Лунарни календар

Најранији познати лунарни календар је нађен у Ворен филду у Шкотској и датиран је на око 8.000 пне, током мезолитског периода.^[1][2] Он садржи 12 јама за које се верује да су у корелацији са фазама Месеца и да су кориштене као лунарни календар.^[2] Могуће је да је то најстарији лунарни календар до сада пронађен.^[3][4][5] Неки научници тврде да постоје лунарни календари који су још старији, Рапенглик у ознакама из око 17.000 година старе пећинске слике у Ласку и Марше у ознакама на око 27.000 година старом коштаном пендреку, али њихови налази остају контроверзни.^[6][7]

Већина лунарних календара су заправо лунисоларни календари. То значи да календарски месеци одговарају Месечевим циклусима, али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином, тј. да би се за лунарни месец могло рећи да је „пролећни“, „летњи“ итд. Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари,^[8] као и већина календарских система коришћених у антици. То потиче од тога што година није дељива тачним бројем лунација, па би без додавања интеркаларних месеци, годишња доба клизила сваке године. Зато је потребно да свака друга или трећа година има 13 месеци.

Неки су лунарни календари калибрисани годишњим природним догађајима који су под утицајем Месечевих циклуса, али и соларног циклуса. Такав је пример лунарног календара Банксових острва, који укључује три месеца у којима се јестиви зелени палоли скупљају на плажама. Ови се догађаји збивају током последње четврти лунарног месеца, јер је репродуктивни циклус палола синхронизован са Месецом.^[9]

Иако је грегоријански календар у народној и правној употреби, лунарни календари служе за одређивања традиционалних празника у многим деловима света укључујући Индију, Кину, Кореју, Јапан, Вијетнам и Непал. У ове празнике спадају рамазан, Дивали, кинеска Нова година, Тет (вијетнамска Нова година), средесенски фестивал/ћусеок и непалски самбат.

Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У многим календарима (бар у неким периодима) то је одређено првим опажањем српа младог Месеца - нпр. нпр. некада у хебрејском или исламском. Са овога се може прећи на рачунско одређивање календара, у коме је календарски месец апроксимација астрономског циклуса (нпр. данашњи хебрејски календар). У кинеском календару, први дан је астрономски одређен конјункцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони. Месец такође може почињати и пуним Месецом (север Индије).

Трајање Месечеве орбите/циклуса варира око средње вредности и тешко је предвидети. Пошто су осматрања подложна неизвесности и временским условима, а астрономски методи врло сложени, било је покушаја да се створе утврђена аритметичка правила.

Просечна дужина синодичког месеца је 29,530589 дана (29 дана, 12 сати, 44 минута и 2,9 секунди). Ово значи да дужина месеци треба бити наизменично 29 и 30 дана (који се називају шупљи одн. пуни). Распоред шупљих и пуних месеци се може одредити коришћењем продужених разломака и испитивањем сукцесивних апроксимација за дужину месеца у односу на дужину дана. У доњем списку је у бројиоцу број дана, у имениоцу број месеци и после ког периода се јавља грешка од једног дана:

Ови разломци се могу употребити у конструкцији лунарних календара, или у комбинацији са соларним календаром како би се произвео лунисоларни календар. Исак Њутн је око 1700. предложио циклус од 49 месеци (онај са грешком од једног дана у 3000 година) као основу за алтернативно израчунавање дана Ускрса^[10]. Ићи на тачнију варијанту би вероватно било бесмислено, јер би у дугом временском периоду до израза дошла промена дужине синодичког месеца. Циклус од 360 месеци у табуларном исламском календару је 24×15 месеци скраћен за један дан.^[11][12]

• Лунарни календар 2011-2019, Генадиј Петрович Малахов
• Yerm calendar, новији концепт, садржи све горенаведене апроксимације (језик: енглески)
• Online Lunar calendar for different places in the world (језик: енглески)
• Moon calendar for different places in the world (језик: енглески)