Стефан ел Шарави

Ел Шарави је рођен у Савони, отац му је Египћанин, а мајка Италијанка.^[1] Он себе сматра муслиманом, али не поштује Рамазан.^[2]

Ђенова

21. децембра 2008. године, са 16 година и 55 дана, ел Шарави је имао свој дебитантски наступ, када је ушао као замена за повређеног Јанковића, одиграо десет минута у Серији А на мечу против Кјева и тако постао најмлађи дебитант у Серији А у историји Ђенове.^[3][4][5][6]

Падова (позајмица)

У јуну 2010. године био је позајмљен Падови за сезону 2010/11 у Серији Б.^[7] У том периоду у Падови, он је брзо постао кључни елемент тима, где је са 9 голова на 30 одиграних утакмица, водио клуб из покрајине Венето до финала плеј-офа, где су изгубили од Новаре.^[4][8] Био је изабран за играча године у Серији Б у 2011. години због сјајних игара у Падови.^[9]

Милан

Прелаз у први тим (2011—12)

Ел Шарави је 25. јуна 2011. прешао у Милан, а Ђенова је за уговор о сувласништву добила новац и сувласништво над Александером Меркелом.^{[1][8][10][11]} У првој сезони у Милану, Шарави је имао јаку конкуренцију на својој позицији у виду Ибрахимовића, Касана, Робиња и Пата, што је утицало на његов број наступа.^[12] 18. септембра 2011. године дебитовао је за Милан на стадиону Сан Паоло у поразу од 3:1 од Наполија у Серији А.^[1][13] Три дана касније постигао је свој први погодак, када је ушао као замена за повређеног Пата, у мечу против Удинезеа, који је завршен 1:1.^[1][14][15] У првих шест месеци су се водиле полемике да би могао да буде позајмљен неком клубу, али у договору тренера Масимилијана Алегрија и Адријана Галијанија одлучено је да он ипак остане у клубу.^[16] Тада је Шарави почео знатно да напредује и да буде један од најбоље оцењених младих фудбалера у Италији. 8. фебруара 2012. године постигао је гол у поразу од Јувентуса од 1:2 у Купу Италије.^[17] До краја прве сезоне у Милану Ел Шарави је забележио 28 наступа, на којима је постигао 4 гола.^[18]

Сезона пробоја (2012—13)

25. јула 2012. године потписао нови петогодишњи уговор и тако се обавезао на сарадњу са Росонерима до 2017. године, који су откупили Ђеновин удео у сувласништву.^[19][20][21] Прелазак Ибрахимовића у ПСЖ и Касана у Интер, као и повреде Робиња и Пата, натерале су тренера Алегрија да Шаравију да већи број прилика да покаже своје фудбалско умеће, што је он и искористио.^[12] 3. октобра 2012. године постигао је дебитантски погодак у Лиги шампиона против Зенита и тада је имао 19 година и 342 дана и тако постао најмлађи Миланов стрелац у овом такмичењу.^[12][22] 30. октобра, на гостовању код Палерма, донео је бод Милану, изједначујућим голом у осамдесетом минуту.^[23] Са два поготка ел Шаравија у дербију против Наполија у новембру 2012. године, Милан је освојио бод у гостима, иако је губио са 0:2,^[24] а одлична форма је потврђена са два гола у победи над Катанијом. Ел Шарави је фантастичну полусезону окончао са 14 погодака.^[25]

Долазак Балотелија у клуб крајем јануара 2013. године, који је повукао одређене тактичке измене у игри Милана, као и пад форме, утицао је на учинак Шаравија,^[26] који је на 20 утакмица другог дела сезоне, постигао само 2 гола у Серији А, чиме је сезону окончао са 16 лигашких голова.^[25] Један од голова у другом делу сезоне био је онај 24. фебруара 2013. године, у дербију против Интера, који је завршен нерешено (1:1).^[27] Недуго после тога потписао је нови уговор са клубом, којим је продужио сарадњу до 2018. године.^[28] И поред лоше полусезоне Шарави је имао подршку клуба, који је одбацио могућност његовог трансфера.^[29][30][31]

Сезоне погођене повредама (2013—15)

20. августа 2013. Шарави је постигао гол за Милан против ПСВ Ајндховена у првој утакмици плеј-офа за Лигу шампиона, што је био његов први погодак у такмичарској утакмици још од дербија са Интером у фебруару.^[32] Након што је од почетка септембра одсуствовао због повреде бутног мишића, нова повреда пре повратка, овај пут левог стопала, одвојила је ел Шаравија од терена на дужи период.^[33] Како опоравак није ишао по плану, клуб је одлучио да га у децембру 2013. године пошаље на операцију, због које је одсуство продужено за још 10 недеља.^[34][35][36] На терен се вратио тек 11. маја 2014. године, када је одиграо друго полувреме у поразу од Аталанте од 2:1.^[37]

8. новембра 2014. године, Шарави је поготком против Сампдорије, прекинуо голгетерски пост у лиги, који је трајао 622 дана.^[38] У јануару 2015. године ел Шарави је доживео повреду десног стопала, због које је првобитно требало да 2 месеца одсуствује са терена.^[39] Ипак, опоравак је трајао 4 месеца, након чега је ел Шарави повратак на терен, 24. маја 2015. године, обележио са два гола Торину, у победи од 3:0.^[40][41] У ове две сезоне, у којима је имао проблеме са повредама, Шарави је одиграо укупно само 28 утакмица.^[42]

Монако

У јулу 2015. године Шарави је, са намером да поврати форму, отишао на позајмицу у Монако до краја сезоне, са опцијом обавезног откупа уговора ако одигра 25 утакмица.^[43][44][45]

У јануару 2016. године, након одигране 24 утакмице, Монако је објавио да не рачуна на ел Шаравија и да у сарадњи са Миланом, договара његов прелазак у други клуб.^[45] Шаравијев голгетерски учинак у Монаку била су три гола у европским такмичењима.^[46]

Рома

У јануару 2016. године Рома је позајмила ел Шаравија до краја сезоне.^[47][48] На дебију за Рому против Фрозинонеа, 30. јануара 2016. године, Шарави је постигао гол, у победи од 3:1.^[49][50] Месец дана касније, са два гола донео је Роми три бода са гостовања у Емполију.^[51] Ел Шарави је наставио са одличним играма за Рому и до краја сезоне постигао је 8 голова на 16 утакмица.^[52] Захваљујући томе Рома је активирала клаузулу из уговора о позајмици и на крају сезоне откупила је ел Шаравија од Милана за 13 милиона евра, који је потписао петогодишњи уговор.^[52]

24. априла 2017. године Шарави је забележио чак три асистенције у гостујућој победи Роме над Пескаром од 4:1.^[53] Сезону 2016/17. Шарави је окончао са 12 постигнутих голова, што је био његов најбољи учинак још од сезоне 2012/13 у Милану, којом се пробио на велику сцену.^[54]

28. октобра 2017. године Шарави је одличним голом из волеја донео победу Роми над Болоњом (1:0),^[55] а одличну форму потврдио је три дана касније, када је постигао два гола у победи над Челсијем (3:0) у Лиги шампиона.^[56] До краја сезоне Шарави је постигао 9 голова за Рому.^[57]

11. новембра 2018. године постигао је два гола у победи над Сапмпдоријом од 4:1.^[58] Шаравијев голгетерски учинак на крају сезоне 2018/19. опет је био двоцифрен са 11 голова.^[59]

Шангај Шенхуа

У јулу 2019. године, ел Шарави је прешао у Шангај Шенхуу, у трансферу вредном 16 милиона евра.^[60] У децембру 2019. године Стефан је са Шангајем освојио кинески ФА куп, када су били бољи од Шандонг Луненга (0:1, 3:0), где је у реваншу постигао други гол за Шангај.^[61]

Рома

У јануару 2021. године, ел Шарави се вратио у Рому, потписавши уговор као слободан играч.^[62]

Стефан је могао да игра за фудбалску репрезентацију Египта, али није јер је тадашњи тренер Хасан Шехата рекао да сваког Египћанина који игра у иностранству то не квалификује да игра за репрезентацију.^[63] Овај коментар је котрадикторан Шаравијевој изјави да одбио Египатску фудбалску федерацију јер му је жеља да игра за Италију.^[15]

Млађе селекције

Шарави је прво наступао за репрезентације Италије до 17 година, са којом је наступио на европском и светском првенству,^[64] а касније је наступао и за репрезентацију до 21. године.

Сениор

За сениорску репрезентацију дебитовао је 15. августа 2012, у пријатељском мечу против Енглеске, у поразу од 2:1.^[65] Први гол постигао је 14. новембра 2012. године против Француске у поразу од 2:1.^[64][66]

Са репрезентацијом је учествовао на Купу конфедерација 2013. године.^[67] Играо је на утакмици групне фазе против Бразила, који је Италија изгубила са 4:2,^[68] а на утакмици за треће место против Уругваја, коју су азури добили након једанаестераца, ел Шарави је био један од стрелаца у пенал серији.^[69]

Повреде у сезони 2013/14, због којих је пропустио већину утакмица, су коштале Шаравија места у репрезентацији на светском првенству у Бразилу 2014. године.^[70]

10. октобра 2015. године постигао је гол за репрезентацију након скоро 3 године, у победи над Азербејџаном, захваљујући којој се Италија пласирала на европско првенство.^[71]

Стефан је био члан репрезентације на европском првенству 2016. године,^[72] где је наступио само на утакмици против Ирске, када је ушао са клупе у задњних двадесетак минута.^[73]

15. октобра 2019. Шарави је постигао гол за Италију против Лихтенштајна (5:0) у квалификацијама за Европско првенство 2020. године, што је била његова прва утакмица за репрезентацију после 2017. године и пораза од Шведске у плеј-офу за светско првенство.^[74] 7. октобра 2020. године постигао је два гола на пријатељској утакмици против Молдавије, у победи од 6:0.^[75]

У 2012. години Шарави је потписао спонзорски уговор са америчком кућом спортске опреме Најки. Појављује се у новој реклами Најка за Зелену брзину 2 заједно са Мариом Гецеом, Еданом Азаром, Кристијаном Ериксеном и Тиом Волкотом.^[76][77]

Ел Шарави се са Месијем нашао на омоту италијанске верзије видео-игре ФИФА 14.^[78]

Клупска

Ажурирано 11. марта 2021. године^[79][80]

Репрезентативна

Ажурирано 15. новембра 2020. године^[81][82]

У колонама прво су приказани голови Италије, у колони резултат приказан је резултат након Шаравијевог гола^[81]

Списак голова које је Стефан ел Шарави постигао за репрезентацију

Бр.	Датум	Стадион	Противник	Резултат	Коначан	Такмичење
1	14. новембар 2012	Стадион Енио Тардини, Парма, Италија	Француска	1:0	1–2	Пријатељска утакмица
2	10. октобар 2015	Стадион Тофик Бахрамов, Баку, Азербејџан	Азербејџан	2:1	3–1	Квалификације за европско првенство 2016
3	29. март 2016	Алијанц арена, Минхен, Немачка	Немачка	1:4	1–4	Пријатељска утакмица
4	15. октобар 2019	Рајнпарк стадион, Вадуц, Лихтенштајн	Лихтенштајн	4:0	5–0	Квалификације за европско првенство 2020
5	7. октобар 2020	Стадион Артемио Франки, Фиренца, Италија	Молдавија	3:0	6:0	Пријатељска утакмица
6				5:0

Клупски

Милан

• Суперкуп Италије (1) : 2011.

Шангај Шенхуа

• Кинески ФА куп (1) : 2019.

Рома

• УЕФА Лига конференције (1) : 2021/22.

Репрезентативни

Италија

• Куп конфедерација (треће место): 2013.

Ел Шарави је навијач Милана од малих ногу, а поред Роналдиња, који му је био први идол, највише се угледао на Каку.^[83][84]

Шарави је колекционар дресова.^[84]

Стефан ел Шарави на Викимедијиној остави.

• Стефан ел Шарави на сајту National Football Teams (језик: енглески)
• Стефан ел Шарави на сајту FIFA (архива)
• Стефан ел Шарави на сајту УЕФА (језик: енглески)