Мајкл Фелпс

Фелпс је рођен у Балтимору, Мериленд,^[6] а одрастао је у насељу Роџерс Форџ у оближњем Таусону.^[7] Похађао је основну школу Роџер Форџ, средњу школу Думбартон и средњу школу Товсон.^[8] Фелпс је најмлађе од троје деце. Његова мајка, Дебора Су 'Деби' Фелпс (рођена Дејвиссон), је директорка средње школе.^[9] Његов отац, Мајкл Фред Фелпс, био је пензионисани војник државе Мериленд који је играо фудбал у средњој школи и на колеџу и био је део тиму који је сада познат као Вашингтон командерси 1970-их.^[9][10] Фелпс је енглеског, немачког, ирског, шкотског и велшког порекла^[11] Његови родитељи су се развели 1994. када је имао девет година, а отац се поново оженио 2000. године^[10] Фелпс је касније открио да је развод имао озбиљан негативан утицај на њега и његову браћу и сестре, а његов однос са оцем је био дистанциран неколико година након развода.^[12] Завршио је средњу школу Товсон 2003.Матурирао у средњој школи Тоусон 2003.

Фелпс је почео да плива са седам година, делом због утицаја својих сестара, а делом да би му имао вентил за своју енергију.^[13] Након пензионисања 2016. године, изјавио је „Једини разлог зашто сам икада ушао у воду је то што је моја мама желела да само научим да пливам. Моје сестре и ја смо се заљубили у овај спорт и одлучили смо да пливамо.“^[14] Када је Фелпс био у шестом разреду, дијагностикован му је поремећај пажње и хиперактивност (ADHD).^[15][16] Са 10 година је поставио национални рекорд за своју старосну групу (у дисциплини 100 метара лептир)^[17] и почео је да тренира у Акватик клубу Северног Балтимора под тренером Бобом Боуменом. Уследило је још рекорда у старосној групи, а од 21. августа 2018. Фелпс је и даље држао 11 рекорда у старосној групи, осам у дугом курсу,^[18] и три у кратком курсу.^[19]

Од 2004. до 2008. је студирао маркетинг и менаџмент у спорту и тренирао на Универзитету Мичигена у Ен Арбору. После Олимпијских игара у Пекингу вратио се, заједно са тренером Бобом Боманом у родни Балтимор, у матични клуб НБАЦ.

Фелпс се као 15-годишњак први пута представио свету на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године као најмлађи амерички пливач у последњих 68 година. Иако тада није освојио медаљу (у финалу заузео пето место), то прво велико такмичење му је послужило као велико искуство, јер је само 5 месеци после Фелпс поставио свој Први светски рекорд – на 200 м делфин. Имао је тада 15 година и 9 месеци и постао је тако најмлађи пливач (мушки), светски рекордер. После је све кренуло као на траци.

Године 2001, на Светском првенству у пливању, у јапанској Фукуоки обара свој властити светски рекорд на 200 м делфин (1:54.58). 2002, на пливачком митингу у Форт Лодердејлу, на Флориди Фелпс обара светски рекорд на 400 м мешовито, те поставља најбоља америчка времена на 100 м делфин и 200 м мешовито.

Године 2003. обара поново властити светски рекорд на 400 m мешовито (4:09.09), а у јуну исте године руши светски рекорд на 200 m мешовито (1:56.04).

Дана 7. јула 2004, у склопу америчких пливачких триалса (квалификације за ОИ и светска првенства) Фелпс опет обара властити светски рекорд на 400 м мешовито (4:08,41).

Добитник је, за Американце престижне, Саливанове награде за 2003. годину.

Олимпијске игре у Атини 2004. године

Због Фелпсове доминације у предолимпијском раздобљу почели су да га упоређују с његовим славним сународником Марком Шпицом који се на Олимпијским играма у Минхену 1972. окитио са 7 златних медаља, поставивши притом и 7 светских рекорда. Фелпс је имао прилику достићи па и престићи Шпицов подвиг, јер је за Игре у Атини изборио наступ у следећим дисциплинама: 200 м слободно, 100 м делфин, 200 м делфин, 100 м леђно, 200 м леђно, 200 м мешовито, 400 м мешовито, те у две штафете, а могуће и три, зависно од пласмана на 100 м делфин.

Дана 14. августа 2004. Фелпс осваја своје прво олимпијско злато, на 400 м мешовито, уз нови светски рекорд (4:08,26). А 20. августа, у финалу трке на 100 м делфин побеђује свог сународника, иначе фаворита, и светског рекордера, Ијана Крокера и тиме стиче право наступа и у трећој штафети, 4 × 100 м мешовито. Фелпс је, међутим, одрадивши полуфинале, препустио место у штафети 4 × 100 м мешовито другопласираном Крокеру, који је тако победом (и светским рекордом) америчке штафете у финалу, такође зарадио олимпијско злато, а исто је припало и Фелпсу, као пливачу те штафете у полуфиналу.

Међутим, пре тога, америчка штафета 4 × 100 слободно заузела је “тек” треће место, а и сам Фелпс се морао задовољити бронзом на 200 м слободно. Тако је он од надмашивања Шпицова подвига морао овај пут одустати. Али, свеједно, његов је успех на атинским Играма огроман: освојио је 8 медаља – 6 златних и 2 бронзане, изједначивши, бројем медаља, а сјајем надмашивши, подвиг совјетског гимнастичара Александра Дитјатина са Олимпијских игара у Москви 1980. (Дитјатин – 3 златне, 4 сребрне и 1 бронзана медаља).

Резултати на Летњим олимпијским играма у Атини 2004.

Летње олимпијске игре у Пекингу 2008. године

Квалификујући се на америчким пливачким триалсима, у осам дисциплина (100 и 200 м делфин, 200 и 400 м мешовито, 200 м слободно, те у све три штафете), Фелпс је стигао у Пекинг опет с намером да направи подвиг и буде бољи од легендарног Спица, да освоји 8 златних олимпијских медаља.

Победом на трци на 400 мешовито 10. августа, и обореним светским рекордом (4:03,84), он почиње у остваривању тог свог наума.

Идућег дана, 11. августа, он, у саставу америчке штафете 4 x 100 м слободно, осваја своје друго олимпијско злато у Пекингу, свије осму укупно до сада и то поново са светским рекордом (3:08,24), и као прва измена штафете поставља свој лични рекорд на 100 м слободно, а то је уједно (тада) и треће време у историји те дисциплине (47,51), дотакавши ивицу базена као други, иза Аустралијанца Имона Саливана, који у тој првој измени поставља нови светски рекорд на 100 м слободно (47,24). Фелпс за ово злато може захвалити последњем члану своје штафете, Џејсону Лезаку, који је сустигао и престигао последњег члана француске штафете, дотадашњег светског рекордера на 100 м слободно (47,50), Алена Бернара. Да би у томе успео, Лезак је морао отпливати најбржих 100 m у историји пливања (46,06), што се не рачуна као светски рекорд, јер је постигнуто летећим стартом.

Освајајући 12. августа своје треће злато на овим Играма, суверено, с великом предношћу, побеђује на 200 м слободно поправивши свој светски рекорд за 90 стотинки (1:42,96). Освајањем ове златне медаље, укупно девете, Мајкл Фелпс се на листи најуспешнијих олимпијаца у историји, по броју освојених злата изједначио с највећим великанима спорта и олимпизма: Ларисом Латињином, Павом Нурмијем, Марком Шпицом и Карлом Луисом.

Дана 13. августа осваја најпре златну медаљу на 200 м делфин, поново са светским рекордом (1:52,03), и то му је четврта на овим Играма, укупно десета златна олимпијска медаља у каријери, чиме избија сам на прво место најуспешнијих олимпијаца у историји Олимпијских игара савременог доба. Истога дана, нешто касније, као први пливач америчке штафете 4 x 200 м слободно, осваја још једну златну медаљу, и опет са светским рекордом (6:58,56), као прва штафета у историји пливања испод 7 минута.

После једног дана у ком је пливао само у квалификационим тркама, Фелпс је 15. августа освојио шесто злато у Пекингу победом у трци 200 м мешовито са новим светским рекордом од 1:54,23, више до две секунде пре Мађара Ласла Чеха.

Дана 16. августа Фелпс је освојио своју седму медаљу у трци на 100 м делфин, изједначивши рекорд Марка Шпица. Фелпс је целу трку био у заостатку, али је победио испред Милорада Чавића за једну стотинку.

Резултати на Летњим олимпијским играма у Пекингу 2008.

• 2001. – СП, 1 златна медаља (200 м делфин)
• 2003. – СП, 3 златне медаље (200 м делфин, 200 м и 400 м мешовито), 2 сребрне медаље (100 м делфин и штафета 4 × 200 м слободно)
• 2004. – ОИ, 6 златних медаља (100 м и 200 м делфин, 200 м и 400 м мешовито; штафете 4 × 200 м слободно и 4 × 100 м мешовито), 2 бронзане медаље (200 м слободно и штафета 4 × 100 м слободно)
• 2005. – СП, 5 златних медаља (200 м слободно, 200 м мешовито; штафете 4 × 100 м слободно, 4 × 200 м слободно и 4 × 100 м мешовито), 1 сребрна медаља (100 м делфин)
• 2007. – СП, 7 златних медаља (200 м слободно, 100 м делфин, 200 м делфин, 200 м мешовито, 400 м мешовито; штафете 4 x 100 м слободно и 4 x 200 м слободно)
• 2008. - ОИ, 7 златних медаља (200 м слободно, 200 м делфин, 200 м мешовито, 400 м мешовито и штафете 4 x 100 м слободно, 4 x 200 м слободно и 100 м делфин)

Светски рекорди

(стање 15. август 2008)Фелпс је каријери постигао 31 светски рекорд од којих 26 појединачних и 5 у такмичењу штафета. До данас рекордер у обарању светских рекорда у пливању је Марк Шпиц са 33 рекорда, 26 појединачних и 7 у такмичењу штафета.

* 1 Арон Пирсол, Бренда Хансен, и Џејсон Лезак

* 2 Нил Вслкер, Кален Џоунс, и Џејсон Лезак

* 3 Рајан Локти, Клит Келер, и Питер Вандеркеј

* 4 Герет Вебер Гејт, Кален Џоунс, и Џејсон Лезак

* 5 Рајан Лохте, Рики Бернес, и Питер Вандеркеј

• 100 м слободно: 47,51 (2008)
• 200 м слободно: 1:42,96 (2008., светски рекорд)
• 400 м слободно: 3:47,79 (2005)
• 100 м делфин: 50,58 (2008)
• 200 м делфин: 1:52,03 (2008., светски рекорд)
• 200 м мешовито: 1:54,23 (2008., светски рекорд)
• 400 м мешовито: 4:03,84 (2008., светски рекорд)

Године 2011. објављена је Michael Phelps: Push the Limit, игра за Xbox 360 / Kinect, која је обећала да ће у вашу дневну собу донети „забаву, кондицију и узбуђење директног пливања“.^[33] Игра је добила млаку рецензију од ABC News-а, који је приметио да би „наслов био бољи као јефтин садржај за преузимање или пакован у већем свету олимпијског спорта“.^[34]

Фелпс је страствени играч голфа и такмичио се на бројним аматерским и професионалним голф турнирима; размишљао је да постане професионални голфер након што се повукао из пливања.^[35] На шампионату Алфред Данхил Линкс 2012, про-ам турниру на којем је био упарен са голфером Полом Кејсијем, Фелпс је поставио светски рекорд за најдужи удар (Putt) у историји телевизије, потопивши удар са удаљености од 159 стопа.^[36]

Боб Боуман је описао Фелпса као „усамљеног човека“^[37] са „ригидним фокусом“^[38] на базену пре трке, али потом као „човека који је невероватно уложио у успех људи до којих му је стало“.^[38] Он наводи да је „невероватно љубазан“,^[37] препричавајући Фелпсову интеракцију са малом децом после тренинга.^[38]

Фелпс је ожењен бившом мис Калифорније Никол Џонсон. Тајно су се венчали 13. јуна 2016. године, а брак је јавно пријављен тек четири месеца касније.^[39] Упознали су се 2007. на ЕСПИ-у, раскинули 2008, касније су се поново окупили, али су поново раскинули 2010. 2012. су почели да се помирују и на крају су се верили у фебруару 2015.^[40][41][42] Заједно имају четири сина. Породица живи у Парадајс Вали, Аризона, где Фелпс волонтира заједно са Боуменом као помоћни тренер за пливачки тим Arizona State Sun Devils.^[43]

Као тинејџер, Фелпс је идолизирао аустралијског пливача Ијана Торпа и моделирао свој јавни имиџ по узору на њега.^[44] Торп је у почетку рекао да је мало вероватно да ће Фелпс освојити осам златних медаља на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу.^[45] Фелпс је користио ове примедбе као мотивацију и залепио речи за свој ормарић током Игара.^[46] Торп је био на трибинама за штафету 4×100 метара мешовито, где је Фелпс пливао за своју осму златну олимпијску медаљу. Када су Фелпс и његови саиграчи освојили злато, Торп је честитао Фелпсовој мајци, а затим се руковао и загрлио је Фелпса. После тога, Торп је рекао: „Заиста сам поносан на њега не само зато што је освојио осам злата. Радије је о томе колико је одрастао и сазрео у велико људско биће. Никада у животу нисам био тако срећан што сам доказано погрешио“.^[47][48]

Фелпс је такође навео Мајкла Џордана као свог спортског идола и навео да је он променио кошарку.^[49] Фелпс је такође навијач Балтимор рејвенса и изјавио је да је пронашао своју животну сврху и жељу да се такмичи на Летњим олимпијским играма 2016. након што је тражио савет Реја Луиса.^[50][51]

У јануару 2018, Фелпс је открио да се борио и са хиперкинетичким поремећајем и са депресијом и да је размишљао о самоубиству након Олимпијских игара 2012.^[52][53]

Са 19 година у новембру 2004. године, Фелпс је ухапшен због вожње под дејством алкохола у Солсберију, Мериленд.^[54] Изјаснио се кривим за вожњу док је био оштећен и осуђен је на 18 месеци условне казне, кажњен са 250 долара, наређено му је да разговара са средњошколцима о алкохолу и вожњи и да присуствује састанку Мајке против вожње у пијаном стању (МАДД).^[55] Када је Фелпс касније упитан о овом инциденту од стране Мета Лауера у емисији Today Show, он је рекао да је „изневерио много људи у земљи“.^[56]

У фебруару 2009, фотографија Фелпса који користи бонг постала је вирална; ово је резултирало губитком Kellogg's као спонзора, као и тромесечном суспензијом од стране USA Swimming. Фелпс је признао да је фотографија, снимљена на журци на Универзитету Јужне Каролине, аутентична. Он се јавно извинио, назвавши своје понашање „непримереним“.^[57]

У септембру 2014, Фелпс је поново ухапшен, овог пута под оптужбом да је возио под дејством алкохола и прекорачио брзину у Балтимору.^[58] Као резултат тога, USA Swimming га је суспендовао са свих такмичења на шест месеци и изјавио да неће бити изабран да представља Сједињене Америчке Државе на Светском првенству у воденим спортовима 2015. у августу.^[59] Са Фелпсом ван тима, Сједињене Америчке Државе нису успеле да се квалификују у финале штафете 4 × 100 м слободно.^[60]

После Олимпијских игара 2008, Фелпс је користио свој милион долара бонуса за оснивање Фондације Мајкла Фелпса.^[61][62][63] Његова фондација се фокусира на развој спортског пливања и промоцију здравијег начина живота.^[64]

У 2010. години, Фондација Мајкла Фелпса, Школа пливања Мајкла Фелпса и KidsHealth су организовали су и на националном нивоу пилотирали „им“ програм за чланове Клуба за дечаке и девојчице. Имп програм учи децу о важности да буду активни и здрави, са фокусом на пливачки спорт. Такође промовише вредност планирања и постављања циљева.^[65] им се нуди преко америчких клубова за дечаке и девојчице^[65] и преко Специјалне олимпијаде.^[66] Фондација је од тада развила два друга програма, Level Field Fund-Swimming и Caps-for-a-Cause.^[67][68]

Највећи догађај Фондације је њена годишња акција прикупљања средстава, Michael Phelps Foundation Golf Classic.^[69][70] Фелпс је изјавио да се нада да ће више сарађивати са својом Фондацијом након повлачења из такмичења након Летњих олимпијских игара 2012. у Лондону.^[71]

У 2017, Фелпс се придружио одбору Medibio Limited, компаније фокусиране на дијагнозу поремећаја менталног здравља.^[72]

• Profil bei swimpassion.net (engl.)
• Profil bei swimrankings.net
• Offizielle Website von Michael Phelps Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2008) (engl.)