Кинески грађански рат

Кинески грађански рат
	; Одозго у смеру казаљке часовника: Комунистичке снаге у бици код Спинига, муслимански војници НРА, Мао Цедунг 1930-их, Чанг Кај Шек врши инспекцију војника, генерал КП Кине Су Ју дурбином проучава поље фронта пре почетка офанзиве Менглијангу.
Време	1. август 1927. – 22. децембар 1936.; (9 година, 4 месеца и 3 седмице); 31. март 1946. – 7. август 1950.; (4 године, 4 месеца и 1 седмица); (Куоминтаншка исламска побуна против управе Народне Републике Кине наставила се у провинцијама Гансу, Ћингхај, Нингсја, Синкјанг, Јунан до 1958)
Место	Кина
Исход	Победа комуниста Комунисти преузели власт над копненим делом Кине; На копну проглашена Народна Република Кина; Влада Републике Кине се повукла на острво Тајван; Крај ратног стања, али није потписано примирје ни мировни споразум;
Сукобљене стране
Република Кина; • Куоминтанг; • Национална револуционарна армија; • Господари рата	Комунистичка партија Кине; • Народноослободилачка армија
Команданти и вође
Чанг Кај Шек; Бај Чонгши; Чен Ченг; Ли Цонгчен; Јан Шишан; Хе Јингћин	Мао Цедунг; Џу Де; Пенг Дехуај; Лин Бјао; Љу Боченг; Џоу Енлај
Јачина
4.300.000 (јул 1945); 1.490.000 (јун 1949)	1.200.000 (јул 1945); 4.000.000 (јун 1949)
Жртве и губици
око 1,5 милиона погинулих (1945—1949)	око 250.000 погинулих (1945—1949)

Кинески грађански рат је био грађански рат између Куоминтанга (Кинеске националистичке партије) и Комунистичке партије Кине, који је трајао од априла 1927. до маја 1950. Рат је избио 1927. након Северне експедиције и последица је идеолошког разлаза између националиста које је подржавао Запад и комуниста које је подржавао Совјетски Савез.^[12]

Грађански рат се водио непрекидно све до избијања Другог кинеско-јапанског рата, што је резултовало организованим и привременим кинеским отпором јапанској инвазији. Јапански напад и окупација су били успешни због кинеских унутрашњих превирања. Јапан је поражен са крајем Другог светског рата 1945, а грађански рат се наставио пуном жестином 1946. Непријатељства су се окончала 1950. након 23 године са незваничним прекидом већих непријатељстава. Комунисти су контролисали континентални део Кине и острво Хајнан, док се Куоминтанг повукао на Тајван. До данашњих дана званично примирје није потписано, иако две стране имају чврсте економске везе.^[13]

Залеђина

Након слома династије Ћинг и Револуције 1911, Сун Јат-сен је преузео председавање новоформираном Републиком Кином, а убрзо након тога наследио га је Јуан Шикај.^[14] Јуан је био фрустриран у краткотрајном покушају да обнови монархију у Кини, а Кина је пала у борбу за власт након његове смрти 1916.

Куоминтанг (КМТ), предвођен Сун Јат-сеном, створио је нову владу у Гуангџоу како би се супротставио ратним војсковођама који су владали великим деловима Кине и спречавали формирање чврсте централне владе.^[15] Након што су Сунови напори да добије помоћ од западних земаља игнорисани, он се обратио Совјетском Савезу. Године 1923, Сун и совјетски представник Адолф Јофе у Шангају обећали су совјетску помоћ уједињењу Кине у Сун-Јофеовом манифесту, декларацији о сарадњи.^[16] Агент Коминтерне Михаил Бородин стигао је 1923. да помогне у реорганизацији и консолидацији по узору на Комунистичку партију Совјетског Савеза. КПК, која је у почетку била студијска група, и КМТ су заједно формирали Први уједињени фронт.^[15]^[16]

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Summary of Chinese Civil War 1946–1949
Chinese Civil War 1945–1950
"Armored Car Like Oil Tanker Used by Chinese" Popular Mechanics, March 1930 article and photo of armoured train of Chinese Civil War
Topographic maps of China Series L500, U.S. Army Map Service, 1954–
Operational Art in the Chinese PLA’s Huai Hai Campaign
Postal Stamps of the Chinese Post-Civil War Era

[12]

[1]

[2]

[note 1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[13]

[14]

[15]

[16]

Search