26. децембар

• 1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.
• 1805 — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
• 1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
• 1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.
• 1898 — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
• 1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
• 1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
• 1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
• 1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст".
• 1968 — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
• 1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
• 1975 — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
• 1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
• 1990 — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
• 1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
• 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
• 1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
• 1998 — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
• 2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
• 2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
• 2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

• 1716 — Томас Греј, енглески песник. (прем. 1771)^[1]
• 1791 — Чарлс Бебиџ, енглески полимата. (прем. 1871)^[2]
• 1883 — Морис Утрило, француски сликар. (прем. 1955)^[3]
• 1891 — Хенри Милер, амерички књижевник. (прем. 1980)^[4]
• 1893 — Мао Цедунг, кинески комунистички револуционар и државник. (прем. 1976)^[5]
• 1920 — Макарије Поповић, српски архимандрит. (прем. 1981)^[6]
• 1938 — Мирко Ковач, југословенски књижевник, есејиста, драматург и сценариста. (прем. 2013)^[7]
• 1939 — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент. (прем. 2021)^[8]
• 1951 — Жарко Варајић, српски кошаркаш. (прем. 2019)^[9]
• 1951 — Џон Скофилд, амерички музичар и композитор, најпознатији као џез-рок гитариста.^[10]
• 1960 — Темуера Морисон, новозеландски глумац.^[11]
• 1963 — Ларс Улрих, дански музичар, глумац и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Metallica.^[12]
• 1965 — Мазињо Оливеира, бразилски фудбалер.^[13]
• 1968 — Александар Кнежевић, српски рукометаш и рукометни тренер.^[14]
• 1970 — Драгољуб Видачић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.^[15]
• 1971 — Џаред Лето, амерички глумац и музичар.^[16]
• 1971 — Татјана Сороко, руски модел и модна новинарка.^[17]
• 1975 — Марсело Риос, чилеански тенисер.^[18][19]
• 1979 — Фабијан Карини, уругвајски фудбалски голман.^[20]
• 1982 — Дејвид Логан, америчко-пољски кошаркаш.^[21]
• 1983 — Александар Ванг, амерички модни дизајнер.
• 1985 — Бет Берс, америчка глумица.
• 1985 — Јевгениј Колесников, руски кошаркаш.^[22]
• 1985 — Дамир Маркота, хрватски кошаркаш.^[23]
• 1986 — Иго Лорис, француски фудбалски голман.^[24]
• 1986 — Кит Харингтон, енглески глумац и продуцент.^[25]
• 1987 — Михаил Кукушкин, казахстански тенисер.^[26]
• 1989 — Немања Станковић, српски виолончелиста.^[27]
• 1990 — Арон Ремзи, велшки фудбалер.^[28]
• 1990 — Денис Черишев, руски фудбалер.^[29]
• 1991 — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш.^[30]
• 2001 — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш.^[31]

• 268 — Дионисије, папа^[32]
• 418 — Зосим, папа^[33]
• 1530 — Бабур, први цар Могулског царства. (рођ. 1483)^[34]
• 1848 — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ (рођ. 1781)^[35]
• 1867 — Јожеф Кошич, словеначки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (рођ. 1788)^[36][37]
• 1890 — Хајнрих Шлиман, немачки археолог (рођ. 1822)^[38]
• 1972 — Хари Труман, председник САД (рођ. 1884)^[39]
• 1985 — Дајана Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила (рођ. 1932)^[40]
• 1977 — Хауард Хокс, амерички филмски режисер. (рођ. 1896)^[41]
• 2006 — Џералд Форд, 38. амерички предсједник. (рођ. 1913)^[42]

Српска православна црква данас прославља

• Свети мученик Евстратије
• Свештеномученик Гаврило, патријарх српски
• свети Никодим Српски
• Света мученица Луција
• Света мученица Лукија (Луција), девица
• Свети свештеномученик Гаврило, патријарх српски
• Свети преподобни Герман, аљаски чудотворац
• Свети новомученик Петар Алеут
• Свети преподобни Арсеније латарски
• Свети преподобни Арис;

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума