Премијер Совјетског Савеза
Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.
Назив
Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.
Историја
Лењинову прву владу формирао је 6. јула 1923. Централни извршни комитет, на челу са Лењином као првим председавајућим. Влада је била овлашћена да иницира уредбе и законе који су били обавезујући у целом СССР-у.[1] После свргавања Хрушчова 1964. Косигин је постављен за шефа владе. Међутим, Косигинов престиж је ослабљен када је предложио економску реформу 1965.[2] По доласку Валентина Павлова на премијерску функцију, Савет министара је укинут и замењен Кабинетом министара. Након августовског пуча 1991. године, већина чланова кабинета је подржала пуч, што је довело до распуштања кабинета министара и његовог замена Комитетом за оперативно управљање совјетском привредом 1991. године. Влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике почела је да преузима совјетска министарства након државног удара, а до децембра 1991. совјетска влада је потпуно изгубила контролу над собом и потпуно је угашена.[3]
Према совјетском уставу из 1977. године, шеф владе је био лидер највишег извршног и административног органа државе. Шефа владе је именовао и одговоран је Врховном совјету (и његовом президијуму).[4] Шеф владе је имао задатак да реши све државне административне дужности из надлежности СССР-а у мери која није била у надлежности Врховног совјета или његовог председништва. Шеф владе је руководио националном привредом, формулисао петогодишње планове и обезбеђивао друштвено-културни развој.[5] Функционисала је као најутицајнија канцеларија владе све до оснивања Канцеларије председника Совјетског Савеза 1990. године.
Владимир Лењин и Јосиф Стаљин умрли су природном смрћу, а тројица премијера су поднели оставке — Алексеј Косигин, Николај Тихонов и Иван Силајев. Још тројица су истовремено били партијски лидер и шефови владе (Лењин, Стаљин и Никита Хрушчов). На функцији је најкраће био Иван Силајев, који је провео 119 дана на функцији. Косигин је најдуже био на власти, чак 16 година.
Списак
| Бр.[а] | Портрет | Име и презиме (Рођење-смрт) | Мандат | Избор | Кабинет | Реф. | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Почетак мандата | Крај мандата | Трајање | ||||||
| 1 | Владимир Лењин (1870—1924) | 6. јул 1912. | 21. јануар 1924. † | 228 дана | – | Прва влада Владимира Лењина–Друга влада Владимира Лењина | [6] | |
| 2 | Алексеј Риков (1881—1938) | 2. фебруар 1924. | 19. децембар 1930. | 6 година, 320 дана | 1924. 1925. 1927. 1929. | Прва влада Алексеја Рикова–Друга влада Алексеја Рикова–Трећав лада Алексеја Рикова–Четврта влада Алексеја Рикова–Пета влада Алексеја Рикова | [7] | |
| 3 | Вјачеслав Молотов (1890—1986) | 19. децембар 1930. | 6. мај 1941. | 10 година, 138 дана | 1931. 1935. 1936. 1937. | Прва влада Вјачеслава Молотова–Друга влада Вјачеслава Молотова–Трећа влада Вјачеслава Молотова–Четврта влада Вјачеслава Молотова | [8] | |
| 4 | Јосиф Стаљин (1878—1953) | 6. мај 1941. | 5. март 1953. | 11 година, 303 дана | 1940. 1950. | Прва влада Јосифа Стаљина–Друга влада Јосифа Стаљина–Трећа влада Јосифа Стаљина | [9] | |
| 5 | Георгиј Маљенков (1902—1988) | 6. март 1953. | 8. фебуруар 1955. | 1 година, 339 дана | 1964. | Прва влада Георгија Маљенкова–Друга влада Георгија Маљенкова | [10] | |
| 6 | Николај Булгањин (1895—1975) | 8. фебруар 1955. | 27. март 1958. | 3 године, 47 дана | 1958. | Влада Николаја Вулгањина | [11] | |
| 7 | Никита Хрушчов (1894—1971) | 27. март 1958. | 15. октобар 1964. | 6 година, 202 дана | 1962. | Прва влада Никите Хрушчова–Друга влада Никите Хрушчова | [10] | |
| 8 | Алексеј Косигин (1904—1980) | 15. октобар 1964. | 23. октобар 1980. | 16 година, 8 дана | 1966. 1970. 1974. 1979. | Прва влада Алексеја Косигина–Друга влада Алексеја Косигина–Трећа влада Алексеја Косигина–Четврта влада Алексеја Косигина–Пета влада Алексеја Косигина | [12] | |
| 9 | Николај Тихонов (1905—1997) | 23. октобар 1980. | 27. септембар 1985. | 4 године, 339 дана | 1984. | Прва влада Николаја Тиховаа–Друга влада Николаја Тихова | [13] | |
| 10 | Николај Ришков (born 1929) | 27. септембар 1985. | 14. јануар 1991. | 5 година, 109 дана | 1989 | Прва влада Николаја Ришкова–Друга влада Николаја Ришкова | [13] | |
| 11 | Валентин Павлов (1937.—2003.) | 14. јануар 1991. | 28. август 1991.[б] | 226 дана | – | Влада Валентина Павлова | [14] | |
| 12 | Иван Силајев (1930.—2023.) | 28. август 1991. | 24. децемгар 1991. | 119 дана | – | Влада Ивана Силајева | [15] | |
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Види још
Напомене
Референце
Литература
- Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. Bodley Head. ISBN 978-0061138799.
- Bonnell, Victoria; Cooper, Ann (1994). Russia at the Barricades: Eyewitness Accounts of the August 1991 coup. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563242717.
- Coppa, Frank (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. ISBN 978-0820450100.
- Cull, Nicholas; Culbert, David; Welch, David (2003). Propaganda and Mass Persuasion: A Historical Encyclopedia, 1500 to the Present. ABC-CLIO. ISBN 978-1576078204.
- Duiker, William; Spielvogel, Jackson (2006). The Essential World History. Cengage Learning. ISBN 978-0495902270.
- Dyker, David (1992). Restructuring the Soviet economy (1st изд.). Routledge. ISBN 978-0415067614.
- Fainsod, Merle; Hough, Jerry F. (1979). How the Soviet Union is Governed. Harvard University Press. ISBN 978-0674410305.
- Ferdinand, Maria Feldbrugge Joseph (1993). Russian Law: The End of the Soviet System and the Role of Law (1st изд.). Springer Publishing. ISBN 978-0792323587.
- Garcelon, Marc (2005). Revolutionary Passage: From Soviet to Post-Soviet Russia, 1985–2000
. Temple University Press. ISBN 978-1592133628. - Harris, Jonathan (2005). Subverting the System: Gorbachev's Reform of the Party's Apparat, 1986–1991. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742526792.
- Kotz, David Michael; Weir, Fred (2007). Russia's Path from Gorbachev to Putin: The Demise of the Soviet System and the New Russia (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0415701471.
- Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. ISBN 978-0-435-32719-4.
- Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. ISBN 978-0786444861.
- Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. ISBN 978-1576070840.
- Sebag-Montefiore, Simon (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. Vintage Books. ISBN 978-1400042302.
- Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0674008281.
- Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0674034938.
- Service, Robert (2005). Stalin: A Biography. Harvard University Press. ISBN 978-0674016972.
- Totten, Samuel; Bartrop, Paul (2008). Dictionary of Genocide: A–L. 1. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313346422.
- Trahair, Richard; Miller, Robert (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1929631759.
- Young, Gregory; Braden, Nate (2005). The Last Sentry: The True Story That Inspired the Hunt for Red October. Naval Institute Press. ISBN 978-1591149927.
- Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko, the Last Bolshevik: The Soviet Union on the eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0887382604.
.svg){kind=small}
