1. април

1. април (01.04) је 91. дан у години по грегоријанском календару (92. у преступној години). До краја године има још 274 дана.

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

Догађаји

286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.
457 — Римска војска је изабрала Јулија Валерија Мајоријана за западноримског цара.
527 — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.
1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.
1605 — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI.
1625 — Удружена шпанска и португалска флота је започела поновно освајање Баије од Холанђана у Холандско-португалском рату.
1814 — У Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.
1826 — Самјуел Мори је патентирао мотор са унутрашњим сагоревањем.
1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.
1918 — У Уједињеном Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе.
1924 — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
1933 — Тек изабрани нацисти предвођени Јулијусом Штрајхером су организовали једнодневни бојкот свих предузећа у Немачкој у власништву Јевреја.
1937 — Аден је постао британска крунска колонија.
1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
1945 — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончаним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.
1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 km пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.
1947 — Павле од Гликсбурга је наследио свог брата Ђорђа II на месту краља Грчке.
1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину су започели копнену блокаду Западног Берлина.
1970 — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“.
1975 — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
1976 — Стив Џобс и Стив Вознијак су основали фирму Епл.
1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.
1983 — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.
1996 — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка.
1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
2001 —
- У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.
2002 —
- У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за масакр над Муслиманима у Сребреници 1995.
- Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.
2003 — Британски суд осудио два Алжирца на једанаест година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.
2016 — Нападом Азербејџана почели оружани Сукоби у Нагорно-Карабаху (2016).
2022 — Осам рудара је погинуло, а двадесет је повређено у руднику „Соко” код Сокобања када је дошло до цурења метана унутар рудника.

Рођења

1809 — Николај Гогољ, руски књижевник. (прем. 1852)^[1]
1815 — Ото фон Бизмарк, канцелар Пруског краљевства и први канцелар Немачког царства. (прем. 1898)^[2]
1868 — Едмон Ростан, француски песник и драматург. (прем. 1918)^[3]
1873 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1943)^[4]
1911 — Руди Чајавец, партизански пилот, један од пионира ваздухопловства НОВЈ и народни херој Југославије. (прем. 1942)
1920 — Тоширо Мифуне, јапански глумац. (прем. 1997)^[5]
1924 — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. (прем. 2003)^[6]
1929 — Милан Кундера, француски књижевник. (†2023)
1932 — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем. 2016)^[7]
1933 — Клод Коен-Тануђи, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1997).^[8]
1935 — Војислав Ракоњац Кокан, српски редитељ. (прем. 1969)^[9]
1939 — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња.^[10]
1946 — Ариго Саки, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[11]
1952 — Анет О’Тул, америчка глумица, плесачица и музичарка.^[12]
1953 — Алберто Закерони, италијански фудбалски тренер.^[13]
1953 — Оливер Ивановић, српски политичар и економиста. (прем. 2018)^[14]
1954 — Дитер Милер, немачки фудбалер.
1958 — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.^[15]
1959 — Хелмут Дукадам, румунски фудбалски голман.^[16]
1959 — Маргита Стефановић, српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (прем. 2002)^[17]
1961 — Сузан Бојл, шкотска певачица.^[18]
1961 — Серђо Скариоло, италијански кошаркашки тренер.^[19]
1965 — Божидар Ђелић, српски политичар и економиста.^[20]
1970 — Алан Грегов, хрватски кошаркаш.^[21]
1971 — Метод Мен, амерички хип хоп музичар.
1973 — Кристијано Дони, италијански фудбалер.^[22]
1976 — Дејвид Ојелоуо, енглеско-амерички глумац и продуцент.^[23]
1976 — Кларенс Седорф, холандски фудбалер и фудбалски тренер.^[24]
1978 — Мирослава Федерер, швајцарска тенисерка, супруга Роџера Федерера.^[25]
1980 — Ренди Ортон, амерички рвач и глумац.^[26]
1985 — Густаво Ајон, мексички кошаркаш.^[27]
1986 — Дејан Боровњак, српски кошаркаш.^[28]
1987 — Џена Пресли, америчка порнографска глумица.^[29]
1988 — Сандра Африка, српска певачица.^[30]
1995 — Јанис Кузелоглу, грчки кошаркаш.^[31]
1996 — Зоран Николић, црногорски кошаркаш.^[32]
1997 — Ејса Батерфилд, енглески глумац.^[33]

Смрти

1910 — Андреас Ахенбах, немачки сликар (рођ. 1815)^[34]
1939 — Антон Семјонович Макаренко, совјетски педагог и књижевник. (рођ. 1888)^[35]
1965 — Хелена Рубинштајн, козметички магнат. (рођ. 1870)^[36]
1968 — Лав Давидович Ландау, совјетски физичар, нобеловац. (рођ. 1908)^[37]
1976 — Макс Ернст, немачки сликар и вајар (рођ. 1891)^[38]
1984 — Марвин Геј, амерички певач (рођ. 1939)^[39]
2008 — Светолик Митић, новинар, један од оснивача Телевизије Београд, први дежурни уредник и аутор првог интервјуа ТВ Београд. (рођ. 1923)^[40]
2010 — Џон Форсајт, амерички филмски и ТВ глумац. (рођ. 1918)^[41]

Празници и дани сећања

Дан шале
Српска православна црква слави:
- Свете мученике Хрисанта, Дарију и друге са њима
- Светог мученика Панхарија

Референце

Види још

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

Search

1. април

Садржај

Догађаји

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Референце

Види још