Šljukarice

To su pticе malе ili srеdnје vеličinе kоје se hranе bеskičmеnjacima ili drugim malim životinjama. Mnogi rodovi imaju dugе nogе sa po tri prsta, a čеsto i sa pokrеtnim čеtvrtim. Obično se gnеzdе na tlu, ali nеkе vrstе gradе gnеzda u stablima. Mladunci su im potrkušci koji mogu odmah sami da tražе hranu. Gotovo svе pticе su dugovеčnе, a nastanjuju močvarna područja i obalе, a nеkе nastanjuju i pustinје i gustе šumе. Živе u cеlom svеtu.

Red je prethodno bio podeljen u tri podreda:

• Šljukarice u užem smislu (ili "Charadrii"): tipične obalske ptice, većina buši mulj ili pesak slatkovodnih ili morskih plaža ili obala u potrazi za hranom.
• Galebovi i njihovi srodnici (ili "Lari"): generalno veće i krupnije ptice od ostalih iz grupe, pretežno piscivorni (hrane se ribom koju kupe sa površine vode. Neke vrste galebova i pomornika sakupljaju plen na obalama ili pljačkaju manje ptice, dok su neke postale i kontinentalnije i nezavisnije od vode.
• Njorke (ili "Alcae") su obalske vrste koje se gnezde na morskim liticama i hridima. Plen sakupljaju u vodi i njihovo ronjenje izgleda kao let pod vodom. Oni su ekološki ekvivalenti pingvina koji žive na Južnom polu.

Sibli-Alvkistina taksonomija,koja je bila široko prihvaćena u Americi,^{[тражи се извор]} spaja sve Charadriiformes sa ostalim morskim pticama i pticama grabljivicama u jednu veliku grupu, red štakara "Ciconiiformes". Međutim, tehnika DNK-DNK hibridizacije, koju su upotrebili Sibli-Alvkista, nije bila dovoljna da objasni srodničke odnose unutar grupe i pokazalo se da šljukarice konstituišu veliku i jedinstvenu evolutivnu liniju sa svim svojim modernim vrstama.^[2]

Njorke se obično smatraju malo daljim predstavnicima grupe zbog njihove čudne morfologije, po čemu su slične galebovima. Njihova unikatnost dolazi od morfoloških adaptacija na ronjenje. Po poslednjim istraživanjima taksonomske pripadnosti,^[3] podaci koji su dobijeni prave rearanžman grupe na sledeći način:

Familije u taksonomskom redu

Ovo je lista familija šljukarica, presentovane u taksonomskom rangu.

• Podred Scolopaci: šljukolike šljukarice
  • Familija Scolopacidae: šljuke, sprudnici, liskonoge i srodnici
• Podred Thinocori: Jakane i srodnici
  • Familija Rostratulidae: Šarene šljuke
  • Familija Jacanidae: Jakane
  • Familija Thinocoridae: Šljuke semenkare
  • Familija Pedionomidae: Australijske skitnice
• Podred Lari: Galebovi i srodnici
  • Familija Laridae: Galebovi i čigre
  • Familija Alcidae: Morski papagaji, njorke i srodnici
  • Familija Stercorariidae: Pomornici
  • Familija Glareolidae: Zijavci i trkalice
  • Familija Pluvianidae: Egipatska zviždovka
  • Familija Dromadidae: Krabokljunke
• Podred Turnici: Prepeličarke i srodnici
  • Familija Turnicidae: Prepeličarke
• Podred Chionidi: Potrci i srodnici
  • Familija Burhinidae: ćurlikovci
  • Familija Chionididae: Snežni galebovi
  • Familija Pluvianellidae: Magelanski žalari
• Podred Charadrii: Sprutke, vivci i srodnici
  • Familija Ibidorhynchidae: Ibisokljunke
  • Familija Recurvirostridae: Sabljarke i vlastelice
  • Familija Haematopodidae: Ostrigari
  • Familija Charadriidae: Sprutke i vivci

Po nekim autorima, Thinocori, čudne šljukarice, bi trebalo uključiti u Scolopaci šljukolike šljukarice. Neki taksonomski izori svrstavaju familiju zijavaca i trkalica Glareolidae u poseban podred.^[4]

Kladogram baziran na Baker, A.J. et al. (2012)^[5] and Boyd, J. H. et al. (2016)^[4]

Evoluciona istorija

Charadriiformes je stara grupa što potvrđuju fosilni nalazi. Većina pronađenih fosila, datiranih na period oko kreda-paleogen masovnog izumiranja, podsećaju na ptice ove grupe. Kod mnogih se ovakva sličnost može pripisati evolutivnoj konvergenciji. Uzorak VI 9901 (López de Bertodano Formation, Late Cretaceous of Vega Island, Antarctica) je verovatno izvorni oblik ove grupe i jako podseća na ćurlikovce.^[6] Međutim, kompletniji fosilni nalazi, potvrđenih šljukarica, pronađeni su u geološkim depozitima paleogena i periodima ka sadanjem dobu. Sadašnji taksonomski red se pojavio u periodu, na granici eocena-oligocena, grubo pre oko 35-30 miliona godina. Nerešen status imaju sledeći fosilni nalazi:

• "Morsoravis" (Kasni paleocen/Rani eocen iz Jutlanda, Danska) - a nomen nudum?
• Jiliniornis (Huadinski srednji eocen, Kina) - charadriid?
• Boutersemia (Rani oligocen iz Butersema, Belgija) - glareolid?
• Turnipax (Rani oligocen) - turnicid?
• Elorius (Rani miocen Saint-Gérand-le-Puy, Francuska)
• "Larus" desnoyersii (Rani miocen iz SI Francuske) - larid? stercorarid?
• "Larus" pristinus (Rani miocen iz Willow Creek, SAD) - larid?
• Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?^[7]
• Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - charadriid? scolopacid?^[8]
• Charadriiformes gen. et sp. indet. (rani/Srdnji miocen iz Otagoa, Novi Zeland) - larid?^[9]
• Charadriiformes gen. et sp. indet. (Srednji miocen iz Mátraszõlõs, Mađarska^[10]
• "Totanus" teruelensis (Kasni miocen iz Los Mansuetos, Španija) - scolopacid? larid?

"Prelazne šljukarice" ("Graculavidae") su generalno mezozoički taksoni, za koje se prethodno smatralo da su bili zajednički preci svih recentnih šljukarica, plovuša i flamingosa.

Ove ptice zahtevaju različite roditeljske strategije u odgajanju mladunaca, mnoog više nego što se sreće u ostalim redovima ptica. One su zbog toga odličan model za praćenje evolucije roditeljstva kod ptica (Thomas et al. 2007). Prvi ptičiji roditeljski sistem je verovatno uključivao samo ženku u odgajanju mladunaca (Tullberg et al. 2002). Šljukarice su verovatno evoluirale od pretka koji je imao biparentalni roditeljski sistem, dok su vrste iz kladusa šljukolikih šljuka (Scolopacidae) evoluirale od mužjačkog roditeljskog sistema. Ovakve transicije su se odvijale iz nekoliko razloga. Gnezdeća gustina zavisi od mužjakovog ulaganja u potomke. Ukoliko je mužjak uključen u roditeljsko odgajanje mladunaca, gnezdeća gustina je niža, kod isključivo ženski roditeljski sistemi imaju veću gnezdilišnu gustinu (Owens 2005).