Сиола

Сиола или саола (Pseudoryx nghetinhensis) је врста говеда и једна од најређих врста сисара на свету; наиме, ова врста шумског говеда насељава само Анамско горје (на граници Вијетнама и Лаоса), које се одликује дубоким кланцима обраслим густим тропским шумама. Врста је описана након открића остатака три угинуле јединке 1992. године у резервату природе Ву Кванг (Вијетнам), у заједничкој истраживачкој мисији министарства шумарства Вијетнама и WWF-а.[2] Од тада је неколико примерака сиоле држано у заточеништву, али само на кратко. Живу сиолу је 1999. први пут у дивљини усликала камера коју су заједно поставили радници министарства шумарства Вијетнама и WWF-а.[3][4]

Сиола
Pseudoryx nghetinhensis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Pseudoryx

Dung, Giao, Chinh, Tuoc, Arctander & MacKinnon, 1993
Врста:
P. nghetinhensis
Биномно име
Pseudoryx nghetinhensis
Dung, Giao, Chinh, Tuoc, Arctander & MacKinnon, 1993
Распрострањеност врсте у Вијетнаму и Лаосу

Крајем августа 2010. године, један сељак у Лаосу уловио је живог мужјака сиоле и обавестио локалне власти о томе. Међутим, пре него што су представници власти (државни чувари природе) дошли до села у коме је чуван у заточеништву и наредили његово пуштање на слободу, он је угинуо.[5] Тело ове животиње су убрзо преузели научници како би је детаљније проучили.[6]

Име

Саола је назив који долази од тајске (сијамске) речи, која је идентична и у лаошком језику, а значи „вретенасти рог”. Латински назив рода долази од Pseudoryx, чиме се истиче њена сличност са орикс антилопом, док је име врсте nghetinhensis кованица имена две вијетнамске покрајине, Нге Ан и Ха Тињ. Локални Хмонги је зову сахт-супахп (saht-supahp, „пристојна животиња”), јер се нечујно креће кроз шуму. Због њене реткости и очигледне осетљиве природе медији су је назвали „азијским једнорогом”,[5] иако нема никакве везе с митском животињом, нити има само један рог.

Особине

Вилијем Робихо (1998), координатор „Радне Групе Саола” (енгл. Saola Working Group), је у својој публикацији забележио мере женке, коју је назвао Марта заточене (у лаошанском зверињаку).[7] Ова јединка је проучавана око 15 дана, након чега је угинула из непознатог разлога. Према подацима Робихоа, женка је висока 84 cm у раменима, а леђа су благо уздигнута, за око 12 cm у односу на рамена. Док је дужина тела са главом 150 cm.[8]

Опште карактеристике сиоле, према ранијим студијама, спроведеним између 1993. и 1995, али и према подацима из 1998, боја крзна је чоколадносмеђа, са белим шарама на лицу, грлу и са страна врата, на врату и трбуху смеђа боја је нешто светлије нијансе, постоји црна пруга на леђима и пар скоро паралелних рогова, које имају и мужјаци и женке.[2][8][9]

Према локалном становништву, саоле живе у скупинама ретко већима од две-три јединке. Означавају територију мошусним жлездама, за које се верује да су највеће у животињском свету.

Таксономија

Према резултатима анализе ДНК сиола припада племену Bovini потпородице Bovinae,[10] а најближи сродници су јој домаће говедо и бизони. Међутим, морфологија њених зуба, рогова и неке друге особине, указују на припадност „примитивним говедима”.[11] Према неким изворима припада новом племену Pseudorygini, чији је једини члан.

Извори

Спољашње везе