Магада
Магада је била држава која је постојала у северној Индији од око 1200. године п. н. е. до 322. године п. н. е. Она је била регион[1] а један од шеснаест Махаџанапада друге урбанизације (600–200. п. н. е.) у данашњем јужном Бихару (пре проширења) у источну равницу Ганга. Магадом су владале династија Брихадрата, династија Прадјота (682–544. п. н. е.), династија Харјанка (544–413. п. н. е.), династија Шејшунага (413–345. п. н. е.) и династија Маурјан на крају. Села су имала своје скупштине под својим локалним поглаварима званим грамаке. Њихове управе су биле подељене на извршне, судске и војне функције.[2][3]
.png)
Магада је одиграла важну улогу у развоју џаинизма и будизма.[4] Наследила су је четири велика царства северне Индије, царство Нанда (око 345–322. п. н. е.), царство Маурија (око 322–185. п. н. е.), царство Шунга (око 185–78. п. н. е.) и царство Гупта (око 319–550). Царство Пала је такође владало Магадом и одржавало је краљевски логор у Паталипутри.[5][6]
Питипати из Бод Гаје називали су се Магададипати и владали су деловима Магаде до 13. века.[7]
Географија
.png)
.png)
Територија самог краљевства Магада пре његовог ширења била је ограничена на северу, западу и истоку рекама Ганг, Сон и Чандан, а источни огранци планине Виндја чинили су његову јужну границу. Територија првобитног краљевства Магада је тако одговарала савременим окрузима Патна и Гаја у индијској држави Бихар.[8]
Регион Велике Магаде је такође укључивао суседне регионе у источним Ганшким равницама и имао је посебну културу и веровање. Већи део Друге урбанизације одвијао се овде од око 500. п. н. е. и ту су настали џаинизам и будизам.[9]
Историја
Магада је настала у 7. веку п. н. е. у северној Индији, у области данашњег јужног Бихара и дела источног Утар Прадеша. Први познати датум историје Магаде сматра се почетком документоване историје Индије. Под првом династијом Шајшунага, држава се проширује на територије данашњег Бихара, Малве и јужне Орисе. Магадски краљеви у Индију први уводе стајаћу војску. По писању савременика, краљ Дана из династије Нанда располагао је са 20.000 коњаника, 200.000 пешака, 2000 кола и 3000 слонова. Највећа камена тврђава Индије саграђена је око Паталипутре, престонице Магаде. Крајем 4. века п. н. е. власт прелази у руке моћне Маурја династије. Под њом Магада израста у моћно царство које се гаси један век касније.
Неки научници су идентификовали племе Киката, које се помиње у Ригведи (3.53.14) са њиховим владаром Прамагандом, као претке Магаде, јер се Киката користи као синоним за Магаду у каснијим текстовима.[10] Као Магаде у Атарваведи, Ригведа говори о Кикатама као о непријатељском племену, које живи на границама браманске Индије, које није вршило ведске ритуале.[11]
Најраније спомињање народа Магада јавља се у Атарваведи, где се налазе на листи заједно са Ангама, Гандарима и Муџаватима. Језгро краљевства је била област Бихара јужно од Ганга; његова прва престоница била је Раџагриха (данашњи Раџгир), затим Паталипутра (савремена Патна). Раџагриха је у почетку била позната као 'Гириврија', и касније је тако постала позната за време владавине Аџаташатра. Магада се проширила на већи део Бихара и Бенгала освајањем Ваџика лиге и Анге, респективно.[12] Краљевство Магада је на крају обухватило Бихар, Џарканд, Оришу, Западни Бенгал, источни Утар Прадеш и области које су данас нације Бангладеша и Непала.[13]
Древно краљевство Магада се увелико помиње у џаинистичким и будистичким текстовима. Такође се помиње у Рамајани, Махабхарати и Пуранама.
Мало је доступних поузданих информација о раним владарима Магаде. Најважнији извори су будистички Пали канон, Џејнске агаме и хиндуистичке Пуране. На основу ових извора, чини се да је Магадом владала династија Харјанка током 200 година, око 543. до 413. п. н. е.[14]
Гаутама Буда, оснивач будизма, провео је већи део свог живота у краљевству Магади. Постигао је просветљење у Бод Гаји, одржао је своју прву проповед у Сарнату, а Први будистички савет је одржан у Рајгрихи.[15]
