[14]
Нигер, Мали и Буркина Фасо објављују да напуштају организацију 28. јануара 2024., што је догађај без преседана од стварања ЕЦОВАС-а, наводећи посебно недостатак помоћи организације у суочавању с тероризмом и оптужујући је да је под утицај страних сила.[15]
Статистички подаци за становништво, номинални БДП и БДП по паритету куповне моћи који су наведени у наставку су преузети из процена Светске банке за 2015. годину, објављених у децембру 2016. године.[16][17][18] Подаци о подручју преузети су из извештаја за 2012. који је саставио Одсек за статистику Уједињених нација.[19]
| Земља | Површина[19] (km²) | Популација[16] (thousands) | GDP (nominal)[17] (millions USD) | GDP (PPP)[18] (millions intl.$) | Валута | Званични језик |
|---|---|---|---|---|---|---|
 Зеленортска Острва | 4.033 | 521 | 1.603 | 3.413 | ескудо | португалски |
 Гамбија | 11.295 | 1.991 | 939 | 3.344 | даласи | Енглески |
 Гвинеја | 245.857 | 12.609 | 6.699 | 15.244 | франак | француски |
 Гвинеја Бисао | 36.125 | 1.844 | 1.057 | 2.685 | ЦФА франак | португалски |
 Либерија | 111.369 | 4.503 | 2.053 | 3.762 | долар | енглески |
 Мали | 1.240.192 | 17.600 | 12.747 | 35.695 | ЦФА франак | француски |
 Сенегал | 196.712 | 15.129 | 13.610 | 36.625 | ЦФА франак | француски |
 Сијера Леоне | 72.300 | 6.453 | 4.215 | 10.127 | леоне | енглески |
| Тотал ECOWAS зоне А | 1.917.883 | 60.550 | 42.923 | 110.895 | — | — |
| Земља | Површина[19] (km²) | Популација[16] (хиљада) | GDP (nominal)[17] (милиона УСД) | GDP (PPP)[18] (милиона међ.$) | Валута | Званични језик |
|---|---|---|---|---|---|---|
 Бенин | 114.763 | 10.880 | 8.291 | 22.377 | ЦФА франак | француски |
 Буркина Фасо | 272.967 | 18.106 | 10.678 | 30.708 | ЦФА франак | француски |
 Гана | 238.533 | 27.410 | 37.543 | 115.409 | седи | енглески |
 Обала Слоноваче | 322.463 | 22.702 | 31.759 | 79.766 | ЦФА франак | француски |
 Нигер | 1.267.000 | 19.899 | 7.143 | 19.013 | ЦФА франак | француски |
 Нигерија | 923.768 | 182.202 | 481.066 | 1.093.921 | најра | енглески |
 Того | 56.785 | 7.305 | 4.088 | 10.667 | ЦФА франак | француски |
| Тотал ECOWAS зоне Б | 3.196.279 | 277.502 | 580.568 | 1.371.861 | — | — |
Референце
Литература
- Adekeye Adebajo, 'Liberia's Civil War: Nigeria, ECOMOG, and Regional Security in West Africa,' Lynne Rienner/International Peace Academy, 2002
- Berman, Eric G.; Sams, Katie E. (2000). Peacekeeping In Africa : Capabilities And Culpabilities. Geneva: United Nations Institute for Disarmament Research. ISBN 92-9045-133-5.
- „African Union”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 26. 10. 2014.
- Data. „GDP, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GNI per capita, PPP (current international $) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
- Data. „GDP (current US$) | Table”. World Bank. Приступљено 8. 8. 2014.
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- Assessment of ECOMOG's Liberia intervention published in "Human Rights Watch World Reports", Volume 5, Issue No. 6, June 1993,
- ECOMOG: A model for Africa? by Comfort Ero, Centre for Defence Studies, King's College London in Monograph No 46, February 2000 published by the Institute for Security Studies.
- Profile: Ecomog, BBC News Online, 17 June 2004.
- ECOMOG: Peacekeeper or Participant?, BBC News Online, February 11, 1998.
