Исмаил Кадаре
Исмаил Кадаре (алб. Ismail Kadare; Ђирокастра, 28. јануар 1936) је албански књижевник, песник, есејиста, сценариста и драматург. Он је водећа међународна књижевна личност и интелектуалац. Он је био фокусиран на поезији све до објављивања свог првог романа, Генерал мртве армије, који му је донео међународну славу.[1]
Исмаил Кадаре | |
|---|---|
 Исмаил Кадаре, 2002. године | |
| Датум рођења | 28. јануар 1936. |
| Место рођења | Ђирокастра,  Краљевина Албанија |
Кадаре је 1992. године добио светску награду Чино Дел Дука. Године 2005, му је додељена инаугурална међународна награда Ман Букер; 2009. Награда принца од Астурије за уметност; и 2015. године Јерусалимска награда. Прималац је награде Парк Кјонг-ни 2019. и међународне награде за књижевност Нојштат 2020. године.[2] Француска га је 1996. године поставила за страног сарадника Академије наука о моралу и политици Француске, а 2016. је добио титулу Командир Легије части. Био је 15 пута номинован за Нобелову награду за књижевност. Од 1990-их, обе главне политичке странке у Албанији су од Кадара тражиле да постане председник Албаније на основу консензуса, али је он то одбио.
Његов номинациони поротник за Нојштатску награду написао је: „Кадаре је наследник Франца Кафке. Нико од Кафкиног доба није ушао у паклени механизам тоталитарне моћи и њеног утицаја на људску душу у толико хипнотичкој дубини као Кадаре.” Његово писање се такође пореди са писањем Николаја Гогоља, Џорџа Орвела, Габријела Гарсије Маркеза, Милана Кундере и Балзака. Живећи у Албанији у време строге цензуре, Кадаре је осмислио лукаве стратегије како би надмудрио комунистичке цензоре који су забранили три његове књиге, користећи средства као што су парабола, мит, басна, народна прича, алегорија и легенда, прошаране двоструким значењима, алузијама, инсинуацијама, сатиром и шифрованим порукама. Године 1990, да би побегао од комунистичког режима и његове тајне полиције Сигурими, пребегао је у Париз. Његови радови су објављени на 45 језика. „Њујорк тајмс“ је писао да је он био национална личност у Албанији која се по популарности може поредити са Марком Твеном у Сједињеним Државама, и да „тешко да постоји албанско домаћинство без Кадарове књиге“.
Кадара неки сматрају једним од највећих писаца и интелектуалаца 20. и 21. века и универзалним гласом против тоталитаризма.[3][4][5] Он је супруг књижевнице Хелене Кадаре и отац амбасадорке Уједињених нација и потпредседнице Генералне скупштине УН, Бесијане Кадаре.
Биографија
Кадаре је рођен 28. јануара 1936. у Ђирокастру, на југу Албаније, у породици скромног судског службеника. Мајка му потиче из имућне породице, тако да одраста у либералној и образованој грађанској средини. Детињство и родни град (под наизменичном италијанском односно грчком окупацијом током Другог светског рата) описује у роману „Хроника у камену”.[6][7]
Студирао је на Факултету у Тирани и на Заводу за књижевност „Максим Горки” у Москви.[8]
Шездесетих година XX века ради као новинар и уредник, када почиње да објављује поезију. Године 1963. објављује први роман, „Генерал мртве војске”, који доживљава успех и у земљи и у иностранству.[9] По роману је 1983. снимљен истоимени филм с Марчелом Мастројанијем у главној улози.[10]
Од тада редовно објављује бројна дела која су га учинила једним од најзначајијих европских писаца XX века. Међу њима се посебно истиче „Палата снова”, политичка алегорија, чија је радња смештена у османском Истанбулу, али којом Кадаре на суптилан начин критикује комунистички режим Енвера Хоџе.[11][9]
Године 1990, пред сам пад комунизма у Албанији, добија азил у Француској. Азил је затражио због, како каже, непомирљивости истинског књижевног стваралаштва и диктатуре:
Кадаре остаје у Француској до 1999, кад се враћа у Албанију. Тренутно живи на релацији Тирана–Париз.[12]
Одабрана дела
- Генерал мртве војске (1963),
- Тврђава (1970),
- Хроника у камену (1971),
- Велика зима (1977),
- Мост на три лука (1978),
- Прекинути април (1980),[6][7]
- Палата снова (1981),
- Концерт на крају зиме (1988),
- Пирамида (1992)
- Разговор о брилијантима једног децембарског поподнева (2013)
Преводи на енглески
Следећи романи Кадаре преведени су на енглески:
- The General of the Dead Army (алб. Gjenerali i ushtrisë së vdekur)
- The Siege (алб. Kështjella)
- Chronicle in Stone (алб. Kronikë në gur)
- Broken April (алб. Prilli i thyer)[6]
- The Three-Arched Bridge (алб. Ura me tri harqe)
- The Palace of Dreams (алб. Pallati i ëndrrave)
- The Concert (алб. Koncert në fund të dimrit)
- The File on H (алб. Dosja H: roman)
- The Pyramid[13] (алб. Piramida)
- Elegy for Kosovo (алб. Tri këngë zie për Kosovën)
- Spring Flowers, Spring Frost (алб. Lulet e ftohta të marsit)
- The Successor (алб. Pasardhësi)
- Agamemnon's Daughter (алб. Vajza e Agamemnonit)
- The Blinding Order (алб. Qorrfermani)
- The Fall of the Stone City (алб. Darka e Gabuar)
- The Accident (алб. Aksidenti)
- The Ghost Rider (алб. Kush e solli Doruntinën?)
- Twilight of the Eastern Gods (алб. Muzgu i perëndive të stepës)
- A Girl in Exile (алб. E penguara)
- The Traitor's Niche (алб. Kamarja e turpit)
- Essays on World Literature: Aeschylus • Dante • Shakespeare (алб. Tri sprova mbi letërsinë botërore)
- Stormy Weather on Mount Olympus (алб. Stinë e mërzitshme në Olimp)
- The Doll: A Portrait of My Mother (алб. Kukulla)
Награде, признања, чланства
- Дописни члан Академије моралних и политичких наука у Паризу,
- Добитник одликовања француске Легије части,
- Добитник награде Приx мондијал Кино дел Дука 1992.,
- Добитник Међународнe Букер наградe 2005.,
- Добитник награде Принц од Астурије 2009.[14]
Референце
Литература
Спољашње везе
- Биографија на енглеском
- National Library of Albania
- Guppy, Shusha (лето 1998). „Ismail Kadare, The Art of Fiction No. 153”. The Paris Review. Summer 1998 (147).
- In the Palace of Nightmares': An Exchange – New York Review of Books
- Petri Liukkonen. "Ismail Kadare". Books and Writers
- "Poems by Ismail Kadare", Albanianliterature.net.
