Мигел Лопез де Легаспи
Мигел Лопез де Легаспи (шп. Miguel López de Legázpi,[1] IPA: /mi.ˈɣel ˈlo.peθ ðe le.ˈgaθ.pi/; Зумарага, око 1502 — Манила, 20. август 1572), такође познат као Ел Аделантадо (шп. El Adelantado, IPA: /el a.ðe.lan.ˈta.ðo/) и Ел Вијехо / Старији (шп. El Viejo, IPA: /el ˈbje.xo/), био је баскијско-шпански морепловац и гувернер који је основао прво шпанско насеље у Источним Индијама на прекотихоокеанској експедицији из Вицекраљевства Нова Шпанија до данашњег Мексика која је прошла и кроз Себу (Филипинска острва), године 1565. Био је први генерал-гувернер Шпанских Источних Индија које су укључивале Филипине и друге пацифичке архипелаге, то јест Гвам и Маријанска острва. Након што је успео да стекне поштовање других многобројних аутохтоних нација и краљевстава, Де Легаспи је 1571. године прогласио Манилу главним градом Шпанских Источних Индија.[1] Главни град провинције Албај на Филипинима, Легаспи Сити, носи његово име.
| Мигел Лопез де Легаспи | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Друга имена | Дон Мигел де Легаспи Мануел де Легаспи[1] | ||||||||||||
| Надимци | Ел Аделантадо Ел Вијехо (Старији) | ||||||||||||
| Датум рођења | око 1502. | ||||||||||||
| Место рођења | Зумарага (Гипускоа), Круна Кастиље | ||||||||||||
| Датум смрти | 20. август 1572. (69/70 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Манила (Генерална капитанија Филипина), Шпанска империја | ||||||||||||
| Религија | римокатоличанство | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Исабел Гарсес | ||||||||||||
| Деца | 9 | ||||||||||||
| |||||||||||||
Мексико
Ернан Кортес (1485—1547), пустолов и конкистадор који је освојио државу Астека, 1528. године је почео са оформљавањем насеља у Северној Америци; Лопез де Легаспи је у то време отпутовао у данашњи Мексико (тада Нова Шпанија) да би започео нови живот. Де Легаспи је ово урадио због смрти родитеља и због лошег односа са својим најстаријим братом који је наследио породично богатство. У Тласкали је радио са Хуаном Гарсесом и Хуановом сестром Исабел Гарсес. Де Легаспи је оженио Гарсесову и добили су деветоро деце; међутим, Исабел је умрла средином 1550-их.
У раздобљу од 1528. до 1559. године, Де Легаспи је радио као шеф савета финансијског одељења те као грађански гувернер Мексико Ситија.
Експедиција до Филипина
Долазак на Филипине
Панај и Миндоро
Лузон и заузимање Маниле
Последње године
Писма краљу Шпаније
Улога религије у експедицији
Легат
Експедиција Легаспија и Урданете на Филипине ефективно је створила трговачку руту односно галеон Манила—Акапулко, којим је сребро копано у Мексику и Потосију трампљено за кинеску свилу и порцелан, индонезијске зачине, индијске драгуље и друга цењена добра у Европи у то време. Трговачка рута која је настала била је важна комерцијална веза између Латинске Америке и Азије—Пацифика, а производи и роба су чак налазили пут и до Европе (преко Хаванских галеона) пружајући велику финансијску потпору Шпанској империји.[2]
Наредне 333 године, од 1565. када је Шпанија први пут успоставила колонијалну власт у земљи до Париског договора од 10. децембра 1898. године, Филипини су били шпанска колонија (укључујући и период 1762—1764. када су Британци контролисали Манилу и лучни град Кавите али не и целу земљу).
У медијима
- Марк Гил је глумио Де Легаспија у филипинској историјској драмско-епској фантастичној ТВ серији из 2013. године, Индио.
Галерија
Родно место Де Легаспија у Зумараги (Гипускоа)
Статуа Легаспија испред Тврђаве Сан Педро (Себу Сити)
Статуа Легаспија у Зумараги (Шпанија)
Споменик Легаспи—Урданета у Манили
Мигел Лопез де Легаспи и Андрес де Урданета (Манила)
Легаспијеви посмртни остаци у Цркви Свети Агустин (Манила)
Гробница Мигела Лопеза де Легаспија (Манила)
Легаспи на новчаници од 500 пезоса (1936)
Види још
Библиографија
- López de Legazpi, Don Miguel (1564–1572). Cartas al Rey Don Felipe II: sobre la expedicion, conquistas y progresos de las islas Felipinas. Sevilla, España.
Референце
Литература
- De Morga, Antonio (2004). History of the Philippine Islands. 1, 2. Project Gutenberg.
