Кинески грађански рат
Кинески грађански рат је био грађански рат између Куоминтанга (Кинеске националистичке партије) и Комунистичке партије Кине, који је трајао од априла 1927. до маја 1950. Рат је избио 1927. након Северне експедиције и последица је идеолошког разлаза између националиста које је подржавао Запад и комуниста које је подржавао Совјетски Савез.[12]
Кинески грађански рат | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Одозго у смеру казаљке часовника: Комунистичке снаге у бици код Спинига, муслимански војници НРА, Мао Цедунг 1930-их, Чанг Кај Шек врши инспекцију војника, генерал КП Кине Су Ју дурбином проучава поље фронта пре почетка офанзиве Менглијангу. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Република Кина • Куоминтанг • Национална револуционарна армија • Господари рата | Комунистичка партија Кине • Народноослободилачка армија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Чанг Кај Шек Бај Чонгши Чен Ченг Ли Цонгчен Јан Шишан Хе Јингћин | Мао Цедунг Џу Де Пенг Дехуај Лин Бјао Љу Боченг Џоу Енлај | ||||||
Јачина | |||||||
4.300.000 (јул 1945)[5] 1.490.000 (јун 1949)[6][7][8] | 1.200.000 (јул 1945)[5] 4.000.000 (јун 1949)[7][9] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
око 1,5 милиона погинулих (1945—1949)[10][8] | око 250.000 погинулих (1945—1949)[10][11] |
Грађански рат се водио непрекидно све до избијања Другог кинеско-јапанског рата, што је резултовало организованим и привременим кинеским отпором јапанској инвазији. Јапански напад и окупација су били успешни због кинеских унутрашњих превирања. Јапан је поражен са крајем Другог светског рата 1945, а грађански рат се наставио пуном жестином 1946. Непријатељства су се окончала 1950. након 23 године са незваничним прекидом већих непријатељстава. Комунисти су контролисали континентални део Кине и острво Хајнан, док се Куоминтанг повукао на Тајван. До данашњих дана званично примирје није потписано, иако две стране имају чврсте економске везе.[13]
Залеђина
Након слома династије Ћинг и Револуције 1911, Сун Јат-сен је преузео председавање новоформираном Републиком Кином, а убрзо након тога наследио га је Јуан Шикај.[14] Јуан је био фрустриран у краткотрајном покушају да обнови монархију у Кини, а Кина је пала у борбу за власт након његове смрти 1916.
Куоминтанг (КМТ), предвођен Сун Јат-сеном, створио је нову владу у Гуангџоу како би се супротставио ратним војсковођама који су владали великим деловима Кине и спречавали формирање чврсте централне владе.[15] Након што су Сунови напори да добије помоћ од западних земаља игнорисани, он се обратио Совјетском Савезу. Године 1923, Сун и совјетски представник Адолф Јофе у Шангају обећали су совјетску помоћ уједињењу Кине у Сун-Јофеовом манифесту, декларацији о сарадњи.[16] Агент Коминтерне Михаил Бородин стигао је 1923. да помогне у реорганизацији и консолидацији по узору на Комунистичку партију Совјетског Савеза. КПК, која је у почетку била студијска група, и КМТ су заједно формирали Први уједињени фронт.[15][16]
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
- Summary of Chinese Civil War 1946–1949
- Chinese Civil War 1945–1950
- "Armored Car Like Oil Tanker Used by Chinese" Popular Mechanics, March 1930 article and photo of armoured train of Chinese Civil War
- Topographic maps of China Series L500, U.S. Army Map Service, 1954–
- Operational Art in the Chinese PLA’s Huai Hai Campaign
- Postal Stamps of the Chinese Post-Civil War Era