Марион Котијар

Марион Котијар, рођена у Паризу, одрасла је у околини Орлеана (департман Лоаре) у уметнички настројеном, „енергичном и креативном домаћинству.“^[1] Њен отац Жан-Клод Котијар је глумац, учитељ, некадашњи пантомимичар, режисер и добитник награде Молијер, која је француски еквивалент Тонију.^[2] Њена мајка Нисима Тејло такође је глумица и професорка драме. Котијарова има два млађа брата близанца - Квентина који се бави вајарством и Гијома, који је сценариста и режисер.^[1] За глуму се заинтересовала током детињства, а прву улогу остварила је у једној од позоришних представа свог оца.^[3]

1993—2002: Глумачки почеци у Француској

Котијарова је глумачку каријеру започела наступајући у позоришту, а затим је почетком деведесетих играла епизодне улоге у неколико телевизијских серија, међу којима се истиче Горштак.^[4] Филмској каријери посветила се средином деведесетих малим, али упечатљивима улогама у филмовима Мој сексуални живот, Зелена планета и Клое из 1996. у коме игра тинејџерку која је након бекства од куће приморана да се бави проституцијом. До преокрета у њеној каријери дошло је са филмским серијалом Такси, који важи за једну од најпрофитабилнијих франшиза у историји француске кинематографије.^[5] Котијарова је у прва три дела филма тумачила улогу Лили Бертино, девојке главног лика Данијела, а њена изведба наишла је на позитивне реакције критичара, донела јој номинацију за награду Цезар за глумицу која највише обећава и велику популарност у родној земљи.^[5][6] Котијарова је касније признала да јој није било лако да се носи са изненадном славом:^[7] „Било је помало чудно - била сам млада и нисам ништа знала. Због тога сам се суочила са стварима на свој начин, у свом ритму, који је прилично спор.“^[8]

Године 1999. наступила је у швајцарској ратној драми Рат у планини, за коју је освојила награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Отрону.^[9] Такође се појавила у пост-апокалиптичном трилеру Фурија, а режисер Александар Ажа је прокоментарисао да „све оно што је добро у филму дугује њој.“ Како би се припремила за улогу девојке која је дуго била у коми у драми Изненада у Америци, Котијарова је неко време провела у инвалидским колицима и водила темељно истраживање.^[10] Потом је 2001. играла млађу верзију главног лика у филму Лиза са Жаном Моро у насловној улози. Исте године наступила је у драми Лепе ствари, у којој је играла две веома различите близнакиње Луси и Мари и поново била номинована за награду Цезар за своју изведбу. Наредне године тумачила је улогу мистериозне Кларис, најбоље пријатељице главне јунакиње у драми Приватна афера.^[11]

2003—2006: Прве улоге у Холивуду

Иако је захваљујући успеху Таксија уживала велику популарност у Француској, Котијарова није била задовољна правцем у коме је кренула њена каријера и осећала је да јој улоге које добија не пружају простор за напредак.^[12][13] Са 27 година размишљала је о томе да напусти глуму и почне да ради за Гринпис јер „није желела да постане огорчена чекајући да се нешто деси“^[14] и „ради одређене ствари само због новца, јер страст не би требало да функционише на тај начин.“^[13] Одустала је од ове идеје након што јој је Тим Бертон понудио улогу у филму Крупна риба^[15] и ову одлуку образложила је речима: „Овај пројекат није био само оно о чему сам сањала, већ много више од тога. Рекла сам себи: 'Желела си да напустиш глуму, али ово је нешто што те испуњава, тако да би требало да поново размислиш.'“^[13] Котијарова је у тумачила улогу Џозефине Блум, која са супругом Вилијамом одлази у посету његовом оцу, који на самрти покушава да поправи однос са својим отуђеним сином. Ово је био њен први филм на енглеском језику, у коме је наступила раме уз раме са познатим холивудским глумцима укључујући Јуана Макгрегора, Алберта Финија и Џесику Ланг. У то време Котијарова је такође тумачила улогу Софи Ковалски, ћерке пољских имиграната у љубавном филму Дечје игрице у коме је наступила уз Гијома Канеа. Ово је била њена прва значајнија главна улога и упркос лошим реакцијама критичара на сам филм, њена изведба је углавном наишла на позитивне коментаре.^[16][17][18]

Године 2004. наступила је у два филма који су нашили на добар пријем код критичара - мистериозној драми о одрастању Невиност и ратној љубавној драми Веридба је дуго трајала Жан-Пјера Женеа. У другом филму тумачила је улогу немилосрдне осветнице Тине Ломбарди и за своју изведбу освојила награду Цезар за најбољу глумицу у споредној улози. Иако је провела свега осам минута на филмском екрану, Котијарова је у више наврата изјавила да је овај пројекат имао пресудан утицај на даљи ток њене каријере.^[12][19][20] Пре снимања овог филма осећала је да је не уважавају довољно и виде само као комерцијалну глумицу,^[20] али овом улогом „променила је начин на који су је филмски продуценти посматрали.“^[21]

Године 2005. наступила је у шест филмова, међу којима се истичу религијска драма Мери у којој је наступила уз Жилијет Бинош и Фореста Витакера, трилер Црна кутија и комедије Љубав је у ваздуху. Године 2006. појавила се у четири филма, укључјући њен други холивудски пројекат - романтичну драму Добра година Ридлија Скота са Раселом Кроуом, у којој је тумачила улогу Фани Шенал, власнице кафића у малом градићу у Прованси. Исте године наступила је у белгијској комедији Разметљивац и научила да свира виолончело за потребе снимања сатиричне романтичне комедије Ти и ја.^[22]

2007: Живот у ружичастом

Редитељ Оливје Дан је поверио Котијаровој улогу француске певачице Едит Пијаф у биографском филму Живот у ружичастом. Гледајући неке од њених претходних филмова, Дан је увидео да Котијарова поседује „драмски таленат неопходан за ову улогу, какав има мали број глумица.“^[23] Иако је није лично упознао, написао је сценарио са њом на уму јер је у њеним очима приметио велику сличност са Пијафовом из млађих дана.^[24][25] Продуцент Ален Голдман се сложио са његовом одлуком и бранио избор пред дистрибутерима филма, који су смањили буџет јер су сматрали да Котијарова није довољно профитабилна глумица.^[26] Филм је након премијере наишао на добар пријем код критичара и постао трећи најпрофитабилнији француски филм у САД од 1980. године (након филмова Чудесна судбина Амелије Пулен и Пакт са вуковима).^[27][28][29]

Марион Котијар на Викимедијиној остави.

• Марион Котијар на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Званични веб-сајт