Лион
Лион (франц. Lyon, лат. Lugdunum)[6][7][8][9][10][11] је главни град региона Рона-Алпи и департмана Рона у источној Француској. Град се налази на ушћу реке Саоне у реку Рону. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 472.305.[12] Лион је после Париза и Марсеља трећи највећи град у Француској. Са око 1,3 милиона житеља у ширем градском подручју (некадашњи регион Лионез), лионска област је друга највећа у земљи, после паришке.[13] Недалеко од града се налазе виноградарске области Божоле (северно) и Обале Роне (јужно). Град је познат и као центар француске гастрономије. Лион је седиште међународне полицијске организације Интерпол.
Лион франц. Lyon | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Рона-Алпи |
Департман | Рона |
Становништво | |
Становништво | |
— 2018. | 518.635 [1][2][3][4] |
— густина | 10.834,24 ст./km2 |
Агломерација (2018.) | 1.669.730 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 46′ С; 4° 50′ И / 45.76° С; 4.84° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 162-305 m |
Површина | 47,87 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Грегори Досет[5] |
Поштански број | 69001, 69009 |
INSEE код | |
Веб-сајт | |
www.lyon.fr |
Економски, Лион је главни центар банкарске, хемијске, фармацеутске и биотехнолошке индустрије. Град садржи значајну софтверску индустрију са посебним фокусом на видео игрице; последњих година је подстакао растући локални старт-уп сектор.[14] Дом реномираних универзитета и високошколских школа, Лион је други по величини студентски град у Француској, са универзитетском популацијом од скоро 200.000 студената у Лионској метрополи.[15] Лион је домаћин међународног седишта Интерпола, Међународне агенције за истраживање рака, као и Euronews-а. Према Истраживачком институту за глобализацију и светско рангирање, Лион се сматра Бета градом, на бази података из 2018. године.[16] Он је заузео друго место у Француској и 40. глобално на Мерцеровој ранглисти животних услова за 2019. годину.[17]
Историја
Лион су основали Римљани 43. године п. н. е. и дали граду име Лугдунум („брда светлости“). Град је био центар управе у провинцији Галија. Ову улогу Лион је играо око 300 година, све до времена кад је царство ослабило, а са њим и значај града.
Године 177. овде је спаљена мученица Бландина, која је касније сматрана заштитницом града. Бургунди су освојили град 461, и до инвазије Франака 534, Лион је био краљевска престоница. Град су уништили Арапи продирући из Шпаније 725. Тек у 11. веку Лион је добио већи значај у региону, када је град постао управно седиште католичке цркве за Галију. Кардинал Лиона је и данас врховни вођа католичке цркве у Француској. Свето римско царство је освојило област Лиона 1032. Током периода ренесансе град је постао центар производње и трговине свилом. Француске трупе су освојиле Лион 1310. Куга је тешко погодила становништво 1348.
У време Француске револуције град је добио име „Град без имена“, као казну за монархистичку опредељеност становништва. Лион је у 19. веку постао важан индустријски град.
За време немачке окупације у Другом светском рату, Лион је био центар покрета отпора.
Географија
Рона и Саона спајају се јужно од историјског центра града, формирајући полуострво – „Прескил” – ограничено са два велика брда на западу и северу и великом равницом на истоку. Плас Белекур се налази на Прескилу између две реке и трећи је по величини јавни трг у Француској. Широка пешачка улица Републике води северно од трга Белекур.
Северно брдо је Ла Ква-Рус, познато као „брдо које ради“, јер је традиционално било дом многих малих радионица свиле, индустрије по којој је град дуго био познат.[18]
Западно брдо је Фурвијер, познато као „брдо које се моли” јер је то локација за базилику Нотре-Даме де Фурвиер, неколико самостана и надбискупску резиденцију. Округ Стари Лион такође је домаћин Металног торња (веома видљивог ТВ торња, који реплицира последњу фазу Ајфелове куле) и једне од градских железница.[19] Фурвиер, заједно са деловима Прескила и великим делом Ла Ква-Руса, назначен је као Унекова локација светске баштине.[20][21]
Клима
Клима Лиона (LYN), надморска висина: 197 m (646 ft), 1991–2020 нормале, ексреми 1920–садашњост | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,1 (66,4) | 21,9 (71,4) | 26,0 (78,8) | 30,1 (86,2) | 34,2 (93,6) | 38,4 (101,1) | 40,4 (104,7) | 40,5 (104,9) | 35,8 (96,4) | 28,4 (83,1) | 23,0 (73,4) | 20,2 (68,4) | 40,5 (104,9) |
Максимум, °C (°F) | 7,1 (44,8) | 9,0 (48,2) | 13,8 (56,8) | 17,4 (63,3) | 21,5 (70,7) | 25,6 (78,1) | 28,2 (82,8) | 28,0 (82,4) | 23,1 (73,6) | 17,7 (63,9) | 11,4 (52,5) | 7,7 (45,9) | 17,5 (63,5) |
Просек, °C (°F) | 4,1 (39,4) | 5,2 (41,4) | 9,0 (48,2) | 12,3 (54,1) | 16,3 (61,3) | 20,3 (68,5) | 22,6 (72,7) | 22,3 (72,1) | 17,9 (64,2) | 13,7 (56,7) | 8,1 (46,6) | 4,8 (40,6) | 13,0 (55,4) |
Минимум, °C (°F) | 1,1 (34) | 1,4 (34,5) | 4,2 (39,6) | 7,2 (45) | 11,2 (52,2) | 15,0 (59) | 17,0 (62,6) | 16,6 (61,9) | 12,8 (55) | 9,6 (49,3) | 4,9 (40,8) | 2,0 (35,6) | 8,6 (47,5) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −23,0 (−9,4) | −22,5 (−8,5) | −10,5 (13,1) | −4,4 (24,1) | −3,8 (25,2) | 2,3 (36,1) | 6,1 (43) | 4,6 (40,3) | 0,2 (32,4) | −4,5 (23,9) | −9,4 (15,1) | −24,6 (−12,3) | −24,6 (−12,3) |
Количина падавина, mm (in) | 49,8 (1,961) | 41,6 (1,638) | 49,4 (1,945) | 68,9 (2,713) | 80,9 (3,185) | 74,1 (2,917) | 67,4 (2,654) | 65,5 (2,579) | 82,5 (3,248) | 99,8 (3,929) | 87,2 (3,433) | 53,7 (2,114) | 820,8 (32,315) |
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 8,1 | 7,9 | 8,4 | 9,0 | 10,3 | 8,5 | 7,5 | 7,2 | 7,3 | 9,9 | 9,4 | 9,2 | 102,8 |
Сунчани сати — месечни просек | 71,1 | 102,4 | 173,7 | 197,7 | 223,8 | 256,5 | 288,1 | 263,1 | 204,1 | 131,4 | 78,9 | 58,7 | 2.049,5 |
Извор: Meteo France[22] |
Клима Лиона (LYN), надморска висина: 201 m, 1961-1990 нормале и екстреми | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,3 (61,3) | 21,4 (70,5) | 25,7 (78,3) | 28,0 (82,4) | 29,4 (84,9) | 34,4 (93,9) | 39,8 (103,6) | 37,1 (98,8) | 33,8 (92,8) | 28,4 (83,1) | 22,6 (72,7) | 20,2 (68,4) | 39,8 (103,6) |
Средњи максимум, °C (°F) | 10,2 (50,4) | 14,4 (57,9) | 15,9 (60,6) | 18,6 (65,5) | 23,1 (73,6) | 28,8 (83,8) | 32,8 (91) | 28,1 (82,6) | 27,3 (81,1) | 19,7 (67,5) | 14,1 (57,4) | 9,5 (49,1) | 32,8 (91) |
Максимум, °C (°F) | 6,1 (43) | 8,2 (46,8) | 11,6 (52,9) | 15,2 (59,4) | 19,1 (66,4) | 22,9 (73,2) | 26,1 (79) | 26,0 (78,8) | 22,4 (72,3) | 17,1 (62,8) | 10,0 (50) | 6,4 (43,5) | 15,93 (60,67) |
Просек, °C (°F) | 3,0 (37,4) | 4,9 (40,8) | 7,4 (45,3) | 10,2 (50,4) | 14,0 (57,2) | 17,6 (63,7) | 20,6 (69,1) | 20,0 (68) | 17,1 (62,8) | 12,7 (54,9) | 6,7 (44,1) | 3,9 (39) | 11,51 (52,73) |
Минимум, °C (°F) | 0,2 (32,4) | 1,4 (34,5) | 2,9 (37,2) | 5,2 (41,4) | 9,1 (48,4) | 12,5 (54,5) | 14,8 (58,6) | 14,4 (57,9) | 11,7 (53,1) | 8,3 (46,9) | 3,5 (38,3) | 0,7 (33,3) | 7,06 (44,71) |
Средњи минимум, °C (°F) | −7,0 (19,4) | −4,7 (23,5) | −1,4 (29,5) | 3,2 (37,8) | 7,6 (45,7) | 10,9 (51,6) | 13,1 (55,6) | 12,9 (55,2) | 8,1 (46,6) | 4,5 (40,1) | 1,0 (33,8) | −4,7 (23,5) | −7 (19,4) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −23,0 (−9,4) | −19,3 (−2,7) | −10,5 (13,1) | −3,2 (26,2) | −0,3 (31,5) | 3,6 (38,5) | 6,1 (43) | 5,2 (41,4) | 1,9 (35,4) | −3,2 (26,2) | −7,1 (19,2) | −16,0 (3,2) | −23 (−9,4) |
Количина падавина, mm (in) | 54,0 (2,126) | 53,8 (2,118) | 72,2 (2,843) | 56,1 (2,209) | 72,6 (2,858) | 73,2 (2,882) | 54,5 (2,146) | 71,6 (2,819) | 53,2 (2,094) | 56,2 (2,213) | 68,0 (2,677) | 55,8 (2,197) | 741,2 (29,182) |
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 10,4 | 9,3 | 9,7 | 9,6 | 10,9 | 8,2 | 6,8 | 8,2 | 7,3 | 8,5 | 8,9 | 9,8 | 107,6 |
Дани са снегом | 5,5 | 3,9 | 2,5 | 1,1 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 2,0 | 4,6 | 19,6 |
Релативна влажност, % | 84 | 80 | 74 | 71 | 72 | 70 | 65 | 70 | 76 | 82 | 84 | 86 | 76,2 |
Сунчани сати — месечни просек | 62,6 | 89,8 | 147,5 | 184,2 | 215,9 | 250,9 | 292,6 | 259,0 | 208,1 | 134,3 | 75,3 | 55,4 | 1.975,6 |
Сунчано време — месечни проценти | 23 | 31 | 41 | 46 | 47 | 54 | 62 | 60 | 56 | 40 | 27 | 21 | 42,3 |
Извор #1: NOAA[23] | |||||||||||||
Извор #2: Infoclimat.fr (humidity)[24] |
Демографија
1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
528.535 | 527.800 | 456.716 | 413.095 | 415.487 | 445.452 | 472.305 | 491.268 |
Познате личности
У Лиону су рођени римски императори Клаудије I и Каракала, физичар Андре Мари Ампер, писац Антоан де Сент-Егзипери, као и проналазачи модерног биоскопа, браћа Лимијер.
Привреда
Лион је један од најстаријих центара за производњу фајанса, мајолике и свиле. Ове технологије су овамо стигле у 16., 17. и средином 18. века из Италије и Кине.
Најпознатија компанија у Лиону је седиште банке Креди Лионе (Crédit Lyonnais). У Лиону се налази и фармацеутска фирма Авентис (Aventis). Од осталих грана индустрије, истиче се рафинерија нафте.
Партнерски градови
Лион је пробни град програма „Интеркултурални градови“ Савета Европе и Европске комисије.[25] Лион је побратимљен са:[26]
Галерија
- Средњовековна и ренесансна четврт старог Лиона
- Градска већница
- Позориште Селестан
- Црвена кула у старом Лиону
- Парк Златна глава
- Поглед ноћу на палату Сен Жан и базилику Нотр Дам де Фурвијер
- Мост Бонапарта ноћу
Референце
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- База података: Insee (језик: француски)
- Туристичке информације
- Веб-сајтови о Лиону
- Фотографије и споменици Лиона
- Градски водич Лиона
- Атракције града
- Visit Lyon, the official website for tourism in France Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2018)
- Lyon’s English Language News and Information
- Rues de Lyon Streets, Places, Monuments (in French)
- Old maps of Lyon Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2021), Historic cities site Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2022), The National Library of Israel