Никита Хрушёв
Ники́та Серге́евич Хрущев (3 (15) апрел 1894[6], Калиновка, уезди Дмитриев, губернияи Курск, империяи Русия — 11 сентябри 1971, Москва, СССР) — ходими давлатии шӯравӣ. Котиби якуми КМ ҲКИШ аз соли 1953 то1964, Раиси Шӯрои Вазирони ИҶШС аз соли 1958 то1964. Раиси Бюрои КМ ҲКИШ дар РСФСР аз соли 1956 то 1964. Қаҳрамони Иттиҳоди Шӯравӣ, секарата Қаҳрамони Меҳнати Сотсиалистӣ.
русӣ: Никита Сергеевич Хрущёв | |||||||||||||
| |||||||||||||
7 сентябри 1953 — 14 октябри 1964 | |||||||||||||
Пешгузашта | вазифа таъсис ёфт; Иосиф Виссарионович Сталин (бевосита) ҳамчун Котиби кулли КМ ҲКИШ | ||||||||||||
Ҷонишин | Леонид Ильич Брежнев | ||||||||||||
27 марти 1958 — 15 октябри 1964 | |||||||||||||
Пешгузашта | Николай Александрович Булганин | ||||||||||||
Ҷонишин | Алексей Николаевич Косигин | ||||||||||||
22 марти 1939 — 14 октябри 1964 | |||||||||||||
16 декабри 1949 — 10 марти 1953 | |||||||||||||
Пешгузашта | Георгий Михайлович Попов | ||||||||||||
Ҷонишин | Николай Александрович Михайлов | ||||||||||||
26 декабри 1947 — 18 декабри 1949 | |||||||||||||
Пешгузашта | Лазарь Моисеевич Каганович | ||||||||||||
Ҷонишин | Леонид Георгиевич Мельников | ||||||||||||
27 январи 1938 — 3 марти 1947 | |||||||||||||
Пешгузашта | вазифа барқарор шуд; Станислав Викентьевич Косиор как Генеральный секретарь ЦК КП Украины | ||||||||||||
Ҷонишин | Лазарь Моисеевич Каганович | ||||||||||||
15 марти 1946 — 12 декабри 1947 | |||||||||||||
Пешгузашта | вазифа таъсис ёфт; он сам как Председатель СНК УССР | ||||||||||||
Ҷонишин | Демьян Сергеевич Коротченко | ||||||||||||
6 феврали 1944 — 15 марти 1946 | |||||||||||||
Пешгузашта | Леонид Романович Корниец | ||||||||||||
Ҷонишин | вазифа барҳам хурд; он сам как Председатель СМ УССР | ||||||||||||
апрель 1938 — 22 марти 1947 | |||||||||||||
Пешгузашта | Дмитрий Матвеевич Евтушенко | ||||||||||||
Ҷонишин | Зиновий Тимофеевич Сердюк | ||||||||||||
Таваллуд | 3 (15) апрел 1894[1] | ||||||||||||
Даргузашт | 11 сентябр 1971[2][3][4][…] (77 сол) | ||||||||||||
Мадфан | { | ||||||||||||
Ҳамсар | Nina Petrovna Khrushcheva[d] ва Efrosinya Khrushcheva[d] | ||||||||||||
Фарзандон | птсарон: Леонид ва Сергей духтарон: Юлия, Рада, Елена | ||||||||||||
Ҳизб | |||||||||||||
Таҳсилот | |||||||||||||
Фаъолият | сиёсат[5] | ||||||||||||
Эътиқод | атеизм | ||||||||||||
Соядаст | |||||||||||||
Ҷоизаҳо |
Иностранные:
| ||||||||||||
Хидмати сарбозӣ | |||||||||||||
Мансубият | Иттиҳоди Шӯравӣ | ||||||||||||
Навъи артиш | Артиши Сурх | ||||||||||||
Рутба | Шаблон:СССР, Генерал-лейтенант | ||||||||||||
Набардҳо | |||||||||||||
Парвандаҳо дар Викианбор |
Зиндагинома
Никита Сергеевич Хрушёв соли 1894 дар деҳаи Калиновкаи Волости Олхови уезди Дмитриеви губернияи Курск (дар айни замон ноҳияи Хомутови вилояти Курск) дар оилаи маъданкоб Сергей Никанорович Хрушёв (ваф. 1938) ва Ксения Ивановна Хрушёва (1872-1945) ба дунё омадааст. Ҳамчунин ияк хоҳари кӯчактаре бо исми Ирина дошт.[7]
Эзоҳ
Адабиёт
- Хрущёв С. Н. Пенсионер союзного значения. — 1989.
- Пономарёв А. Н. Н. С. Хрущёв: Путь к лидерству. — М: «Знание», 1990. — ISBN 5-07-001475-7.
- Медведев Р. А. Н. С. Хрущёв: политическая биография. — М, 1990.
- Хрущёв С. Н. Пенсионер союзного значения. — Изд-во «Новости», 1991. — 416 с. — ISBN 5-7020-0095-1.
- Хрущёв С. Н. Рождение сверхдержавы: Книга об отце. — Изд. «Время», 2003. — 672 с. — ISBN 5-94117-097-1.
- Sergei Khrushchev. Khrushchev on Khrushchev — An Inside Account of the Man and His Era, by His Son, Sergei Khrushchev. — Little, Brown and Company, 1990. — ISBN 0-316-49194-2.
- Sergei Khrushchev. Nikita Khrushchev and the Creation of a Superpower. — Pennsylvania State University Press, 2000. — ISBN 0-271-01927-1.
- Sergei Khrushchev. Memoirs of Nikita Khrushchev: Reformer, 1945—1964. — Pennsylvania State University Press, 2006. — ISBN 0-271-02861-0.
- Шевелев В. Н. Н. С. Хрущёв. — Ростов-на-Дону: Феникс, 1999. — 352 с. — ISBN 5-222-00701-4.
- Емельянов Ю. В. Хрущёв. От пастуха до секретаря ЦК. — М: Вече, 2005. — 414 с. — ISBN 5-9533-0362-9.
- Емельянов Ю. В. Хрущёв. Смутьян в Кремле. — М: Вече, 2005. — 413 с. — ISBN 5-9533-0379-3.
- Таубман У. Хрущёв. — М: Молодая гвардия, 2008. — 850 с. — (Жизнь замечательных людей: Сер. биогр.). — ISBN 978-5-235-03188-3.
- Сушков, А. В. Президиум ЦК КПСС в 1957—1964 гг.: личности и власть. — Екатеринбург : УрО РАН, 2009. — 386 с. Сушков, А. В. Президиум ЦК КПСС в 1957—1964 гг.: личности и власть. — Екатеринбург : УрО РАН, 2009. — 386 с. — ISBN 978-5-7691-2061-9.
- Суворов В. Кузькина модар: Хроника великого десятилетия. — 2011.
- Аллен Даллес, Дэвид Рокфеллер, Энвер Ходжа. Хрущёв: Кремлёвский реформатор / Пер. с англ. — М: Алгоритм, 2012. — 304 с. — (Вожди Советского Союза). — 3000 экз. — ISBN 978-5-4438-0032-5.
Ин мақолаи хурд дар бораи одам аст. Бо густариши он ба Википедия кӯмак кунед. Дар сурати имкон ин ёддошт бояд дақиқтар ҷойгузин шавад. |
🔥 Top keywords: Саҳифаи аслӣСадриддин АйнӣВижа:ҶустуҷӯАбдулҳақ БетобБаҳорТоҷикистонКонститутсияи ТоҷикистонСайёҳӣ дар ТоҷикистонРӯзи кайҳоннавардонДушанбеМирзо ТурсунзодаЗабони тоҷикӣРӯзи ҒалабаҶанги ҷаҳонии дувумАбдурраҳмони ҶомӣДавлати СомониёнЛоиқ ШералӣЭмомалӣ РаҳмонАҳолии ТоҷикистонБобоҷон ҒафуровКонвенсияи ҳуқуқи кудакИбни СиноХунШаҳрҳои ТоҷикистонИбора (дастури забон)ИсломҚаҳрамони ТоҷикистонҶанги Бузурги ВатанӣСотим УлуғзодаЗарф (дастури забон)НаврӯзТаърихи ТоҷикистонВикипедиа:Ошноӣ бо донишномаРӯзи забони давлатии Ҷумҳурии ТоҷикистонЗарбулмасалШамсиддини ШоҳинҚоидаҳои имлои забони тоҷикӣАндозҲиндустон