Ракови

Тело им је хетерономно сегментисано и најчешће подељено на два региона:

• главеногрудни (cephalotorax), настао срастањем 6 главених и различитог броја, зависно од врсте ракова, грудних сегмената и
• трбушни (abdomen), који се састоји од различитог броја сегмената.

На глави се налазе:

• очи
• усни отвор
• 5 пари усних екстремитета:

1. пар су антене 1 које најчешће примају хемијске дражи:

2. пар су антене 2 које могу да имају различите улоге: тактилних чулних органа, пливање, придржавање женке приликом парења и др.

3. пар су мандибуле као пар јаких хитинских и назубљених плоча којима се дроби храна;

4. два пара максила, нежни, листолики ектремитети који додатно ситне храну.

Број грудних екстремитета је усаглашен са бројем сегмената који граде овај регион:

1. један од прва три пара су виличне ноге (максилопеде) којима се храна придржава и помера ка усном отвору;

2. остали грудни екстремитети служе за кретање и називају се переиподе. Оне могу код појединих представника, какви су десетоноги (декаподни) ракови, да буду јако снажне и у облику клешта којима се плен хвата и дроби.

Трбушни екстремитети се називају плеоподе и присутни су само код виших ракова. Најчешће имају улогу у кретању, пливању, а могу служити и за ношење јаја, код женки, или као копулаторни органи мужјака.

Спољашњи скелет је добро развијен и изграђен од кутикуле коју излучује једнослојни епидермис. На спојевима сегмената и чланака ногу кутикула је танка што омогућава добру покретљивост тих делова.

Цревни систем је састоји од:

• предњег црева, које је пореклом од ектодерма и обложено је кутикулом која образује задебљања чија је улога механичка обрада хране;
• средње црево је ендодермалног порекла и нема кутикулу, у њега се улива пар жлезда означених као јетра;
• задње црево је истог порекла као и предње и такође је обложено кутикулом.

Крвни систем је отворен, крв циркулише кроз:

• срце које је смештено са леђне стране у перикардијуму (остатак целома);
• артерије
• синусе.

У крви се налазе респираторни пигменти:

• еритрокруорин;
• хемоцијанин
• хемоглобин.

Ракови дишу:

• помоћу шкрга, они који живе у води, које могу бити у виду листића (простији ракови) или у виду великог броја нити накачених на једну централну осовину;
• код сувоземних врста образују се шкржне коморе које функционишу као плућа;
• сићушне, водене врсте могу респирацију да обављају целом површином тела.

Излучивање се обавља једним јединим паром измењених метанефридија који се излива у основи максила или антена па се према томе називају максиларне или антеналне жлезде.

Нервни систем је лествичастог типа при чему код појединих врста може да дође до стапања ганглија.

Ракови имају одвојене полове са израженим полним диморфизмом, а хермафродити су ретки. Код највећег броја врсте развиће се одвија метамотфозом при чему долази до пресвлачења, одбацивања старе кутикуле, која постаје мала, тесна и образовања нове.

Класа ракова дели се на поткласе:

По једној застарелој подели делили су се у две групе:

• нижи ракови (Entomostraca) и
• виши ракови (Malacostraca).

Заједничко је обележје виших ракова једнак број сегмената.

Такозвани нижи ракови, су подељени у :

• данашњи разред листоношци (Branchiopoda: Phylopoda и Sarsostraca),
• današnji razred dvoljušturci (Ostracoda),
• данашњи подразред веслоношци (Copepoda); припада разреду Maxillopoda
• данашњи подразред шкргорепци (Branchiura); припада разреду Maxillopoda
• данашњи инфраразред витичари (Cirripedia).^[3] Pripada u razred Maxillopoda

Подред ракова се дели на:

• 
  Hyalella azteca
• 
  краба
• 
  Stenopus hispidus
• 
  Macrobrachium formosense
• 
  Јастог
• 
  Јастог (Јадранско море)
• 
  Ракови самци

Ракови на Викимедијиној остави.

• БиоНет Школа
• ITIS
• Crustacea.net
• Cyclops
• Martin, J. W. & Davis, G. E., 2001. An Updated Classification of the Recent Crustacea. Архивирано [Date missing] на сајту Bibliotheca Alexandrina