Народноослободилачка армија
Народноослободилачка армија (人民解放军, Rénmín Jiěfàngjūn) је главна оружана сила Народне Републике Кине.
| Народноослободилачка армија | |
|---|---|
| 中国人民解放军 | |
 Амблем  Застава | |
| Основана | 1. августа 1927. |
| Видови војске | Видови  Копнена војска Морнарица Ваздухопловство Други артиљеријски корпус Народна полиција |
| Вођство | |
| Централне војна комисија | Си Ђинпинг подпредседник: генерал Џанг Џошиа генерал Хи Веидонг |
| Министар одбране | Донг Јун |
| Бројно стање | |
| Војно способни | од 18 |
| Број расположивих за војну службу | 385.821.101 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 363.789.674 жене (2010. - процена), година 15—49 |
| Број способних за војну службу | 318.265.016 мушкараца, година 16-49 (2010 - процена) 300.323.611 жена, година 16-49 (2010. - процена), година 15—49 |
| Број годишње стасалих за војну службу | 10.406.544 мушкараца (2010. - процена) 9.131.990 жена (2010. - процена) |
| Активни састав | 2.035.000 (2022) [1][2] (1. у свету) |
| Резервни састав | 500.000[1][2] |
| Трошкови | |
| Буџет |  293 милијарди $[3] (2022) |
| Проценат БДП | 1,70 % (2022) |
| Индустрија | |
| Страни добављачи |  Русија  Француска[4] |
| Годишњи увоз | Русија |
| Годишњи извоз | Пакистан, Венецуела, Иран, Индонезија, Камбоџа |
Врховни главнокомандујући Народноослободилачке војске је председник Централне војне комисије НР Кине Си Ђинпинг.
Историја
_Class_Destroyer.JPG)
Народноослободилачка армија основана је 1. августа 1927. године као кинеска Црвена армија, оружане снаге Комунистичке партије Кине. Оснивање армије било је резултат раскида савезништва између партије Куоминтанг и КП Кине. Борци армије учествовали су у Дугом маршу 1934—1935. године и у Другом светском рату против јапанског окупатора. Након 1945, сада преименована у вишемилионску Народноослободилачку армију, победила је оружане снаге Куоминтанга у грађанском рату до 1949. године. Јединице Народноослободилачке армије наредних су деценија учествовале у Корејском рату, Кинеско-индијском рату, Кинеско-вијетнамском рату и осталим сукобима.
Професионализација армије извршена је крајем 1970-их у склопу тзв. Четири модернизације. Последњих деценија, Народноослободилачка армија се трансформисала из вишемилионске армије у професионалну војску базирану на квалитети кадрова.
Учешће у већим сукобима и догађајима
- 1927 – 1949: Кинески грађански рат
- 1937 – 1945: Други кинеско-јапански рат
- 1949: Инцидент на Јангцеу (битка против британских бродова на реци Јангце)
- 1950 – 1951: Битка код Чамдоа (напад на Тибет)
- 1950 – 1954: Корејски рат (под заставом Кинеске народне добровољачке армије)
- 1954 – 1955: Прва тајванска криза
- 1958: Друга тајванска криза
- Окобар – новембар 1962: Кинеско-индијски рат
- 1967: Погранични инциденти са Индијом
- 1965 – 1970: Вијетнамски рат (око 320.000 кинеских војника служили су у Северном Вијетнаму)
- 1969 – 1978: Кинеско-совјетски погранични сукоб
- 1974: Битка код острва Парасел
- 1979: Кинеско-вијетнамски рат
- 1986 – 1988: Погранични инциденти са Вијетнамом
- 1989: Протести на тргу Тјенанмен
- 1995 – 1996: Трећа тајванска криза
- 1997: НОА преузима контролу над Војном одбраном Хонгконга
- 1998: НОА преузима контролу над Војном одбраном Макаа
Организација
Војне области
На територији Кине укупно постоји седам војних области:
- Војна област Шењанг
- Војна област Пекинг
- Војна област Ланчоу
- Војна област Џинан
- Војна област Нанџинг
- Војна област Квангчоу
- Војна област Ченгду
