Пума

Реч cougar је позајмљена из португалског çuçuarana, преко француског; а првобитно је изведена из тупијског језика. Тренутни облик у Бразилу је suçuarana.^[4] У 17. веку Џорџ Маркгрејв је пуму назвао cuguacu ara. Маркгрејвов приказ је 1648. умножио његов сарадник Вилем Писо. Назив cuguacu ara је затим усвојио Џон Реј 1693. године.^[5] Године 1774, Жорж-Луј Леклерк де Буфон, гроф од Буфона, конвертовао је cuguacu ara у cuguar, што је касније измењено у „cougar” на енглеском.^[6][7][8]

„Пума” је уобичајен назив који се користи у Латинској Америци и већем делу Европе. Израз пума се такође користи у Сједињеним Државама.^{[9][10][11][12]} Прва употреба пуме на енглеском датира из 1777. године, а уведена је из шпанског, а пре тога из кечуанског језика у 16. веку, где значи „моћна“.^[13]

У западним Сједињеним Државама и Канади назива се и „планински лав“, име које се први пут кориштено у писаној форми 1858. године.^[14] Други називи укључују „пантер“, „сликар“ и „катамант“.^[15][16] Рани шпански истраживачи Америке назвали су пуму gato montés (што значи „мачка планине”) и león (што значи „лав”).^[15]

Пума држи Гинисов рекорд за животињу с највећим бројем имена, с више од 40 само на енглеском.^[17]

Felis concolor је било научно име које је Карл Лине 1771. године предложио за мачку са дугим репом из Бразилије.^[18] Друга половина назива „concolor“ на латинском значи „уједначене боје“. Вилијам Јардине је ставио ову врсту је у род Пума 1834. године.^[19] Овај род је део Felinae.^[2] Пума је у најближем сродству са јагуарундијем и гепардом.^[20][21]

Подврсте

Након Линеовог првог научног описа пуме, 32 зоолошка узорка пуме су описана и предложена као подврсте до касних 1980-их. Генетска анализа митохондријске ДНК пума указује на то да су многе од њих превише сличне да би биле препознате као различите на молекуларном нивоу, и да постоји само шест филогеографских група. Узорци пантера из Флориде показали су мале варијације микросателита, вероватно због парење животиња у блиском сродству.^[21] Након овог истраживања, аутори Светских врста сисара су препознали следећих шест подврста 2005. године:^[2]

• P. c. concolor (Лине, 1771) укључује синониме бангси, инкарум, осгуди, соасоарана, сусуарана, содерстроми, сукуакуара и вавула
• P. c. puma (Молина, 1782) укључује синониме araucanus, concolor, patagonica, pearsoni, и пума (Trouessart, 1904)
• P. c. couguar (Кер, 1792) укључује arundivaga, aztecus, browni, californica, floridana, hippolestes, improcera, kaibabensis, mayensis, missoulensis, olympus, oregonensis, schorgeri, stanleyana, vancouverensis, и youngi
• P. c. costaricensis (Меријам, 1901)
• P. c. anthonyi (Нелсон и Голдман, 1931) укључује acrocodia, borbensis, capricornensis, concolor, greeni, и нигра
• P. c. cabrerae (Покок, 1940) укључује hudsonii и пума по предлогу Марселија из 1922.

Године 2006, флоридски пантер се још увек сматрао засебном подврстом P. c. coryi у истреаживачким радовима.^[22]

Према подацима из 2017. године, радна група за класификацију мачака Специјалистичке групе за мачке признаје само две подврсте као важеће:^[23]

• P. c. concolor у Јужној Америци, вероватно искључујући регион северозападно од Анда
• P. c. couguar у Северној и Централној Америци и вероватно северозападној Јужној Америци

Пре него што је дошло до експлозије људске популације у Америци, пума је обитовала великим делом Америке. Пума има већи простор у којем обитава од других сисара. Живе од Јужног Јукона (у Канади) до јужних Анда (у Чилеу и Аргентини).

Пуме су крем боје с црним врховима ушију и репа. Може трчати до 50 км/ч, с места може скочити 6 метара, усправан скок износи 2,5 м. Угриз има јачи од било којег пса. Пума има четири прста, а канџе су увучене и по потреби се могу избацити. Одрасли мужјак пуме може бити дугачак и до 2,5 м (од њушке до краја репа), а тежи око 70 кг. У посебним случајевима може достићи и 95 кг. Одрасле женке су дугачке око 2 м и теже око 35 кг (увек рачунајући од врха њушке па до краја репа). Мачићи пуме су прекривени црно-смеђим тачкицама, а реп им је савијен у круг. Пуме живе око 25 година. Пуме које живе ближе екватору су мање од оних које живе ближе полова.