Кула (град)

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Kúla, нем. Wolfsburg, Кула, укр. Кула.

Данашња Кула помиње се у историјским записима као једно од најстаријих насеља Бачке. Претпоставља се да је ту још 1522. године, на почетку 16. века, постојао „град од земље“ с турском војном посадом и нешто мало унаоколо насељених Срба и Буњеваца.

У ствари, најраније, званичне податке о Кули срећемо у белешкама о поседу Ференца Вешелењија из 1652. године, као и из пројекта грофа Штаренберга од 29. августа 1699. године у којем се говори о граници према Турцима на којој је била посада од 100 војника.По свему судећи, Кула или ближа околина је била насељена много векова пре првих нађених записа о постојању овог места. Велика пустошења у овим крајевима и измењена структура становништва су допринели да трагови ранијих насеља нестану. По народном предању, у време Турака, негде на територији данашње Куле, постојала је једна кула са турском посадом (мање утврђење или осматрачница), те се сматра да је место по тој кули и добило назив. О овоме не постоје неки чвршћи докази, нити су у том правцу вршена озбиљнија истраживања до данас. Па ипак се зна да је у наредним вековима ова територија често мењала господаре да би се тек после Првог светског рата припојила матици Србији.И поред великих пустошења која су Турци вршили у овим крајевима су из тих времена остали први писани трагови о постојању Куле. Тако је забележено у црквеним записима прелатства, Калоча (Мађарска) о убирању дажбина (десетине) за цркву.

"... 1543. године... Кула (!) 12 форинти и 1 пар чизама..."

"... 1650. године... Кула 12 форинти и пар чизама..."

У једном запису из 1733. године је забележено да је Кула имала 251 кућу. Записи из тих времена спомињу Кулу као: Куља, Кола, Кула, Горња Кула, Доња Кула, што упућује на могућност постојања и два одвојена насеља: један део насеља, вероватно на падинама узвишице Телечке, а други негде испред ових падина.

Из 18. и 19. века постоје већ редовнији записи о овим крајевима.У Бачкој, па и у околини Куле, с обзиром на природне погодности првенствено се развијала земљорадња и сточарство. Насељавање Мађара 1740. и Немаца 1780-1785. године имало је поред економског, и национално-политички карактер.

Почетак организованог досељавања карпатских Русина на просторе данашње Србије везан је управо за Кулу. У мају 1745. године, коморске власти су склопиле уговор са првом групом русинских досељеника, који су пристигли у Кулу, односно на пустару Косцељиско,^[1][2] тако да се поменута година (1745) међу Русинима у Србији обележава као почетак њиховог досељавања, а тим поводом је 1995. године у Новом Саду одржан и пригодан научни скуп, којим је обележена 250. годишњица (1745-1995) досељавања Русина на ове просторе.^[3]

Баш за околину Куле, па и целу средњу Бачку, од огромног је значаја било ископавање одводног канала од Куле до Врбаса 1785. године, којим су одвођене воде из мочварних предела из горњег атара Куле у природни ток речице од Врбаса према Тиси. Овај канал је продужен до мочварног предела код Новог Сивца 1786. године. Већ у периоду 1793-1797. године овај канал је продужен и повезан са Дунавом и Тисом те је створена претеча данашњег Великог бачког канала. Творац овог канала је био инжењер Јожеф Киш, који је у остварењу овог великог подухвата наилазио на много неразумевања и велике тешкоће.

Кула је пред сам крај 19. века повезана са осталим местима макадамским путем Сомбор - Кула - Врбас - Бечеј, и Кула - Руски Крстур - Оџаци. Директну железничку везу добија 1896. године пругама Сомбор-Кула-Бечеј, и Мали Иђош - Кула - Бачка Паланка. Железничка веза је постојала и раније иако нешто удаљена од Куле, пругом Суботица - Врбас - Нови Сад, када је станица у Врбасу носила назив Врбас-Кула.

Привреда Куле већ у 18. веку бележи видан развој, а у 19. и 20. веку уместо мануфактурног добија индустријски карактер. Прерада конопље и влакана свилене бубе, затим производња пива, били су познати у Кули у 19. веку. Почетком 20. века село је имало 9.000 становника; занатство је било веома развијено, док је индустрија била у успону. Кула је имала и свој лист: "Bacskai Kozerdekek".

Устаљењем новонасељених становника у 18. веку, не само земљорадња и сточарство, већ и занатство се почело развијати. Тако су у Кули по записима из 1815. године постојали цехови кројача, обућара, а касније 1819. године цехови ћурчија, ткача итд. Занатство се нагло развијало, па је 1894. године занатско удружење у Кули бројало 254 члана, а који су евидентирали 154 помоћника и 59 ученика. Развијено занатство је у овом месту била колевка индустријализације.Тако је:

• 1812. године основана фабрика пива.
• 1876. године је подигнут први парни млин.
• 1880. године је основана фабрика плугова.
• 1882. године је основана ливница и фабрика арматура.
• 1892. године основана је фабрика свилених тканина.
• 1904. године основана је фабрика столарија.
• 1906. године основана је фабрика шешира.
• 1908. године је основана фабрика вунених тканина.
• 1916. године је подигнут Млин „Житобачка“.
• 1920. године је подигнута фабрика коже, мада њена производња датира још из 1753, када су то биле мануфактурне радионице, с малим бројем радника и понеком машином.

Неке од ових фабрика су после Првог светског рата, а нарочито за време светске економске кризе (1929-1931. године) престале са радом, као што су фабрика свилених тканина, фабрика столарије и фабрика шешира.

У насељу Кула живи 15.384 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 6.602 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[4] Година Становника 1948. 10.704 1953. 11.733 1961. 13.609 1971. 17.245 1981. 18.847 1991. 19.311 19.005 2002. 19.301 19.739 2011. 17.866

Тренутно у граду Кули функционишу три фудбалска клуба ФК Хајдук Јуниор, ФК Кула и КФК Кула, од којих је најуспешнији Хајдук Јуниор, који се такмичи у Подручној лиги Сомбор, и бори се за пласман у виши ранг такмичења. Овај клуб је успешан у млађим категоријама, такмичи се у Квалитетној лиги Војводине. ОФК Хајдук основан је у јулу 2013.год. а угашен 2015. године.^[7] ФК Хајдук 1925 основан је 2013. год.^[8][9]

• Габор Киш (1751-1800), хидрауличар и војни инжењер. Млађи брат Јожефа Киша (1748–1813) заједно са њим пројектант Великoг бачког канала.
• Алекса Поповски (1805-1830), секретар Милоша Обреновића.
• Карло Бијелицки (1813-1878), оснивач Градске библиотеке у Сомбору.
• Милета Лесковац (1873-1942), апотекар.
• Лазар Бајић (1877-1947), доктор правних наука.
• Исидор Бајић (1878-1915), био је српски композитор, учитељ, педагог, мелограф и издавач. Основао је и био први директор Музичке школе у Новом Саду.
• Пал Салаи (1892-непознато), атлетичар, фудбалер, фудбалски тренер. Тренер ФК Парма у сезони 1938-1939.
• Тихомир Влашкалић (1923-1993), председник Централног комитета СК Србије.
• Никола Бошњак (1927-1977), носилац високог израелског признања "Праведник међу нацијама".
• Драгослав Херцег (1948), ректор Универзитета у Новом Саду (1991-1996).
• Бранка Парлић (1955), академска музичарка и пијанисткиња.
• Ендре Шили (1956), математичар и академик, инострани члан Српске академије науке и уметности и члан Краљевско друштва.
• Драган Шкрбић (1968), бивши је српски рукометаш и репрезентативац. Изабран је 2000. године за најбољег играча на свету од стране Међународне рукометне федерације.
• Дејан Луткић (1974), српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац.
• Јелена Ђукић (1980), српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
• Надежда Јаковљевић (1994), српска је позоришна глумица. Стална је чланица глумачког ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
• Предраг Рајић (1987), српски политички аналитичар, политичар, публициста

• 
  Православна црква у Кули
• 
  Католичка црква у Кули
• 
  Хришћанска адвентистичка црква у Кули
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• Општина Кула
• Ветропарк Кула

Кула на Викимедијиној остави.

• Завод за урбанизам Кула-Оџаци^{[мртва веза]}
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)