Федерална јединица

Федералнa јединица или држава чланица федерације територијална je и уставна заједница која представља део неке федерације као што су Аустралија, Бразил, Индија, Мексико, САД и др.^[1] Такве се државе разликују од суверених држава по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.^[2] У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.

У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне или зависне територије другог сувереног ентитета (најчешће колонијалне власти).^[А] У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били унитарне државе.^[Б] Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.

У земљама са савезним уставима, постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети — државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине и сл. — делимично су самоуправни и имају степен уставно загарантоване аутономије која битно варира од једне до друге федерације.^[В] У зависности од облика децентрализације овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања вета на одлуке федералне јединице. Закони који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и државним уставима.