Тери Прачет

Прво Прачетово објављено дело била је кратка прича "The Hades Business", објављена у школском часопису када је имао 13 година, а затим објављена у часопису Сајенс фантази, 1961. године за што је добио 14 фунти.Његово следеће објављено дело је било "Night Dweller" у часопису Њу Ворлдс у броју 156, новембра 1965.

Када је напустио школу, 1965, запослио се као новинар у локалним новинама, Бакс фри прес ("Почео сам да радим једног јутра, и видео сам први леш три сата касније, 'каљење-на-послу' је значило нешто оних дана").

Док је радио као новинар, послат је да интервјуише Питера Бандера ван Дурена, кодиректора мале издавачке фирме у Џерардс Кросу, Бакингемшир, Колин Смајти Лимитед, о новој књизи коју је фирма издала. Прачет је тада поменуо да је и он написао једну новелу, The Carpet People и потписан је уговор између њега и издавача.

Године 1980. постао је портпарол CEGB, компаније за производњу електричне енергије, и то у сектору који је покривао неколико нуклеарних електрана; касније се шалио да је показао непогрешив осећај за време што је направио ову промену у каријери убрзо после нуклеарне несреће на Острву Три Миље у САД.

Напустио је CEGB 1987. када је схватио да пишући може да заради много више новца; таку му се број објављених књига повећао на две годишње.^[2] Процењује се да је 1% свих књига из жанра фикције које се продају у Британији написао Прачет, мада је ово израчунато пре успеха књига Џ. K. Роулинг о Харију Потеру.

Године 1998. добио је Орден Британске Империје (Order of the British Empire) за заслуге у литератури. У свом стилу се нашалио: „Претпостављам да се 'заслуге у литератури' састоје у уздржавању од писања литературе."

Децембра 2007. године Прачет је објавио да пати од Алцхајмерове болести.

Серија о Дисксвету се састоји од 41 књиге, а ради се о серијалу хумористичке фантастике где се пародирају догађаји у дискоидном свету који ротира на леђима четири велика слона која стоје на огромној корњачи, која се зове Велики А'Туин и плива кроз васиону. Главне теме пародије укључују многе научно-фантастичне стереотипе, ликове из фантазије, идеје и алузије на филмове Ингмара Бергмана, Аустралију, Кину, прављење филмова, новинско издаваштво, рокенрол музику, религију, филозофију (углавном грчку), египатску историју, трговинске уније, монархију и много тога другог.

Сродна дела

Заједно са математичарем Ијаном Стјуартом и научником Џеком Коеном, Прачет је написао књиге Наука Дисксвета (1999) и Наука Дисксвета II: Глобус (2002). Трећа књига у серији, Наука Дисксвета III: Дарвинов часовник, објављена је у мају 2005. године.

• Филмови
  • Боја магије, Деда Прас и Пошташавили као дводелни ТВ серијали у адаптацији канала Скај 1 (Sky 1)
• Стрипови
  • Боја магије, Светлост чудесног, Морт и Стража! Стража! су адаптирани у цртане романе.
• Позориште
  • Стивен Бригс је неколико Прачетових романа адаптирао у представе, а многи сценарији су објављени у форми књига. Међу њима су:
    • Wyrd Sisters: The Play (1996)
    • Mort: The Play (1996)
    • Johnny and the Dead (1996) (non-Discworld)
    • Guards! Guards!: The Play (1997)
    • Men at Arms: The Play (1997)
    • Maskerade (1998)
    • Interesting Times (2002)
    • The Truth (2002)
• Анимација
  • Сестре по метли (Wyrd Sisters) и Душевна музика (Soul Music) су такође адаптиране у анимиране приче од стране Косгроув Хол Филмс (Cosgrove Hall Films) за Канал 4.
• Радио
  • Стража! Стража! и Сестре по метли су прерађене у серијале а The Amazing Maurice and his Educated Rodents је обрађена као деведесетоминутна представа у режији Радија 4, ББС.

Прва издања раних књига о Дисксвету која су добро очувана сада много вреде - прво британско издање књиге Боја магије у тврдим корицама сада вреди преко 2000 фунти (4.500 примерака је одштампано у штампарији St Martin's Press, у Америци, од чега је 506 продато у Британији у издању куће Колин Смајти, и стога су права реткост!), док Светлост чудесног вреди 1000-1500 фунти.

Заинтересовани чак могу да постану ликови у некој од следећих књига о Дисксвету. Обично се имена ликовима који се појављују у књигама дају по људима који се за ту привилегију надмећу на добротворним аукцијама.

Насловне стране свих књига о Дисксвету које су се продавале у Уједињеном Краљевству до 2001. радио је Џош Кирби.

Види такође: Дисксвет, Ликови Дисксвета

• Strata (Мада је радња ове књиге смештена на свет у облику диска, овај роман је пре пародија на књигу Ringworld Ларија Нивена (Larry Niven)) (Colin Smythe, 1981)
• The Dark Side of the Sun (Colin Smythe, 1976)
• The Carpet People (Прачетов први роман, знатно измењен и поново објављен након што је постао славан) (Colin Smythe, 1971)
• Трилогија дечјих књига (познатих као The Bromeliad):
  • Камионци
  • Булдожерци
  • Крилци
• Good Omens (у сарадњи са Нилом Гејманом)
• The Unadulterated Cat (са Грејом Џолифијем. Омаж правим мачкама)
• трилогија дечјих књига о Џонију Максвелу (Johnny Maxwell), који види мртве људе, ванземаљце и разне друге бизарне ствари:
  • Only You Can Save Mankind
  • Johnny and the Dead
  • Johnny and the Bomb
• Once More* *With Footnotes - колекција чланака, увода и кратких прича у издању NESFA.

• Meditations on Middle-Earth (2002)
• The Leaky Establishment Дејвида Лангфорда (David Langford, новије реиздање за које је Прачет написао предговор.

Прачетове књиге су, што је необично за сам жанр, углавном добијале добре критике. Есеји о његовим делима сакупљени су у књизи, Terry Pratchett: Guilty of Literature?, аутора Ендру М. Батлер (Andrew M. Butler), Едварда Џејмса (Edward James) и Фаре Мендлесон (Farah Mendlesohn), у издању Science Fiction Foundation 2000.

Прачет је један од првих писаца који су преко Интернета комуницирали са својим обожаватељима и био је сарадник Јузнет (Usenet) њуз групе alt.fan.pratchett преко десет година.

Прачет је значајно утицао на многе писце. Британски писац, Сем Смит често понавља како му је главни циљ да напише серију књига по стилу сличних оној о Дисксвету.

Термин „прачетско“ скован је да би описао оне који покушавају да копирају Прачетов хумористички стил.

Тери Прачет не крије спољашње утицаје на своја дела; у ствари, они су главни извор хумора. Он узима бројне карактере из популарне културе, али увек дода неки неочекивани аспект. Ове алузије су прилично реалне и на сајтовима Прачетових фанова постоје листе свих познатих алузија.

Поред карактеристичног стила писања, Прачет је познат по коришћењу фуснота у својим књигама. На пример;

'Открили су да је, уместо да га учине нормалним, лакше учинити да халуцинира да је нормалан.*

'*Ово је честа халуцинација, коју дели већина људи.'

• Wikiquote - Цитати Терија Прачета
• The L-Space Web
• Discworld Monthly (бесплатни месечни информатор о Терију Прачету, Дисксвету и осталим романима.)
• Библиографија Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2005) на SciFan
• Интервју у „Гласу јавности“