Бирмингем
Бирмингем[а] (енгл. Birmingham) је град у грофовији Западни Мидлендс, у Енглеској, у Уједињеном Краљевству. Други је највећи град Уједињеног Краљевства, после Лондона.[2][3][4][5] Сматра се колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света” и „град с хиљаду заната”.
| Бермингам енгл. Birmingham | |
|---|---|
      Колаж Бермингама | |
 Застава  Грб | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Конститутивна земља |  Енглеска |
| Регија | Западни Мидлендс |
| Грофовија | Западни Мидлендс |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 1.141.400 [1] |
| — густина | 4.263 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 29′ С; 1° 55′ З / 52.48° С; 1.91° З |
| Површина | 267,77 km2 |
  Бермингам Бермингам на карти Уједињеног Краљевства | |
| Позивни број | 0121 |
| Веб-сајт | |
| www.birmingham.gov.uk | |
Према процени из 2017. у граду је живело 1.137.100 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.440.986 становника (попис 2011)[4] и обухвата околне градове попут Солихала и Волверхемптона. Шира Бирмингемска метрополитанска област друга је по величини у Уједињеном Краљевству, с више од 3,7 милиона становника.[6][7] Бирмингем се често назива „другим градом” Уједињеног Краљевства.[8][9][10] Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, према дијалекатском имену града: Брамагем. Веома је разнолик етнички и културно. У граду, осим Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.
Географија
Клима
| Клима Бирмингема (BHX)[б], елевација: 99 m, 1971–2000 нормале, екстреми 1878–2006 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,0 (59) | 18,1 (64,6) | 23,7 (74,7) | 25,5 (77,9) | 26,7 (80,1) | 31,6 (88,9) | 32,9 (91,2) | 34,9 (94,8) | 28,4 (83,1) | 26,8 (80,2) | 18,1 (64,6) | 15,7 (60,3) | 34,9 (94,8) |
| Максимум, °C (°F) | 6,6 (43,9) | 7,0 (44,6) | 9,7 (49,5) | 12,1 (53,8) | 15,8 (60,4) | 18,6 (65,5) | 21,4 (70,5) | 21,0 (69,8) | 17,8 (64) | 13,7 (56,7) | 9,5 (49,1) | 7,3 (45,1) | 13,4 (56,1) |
| Просек, °C (°F) | 3,9 (39) | 4,0 (39,2) | 6,1 (43) | 7,8 (46) | 11,0 (51,8) | 13,9 (57) | 16,5 (61,7) | 16,1 (61) | 13,5 (56,3) | 10,0 (50) | 6,5 (43,7) | 4,7 (40,5) | 9,5 (49,1) |
| Минимум, °C (°F) | 1,1 (34) | 0,9 (33,6) | 2,4 (36,3) | 3,5 (38,3) | 6,2 (43,2) | 9,2 (48,6) | 11,5 (52,7) | 11,2 (52,2) | 9,1 (48,4) | 6,3 (43,3) | 3,4 (38,1) | 2,0 (35,6) | 5,5 (41,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −20,8 (−5,4) | −13,6 (7,5) | −11,6 (11,1) | −6,6 (20,1) | −3,8 (25,2) | −0,8 (30,6) | 1,2 (34,2) | 2,2 (36) | −1,8 (28,8) | −6,8 (19,8) | −8,6 (16,5) | −18,5 (−1,3) | −20,8 (−5,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 64,2 (2,528) | 48,4 (1,906) | 49,8 (1,961) | 44,3 (1,744) | 50,3 (1,98) | 59,9 (2,358) | 46,4 (1,827) | 60,2 (2,37) | 56,0 (2,205) | 54,8 (2,157) | 58,9 (2,319) | 67,0 (2,638) | 662,7 (26,091) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 12,0 | 9,7 | 11,1 | 8,4 | 9,3 | 9,0 | 7,4 | 8,9 | 8,6 | 10,1 | 10,3 | 10,8 | 115,9 |
| Дани са снегом | 6 | 6 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 4 | 24 |
| Релативна влажност, % | 85 | 84 | 80 | 76 | 76 | 75 | 75 | 78 | 80 | 83 | 84 | 86 | 80 |
| Сунчани сати — месечни просек | 49,7 | 60,0 | 101,5 | 129,2 | 178,0 | 186,2 | 181,0 | 166,8 | 134,3 | 97,2 | 64,2 | 46,9 | 1.395 |
| Извор #1: KNMI[в][11] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (Релативна влажност, снежни дани и сунчаност 1961–1990)[12] | |||||||||||||
| Климатски подаци за Бирмингег | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Месец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
| Срењи бориј дневних сати | 8.0 | 10.0 | 12.0 | 14.0 | 16.0 | 17.0 | 16.0 | 15.0 | 13.0 | 11.0 | 9.0 | 8.0 | 12.4 |
| Просечни UV индекс | 1 | 1 | 2 | 4 | 5 | 6 | 6 | 5 | 4 | 2 | 1 | 0 | 3.1 |
| Извор: Временски атлас[13] | |||||||||||||
Историја
На подручју Бирмингема још су Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку место се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио пијацу и развио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889. године указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.
Становништво
У граду је 2011. живело 1.137.100 становника.
| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 996.365 | 1.005.764[14] | 977.091[14] | 1.073.045 |
Привреда
Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
