Гринпис
Гринпис (енгл. Greenpeace) је невладино[3] међународно удружење еколошких активиста, основано у Ванкуверу (Канада), са канцеларијама у преко 39 земаља и међународним координационим телом у Амстердаму, Холандија.[4]. Из покрета Don't Make a Wave Committee који је постојао да би спречио САД да испробавају нуклеарне уређаје на Аљасци, 1972. године, настао је Гринпис. Циљеви организације су се потом окренули ка заштити животне средине и она је постала позната по кампањама против лова на китове, неких врста риболова, глобалног загревања, уништавања прашума, нуклеарне енергије и генетички инжењеринг. Гринпис наводи да је њихов циљ да „oсигураju способност Земље да подржава живот у свој његовој разноликости”[5] и фокусирају своју кампању на светска питања као што су климатске промене, дефорестација, прекомерни риболов, комерцијални китолов, генетски инжењеринг и анти-нуклеарна питања. Они користе директну акцију, лобирање, истраживање и екотажу[6] како би остварили своје циљеве. Глобална организација не прихвата финансирање од влада, корпорација или политичких партија, ослањајући се на три милиона индивидуалних присталица и донатора фондације.[7][8] Гринпис има општи саветодавни статус при Економском и социјалном савету Организације уједињених нација[9] и оснивачки је члан[10] INGO повеље о одговорности, међународне невладине организације која има за циљ да подстиче одговорност и транспарентност невладиних организација.
| Гринпис | |
|---|---|
 Националне канцеларије Гринписа широм света - зелено (март 2018) | |
 Лого Гринписа | |
| Оснивач | Irving Stowe, Dorothy Stowe |
| Датум оснивања | 1971. |
| Тип | Невладина организација |
| Метод деловања | ненасилна акција, лобирање, истраживање, пацифизам |
| Локација | Ванкувер,  Канада |
| Седиште | Амстердам,  Холандија |
| Подручје деловања | глобално |
| Председник | Ayesha Imam |
| Руководиоци | борд директора, генерални директори: Bunny McDiarmid, Jennifer Morgan |
| Главни орган | борд директора |
| Број запослених | 2.400 (2008. године) |
| Број волонтера | 15.000[1] |
| Веб-сајт | www.greenpeace.org |
| Претходни назив | Don't Make a Wave Committee (1969–1972)[2] |
Гринпис је познат по својим директним акцијама и био је описан као највидљивија организација за заштиту животне средине на свету.[11][12] Гринпис скреће пажну јавности на еколошка питања[13][14] и утиче на приватни и јавни сектор.[15][16] Гринпис је такође био извор контроверзи,[17] његови мотиви и методе (неки од њих су незаконити) били су критиковани,[18][19] укључујући и отворено писмо више од 100 нобеловаца који су позвали Гринпис да оконча своју кампању против генетски модификованих организама (ГМО).[20] Директне акције ове организације изазвале су правне акције против активиста Гриписа,[21][22] као што су казне и условне казне за уништавање тестне парцеле генетски модификоване пшенице[23][24][25] и оштећења Наска линије, УН локације Светске баштина у Перуу.[26]
Структура
Гринпис је глобална организација која се састоји од 26 националних и регионалних канцеларија у 55 држава које обједињује Међународни Гринпис (енгл. Greenpeace International) са седиштем у Амстердаму. Ове националне и регионалне канцеларије имају аутономију у проналажењу спонзора за њихове делатности.[27]Националне и регионалне канцеларије подржавају мрежу покретних локалних волонтерских група. Локалне групе учествују у кампањама у њиховој средини, али учествују и у важнијим кампањама и протестима било где у свету. Милиони симпатизера који нису организовани у локалне групе, подржавају Гринпис новчаним средствима и учешћем у кампањама као обични грађани.
Националне и регионалне канцеларије
Гринпис је присутан у следећим државама и регионима (март 2007):
Аргентина, Аустралијско-Пацифички регион (Аустралија, Папуа Нова Гвинеја, Соломонова Острва, Фиџи), Белгија, Бразил, Гринпис Централне и источне Европе (Аустрија, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка, Бугарска, Словенија, Србија, Црна Гора и БиХ (без стално присутних кампања у последњих пет држава)), Грчка, Индија, Италија, Јапан, Југоисточна Азија (Филипини, Индонезија, Тајланд), Канада, Кина, Луксембург, Медитерански Гринпис (Израел, Кипар, Либан, Малта, Турска, Тунис), Мексико, Немачка, Нови Зеланд, Нордијски Гринпис (Данска, Норвешка, Финска, Шведска), Русија, САД, Уједињено Краљевство, Француска, Холандија, Чиле, Чешка Република, Швајцарска и Шпанија.
Референце
Литература
- Hunter, Robert (2004). The Greenpeace to Amchitka: an environmental odyssey. Arsenal Pulp Press. ISBN 1-55152-178-4.
- Hunter, Robert and McTaggart, David (1978) Greenpeace III: Journey into the Bomb (Collins). ISBN 0002118858
- Hunter, Robert (1979) Warriors of the Rainbow: A Chronicle of the Greenpeace Movement (Holt, Rinehart and Winston). ISBN 0-03-043736-9
- King, Michael (1986) Death of the Rainbow Warrior (Penguin Books). ISBN 0-14-009738-4
- McCormick, John (1995) The Global Environmental Movement (John Wiley)
- Robie, David (1987) Eyes of Fire: The Last Voyage of the Rainbow Warrior (New Society Press). ISBN 0-86571-114-3
- Brown, Michael; May, John (1989) The Greenpeace Story (Dorling Kindersley, 1991). ISBN 1-879431-02-5
- Ostopowich, Melanie (2002). Greenpeace. Weigl Publishers. ISBN 1-59036-020-6.
- Weyler, Rex (2004), Greenpeace: How a Group of Ecologists, Journalists and Visionaries Changed the World, Rodale ISBN 1594861064
- Mulvaney, Kieran; Warford, Mark (1996): Witness: Twenty-Five Years on the Environmental Front Line, Andre Deutsch.
- Zelko, Frank (2013): Make it a Green Peace. The Rise of Countercultural Environmentalism (Oxford University Press, 2013) ISBN 978-0-19-994708-9, book review: Jan-Henrik Meyer (2016): Where did Environmentalism come from
- Zelko, Frank (2017): Scaling Greenpeace: From Local Activism to Global Governance, in: Historical Social Research 42 (2), 318-342.
Спољашње везе
- Званична страница (језик: енглески)
- Greenpeace Еurope Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2007) (језик: енглески)
- FBI file on Greenpeace
