Имаго

У биологији, имаго је последњи стадијум који инсект поприма током своје метаморфозе, процеса раста и развића.^[2][3][4][5] Пошто протекне време луткиног мировања, њена кошуљица (егзувија) прска и кроз настали отвор излази савршен инсект — имаго. На пример, лептир када излази из кошуљице је мокар и мекан, његова крила су слепљена и он није способан да лети.

Функција имага своди се углавном на размножавање врсте. Имаго неких врста после парења угине, мада има и имага других врста који после парења живе и неколико година (нпр. тврдокрилци). Међу инсектима најдужи живот имају женке социјалних инсеката; (матица домаће пчеле до 5 година), (мравља краљица до 12 година), (женка термита до 15 година).

Код чланова Ametabola^[6] или Hemimetabola,^[7][8] код којих је метаморфоза^[9][10] „непотпуна“, коначна екдиза прати последњу незрелу или нимфалну фазу. Код чланова Holometabola, у којима постоји стадијум кукуљице, коначна екдиза прати излазак из кукуљице, након чега је метаморфоза потпуна, иако код неких врста постоји продужени период сазревања.^[11]

Имаго је једина фаза у којој је инсект полно зрео и, ако је врста крилата, има функционална крила. Имаго се често назива одраслим стадијумом.^[5] Припадници реда Ephemeroptera (водени цветови) немају стадијум кукуљице, али накратко пролазе кроз екстра крилати стадијум који се зове субимаго.^[12][13][14] Инсекти у овој фази имају функционална крила, али још нису полно зрели.^[5]

Латинска множина од imago је imagines, и ово је термин који генерално користе ентомолози – међутим, имаго је такође прихватљив.^[15]