Шуштар
Шуштар (персијски: شوشتر; такође романизован као Shushtar и Shūshtar, и Shūstar)[2] је град и главни град округа Шуштар, провинција Хузестан, Иран.[3][4]
| Шуштар شوشتر | |
|---|---|
 Шуштар | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Иран |
| Покрајина | Хузестан |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016. | 101,878 [1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 32° 01′ 28″ С; 48° 30′ 45″ И / 32.0244° С; 48.5124° И |
| Временска зона | UTC+3:30, Иранско стандардно време |
  Шуштар Шуштар на карти Ирана | |
Шуштар је древни град-тврђава, приближно 92 km (57 mi) удаљен од Ахваза, центра провинције. Велики део његове пољопривредне продуктивности протекао је из система за наводњавање који је био фокусиран на Банд-е Каисар, први брански мост у Ирану.[5]Градоначелник Шуштра је Ахамд Асефи.
Историја
У Еламитско време Шуштар је био познат као Адамдун. У ахеменидско време његово име је било Шуркутир. Савремено име, Шуштар, повезано је са именом другог древног града, Суза (или Шуш, на персијском изговору), и значи "већи (или бољи) од Шуша."
За време Сасанида, био је острвски град на реци Карун и изабран за летњу престоницу. Река је била усмерена кроз мост око града, док су мостови и главне капије у Шуштару изграђени на истоку, западу и југу. Неколико река у близини погодовало је проширењу пољопривреде; узгоју шећерне трске, главни усев, датира из 226. године. Систем подземних канала назван Ханат, који су реку повезивали са приватним резервоарима кућа и зграда, снабдевали су град водом за кућну употребу и наводњавање, а такође су се користили и за складиштење и снабдевање водом у време рата када су главне капије биле затворене. Трагови тих ханата се још увек могу наћи у криптама неких кућа.
Ибн Батута је посетио град приметивши: "На обе обале реке постоје воћњаци и точкови са водом, сама река је дубока и над њом, која води до капија путника, постоји мост на чамцима."[6]
Древни зидови тврђаве уништени су пред крај периода Сафавида.
Банд-е Каисар
Каже се да је Банд-е Каисар ("Цезарова брана") лучни мост изграђен у римском стилу (пошто су у његовој изградњи коришћени римски војници који су били заробљени) и први у држави који је био комбинован са браном.[5] Када је сасанидски шах Шапур I победио римског цара Валеријана, прича се да је наредио заробљеним римским војницима да направе велики мост и брану која се протеже на више од 500 метара.[7] Лежећи дубоко на персијској територији, грађевина која показује типичне римске грађевинске технике постала је најисточнији римски мост и римска брана.[8] Његова двострука намена снажно је утицала на иранско грађевинарство и била је кључна у развоју техника управљања водама код Сасанида.[9]
Преливна брана дугачка око 500 м изнад Каруна, иранске најисцрпније реке, била је језгро структуре историјског хидрауличног система Шуштара, великог комплекса за наводњавање из кога је Шуштар добијао своју пољопривредну продуктивност,[10] и који је проглашен светском баштином од стране УНЕСКО-а 2009. године.[11] Лучно надграђени део прелазио је преко важног пута између Пасаргада и главног града Сасанида Ктесифона.[12] Мост је много пута поправљан у исламском периоду а изашао је из употребе крајем 19. века, што је довело до дегенерације сложеног система наводњавања.[13]
Становништво и култура
Становници Шуштара, звани Шуштарис, одржавају јединствено културно наслеђе које се протеже до античких времена и персијски дијалект који се разликује од њихове групе.
Језик
Шуштарски дијалект се говори у Шуштару и персијски је дијалект.
Клима
Шуштар има врућу полусушну климу (Коппенска климатска класификација БСх) са изузетно врућим љетима и благим зимама. Падавине су веће од већине јужног Ирана, али су готово искључиво ограничене на период од новембра до априла, мада у неким случајевима могу прећи 250 милиметара (9,8 инча) месечно или 600 милиметара (24 инча) годишње.[14]
| Клима Шуштар | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 28,0 (82,4) | 29,0 (84,2) | 36,0 (96,8) | 40,5 (104,9) | 46,5 (115,7) | 50,0 (122) | 53,6 (128,5) | 52,0 (125,6) | 48,0 (118,4) | 43,0 (109,4) | 35,0 (95) | 29,0 (84,2) | 53,6 (128,5) |
| Максимум, °C (°F) | 17,2 (63) | 19,6 (67,3) | 24,1 (75,4) | 30,0 (86) | 37,5 (99,5) | 43,7 (110,7) | 46,0 (114,8) | 44,9 (112,8) | 41,7 (107,1) | 34,8 (94,6) | 26,2 (79,2) | 19,3 (66,7) | 32,08 (89,76) |
| Просек, °C (°F) | 10,8 (51,4) | 13,2 (55,8) | 17,3 (63,1) | 22,8 (73) | 29,9 (85,8) | 35,1 (95,2) | 37,0 (98,6) | 35,8 (96,4) | 32,0 (89,6) | 25,6 (78,1) | 17,9 (64,2) | 12,5 (54,5) | 24,16 (75,48) |
| Минимум, °C (°F) | 5,3 (41,5) | 6,8 (44,2) | 10,0 (50) | 14,7 (58,5) | 20,5 (68,9) | 23,8 (74,8) | 26,2 (79,2) | 25,5 (77,9) | 21,1 (70) | 16,2 (61,2) | 10,8 (51,4) | 6,8 (44,2) | 15,64 (60,15) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −9 (16) | −4,0 (24,8) | −2 (28) | 3,0 (37,4) | 10,0 (50) | 16,0 (60,8) | 19,0 (66,2) | 16,5 (61,7) | 10,0 (50) | 6,0 (42,8) | 1,0 (33,8) | −2 (28) | −9 (16) |
| Количина кише, mm (in) | 100,6 (3,961) | 60,0 (2,362) | 50,2 (1,976) | 34,5 (1,358) | 9,2 (0,362) | 0,0 (0) | 0,2 (0,008) | 0,0 (0) | 0,0 (0) | 7,4 (0,291) | 39,1 (1,539) | 83,2 (3,276) | 384,4 (15,133) |
| Дани са кишом | 9,9 | 8,1 | 8,1 | 6,5 | 3,0 | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,0 | 2,1 | 6,2 | 8,0 | 52 |
| Релативна влажност, % | 75 | 68 | 59 | 49 | 32 | 22 | 24 | 28 | 29 | 40 | 59 | 73 | 46,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 131,6 | 158,4 | 192,3 | 217,7 | 272,5 | 325,6 | 322,7 | 317,0 | 291,3 | 234,8 | 158,2 | 121,9 | 2.744 |
| Извор: NOAA (1961–1990) [15] | |||||||||||||
Види још
- Сахл ел Тусари, средњевековни исламски научник и рани суфијски мистик рођен у Шуштару
- Шејк Џафар Шуштари, истакнути шиитски научник
Референце
Извори
- Hartung, Fritz; Kuros, Gh. R. (1987), „Historische Talsperren im Iran”, Ур.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, стр. 221—274, ISBN 3-87919-145-X
- Hodge, A. Trevor (1992), Roman Aqueducts & Water Supply, London: Duckworth, стр. 85, ISBN 0-7156-2194-7
- Hodge, A. Trevor (2000), „Reservoirs and Dams”, Ур.: Wikander, Örjan, Handbook of Ancient Water Technology, Technology and Change in History, 2, Leiden: Brill, стр. 331—339 (337f.), ISBN 90-04-11123-9
- Huff, Dietrich (2010), „Bridges. Pre-Islamic Bridges”, Ур.: Yarshater, Ehsan, Encyclopædia Iranica Online
- Kleiss, Wolfram (1983), „Brückenkonstruktionen in Iran”, Architectura, 13: 105—112 (106)
- Kramers, J. H. (2010), „Shushtar”, Ур.: Bearman, P., Encyclopaedia of Islam (2nd изд.), Brill Online
- O'Connor, Colin (1993), Roman Bridges, Cambridge University Press, стр. 130 (No. E42), ISBN 0-521-39326-4
- Schnitter, Niklaus (1978), „Römische Talsperren”, Antike Welt, 8 (2): 25—32 (32)
- Smith, Norman (1971), A History of Dams, London: Peter Davies, стр. 56—61, ISBN 0-432-15090-0
- Vogel, Alexius (1987), „Die historische Entwicklung der Gewichtsmauer”, Ур.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, стр. 47—56 (50), ISBN 3-87919-145-X
Спољашње везе
Медији везани за чланак Шуштар на Викимедијиној остави
- Visiting Shushtar Photo Essay
- Hamid-Reza Hosseini, Shush at the foot of Louvre (Shush dar dāman-e Louvre), in Persian, Jadid Online, 10 March 2009, شوش در دامن لوور.
Audio slideshow: Untitled Document (6 min 31 sec). - Pictures of Shushtar on Fotopedia.
- Picture of Shushtar Farsi Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2012)
- City of Shushtar (video), PressTV, 13 June 2010. (9 minutes)
