1828

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 1. 1. (20. 12. 1827. po j.k.) - Sultan Mahmud II pogazio Akermansku konvenciju sa Rusijom iz 1826. (ili još 18. decembra^[1]); srpski poslanici ostaju u Carigradu kao taoci^[2].
• 18. 1. - Kraljevine Bavarska i Virtemberg sklopile carinski savez.
• 22. 1. - Arthur Wellesley, vojvoda od Wellingtona postao premijer UK (do 1830).
• 5. 2. - Sultan zatvorio Moreuze za strane brodove^[1].
• 21. 2. - Rusko-persijski rat (1826-28) okončan Turkmenčajskim ugovorom: Rusiji ostaju Jerevanski i Nahičevanski kanat i potvrđen Tališki kanat (granica na Araksu).
• 26. 3. - Franz Schubert održao u Beču prvi i poslednji javni koncert.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• april - jun - Ustavna konvencija Velike Kolumbije zamalo donela federalistički ustav, ali pro-Bolivarovi delegati centralisti se povukli.
• 20. 4. - René Caillié stigao u Timbuktu, prvi je Evropljanin koji se vratio živ s ovakvog putovanja.
• 28. 4. - Ruski car Nikolaj I objavio rat Turskoj^[1].
• proleće - Knez Miloš obilazi nahije - primetno je poboljšanje materijalnih prilika^[3].

• maj - Rusko-turski rat 1828.-1829.: ruska vojska ulazi u Kneževine Moldaviju i Vlašku. Kozaci Zadunavske Siči se predali ruskom caru.
  • Sultan naredio bosanskom paši Abdurahmanu da prikupi vojsku na Orlovo polje kod Bijeljine kako bi pazio na kneza Miloša, a ovaj podstiče Sarajlije da se odupru paši^[4].
• 17. 5. - Grčki rat za nezavisnost: Hacimihalis Dalijanis stradao sa 385 ljudi kada su Turci osvojili tvrđavu Frangokastelo na Kritu.
• 19. 5. - Kongres SAD donosi izrazito protekcionističku stopu carine, na jugu nazvanu "Gnusnom carinom" (Tariff of Abominations).
• 26. 5. - U Nürnbergu se pojavio tajanstveni Kaspar Hauser.
• jun - Počinje Velikokolumbijsko-peruanski rat zbog neutvrđenih granica.
• 20. 6. - Sarajlije i Visočani se pobunili protiv Aburahman-paše koji je prinuđen otići u Travnik - uskoro će zbog tužbi biti i smenjen^[5].
• 23. 6. - Miguel I proglašen za portugalskog kralja, zbacivši nećaku Mariju II. Ukinuo je ustav, vlada apsolutistički - iz toga prostiče Portugalski građanski rat (do 1834).
• 5. 7. - Rusi na zakavkaskom frontu uz pomoć Jermena zauzeli Kars (začetak Jermenskog pitanja^[6]).
• 30. 6. - Objavljena bula Locum Beati Petri pape Lava XII.: reorganizacija rimokatoličke crkve u Dalmaciji, metropolija je u Zadru na račun Splita i Dubrovnika.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 4. 7. - Svečano postavljanje kamena temeljca železnice Baltimore and Ohio u SAD.

• 9. 8. - Bitka kod Petre je grčka pobeda i poslednja bitka rata za nezavisnost - osigurana centralna Grčka.
• 11. 8. - U Engleskoj obešen William Corder, osuđen da je ubio svoju ljubavnicu prošle godine (slučaj je izazvao dosta publiciteta).
• 24. 8. - Holanđani stavljaju pod kontrolu zapadnu polovinu Nove Gvineje.
• 27. 8. - Ugovor iz Montevidea: Brazilsko carstvo i Ujedinjene Provincije Rio de la Plate (Argentina) priznaju nezavisnost Urugvaja.
• 27. 8. - Simón Bolívar se proglasio za diktatora Velike Kolumbije - pojačanje opozicije, pokušaj atentata sledećeg meseca.
• 29/30. 8. - Na Peloponezu se iskrcala francuska Morejska ekspedicija.
• septembar - Vladar Zulua Shaka Zulu ubijen od polubraće, nasleđuje ga jedan od njih, Dingane (do 1840).
• septembar - U Travnik stigao novi bosanski namesnik, Morali Namik Ali-paša.
• 29. 9. - Ruska vojska zauzela Varnu, opsednuti su i Šumen i Silistra.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 5. 10. - Dovršena evakuacija Ibrahim-pašinih egipatskih snaga sa Peloponeza.
• 12. 11. - Sijamci anektirali Kraljevinu Vijentijan.
• 1. 12. - Decembarska revolucija: vojni puč Juana Lavallea u Buenos Airesu, nastavljaju se Argentinski građanski ratovi.
• 3. 12. - Za predsednika SAD izabran Andrew Jackson, prvi iz Demokratske stranke (→ Džeksonovska demokratija, Drugi partijski sistem).

Kroz godinu

• Stanje u bosanskom i rumelijskom vilajetu: povećani nameti na seljake, Jašar-paša prištinski u sporu sa "Labom i Golakom", Abdulrezak-paša pećki hoće da prisvoji Pešter u zamenu za Ljumu i Goru, što Pešterci osporavaju, a Kuči i Klimenti u sporu sa pešterskim zabitom Hasanom Hotom^[7].
• Crna Gora ima graničnih sukoba prema Skadru, ali inače ne ulazi u rat nakon izbijanja rusko-turskog sukoba^[8].
• Verbalni sukob kneza Miloša i vladike Petra I povodom navodnog vladičinog pisma Aleksi Karađorđeviću^[9].
• Osmanska Albanija dobija "izvjesnu autonomiju"; u Skadru otvorena prva srpska osnovna škola^[10]. Mustafa-paša Skadarski dobio od Porte Skadar, Elbasan, Debar i Dukađin za šta se očekuje pomoć u ratu protiv Rusije^[11].
• Pravoslavna crkva u Dalmaciji i Boki dolazi pod direktnu upravu Karlovačke mitropolije.
• U Skoplju se javlja prvo nezadovoljstvo protiv grčke crkvene hijerarhije^[12].
• Kapetan Andreja Berberović se odbranio od pirata u grčkom arhipelagu^[13].
• 1828/29 - Vladar Ada Kale postaje Osman-paša, sin Sulejman-paše Skopljaka - proganja Srbe u Ključu i Krajini^[14].
• Friedrich Wöhler sintetizovao ureu - prva veštačka sinteza organske supstance.
• Johann Andreas Buchner izolovao salicin iz kore vrbe.
• Izolovan nikotin.
• Robert Brown objavio otkriće Brownovog gibanja.
• Ányos Jedlik napravio primitivni električni motor.
• U Engleskoj objavljena pravila igre rounders (nalik baseballu).

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1828.

• 5. 1. - Stjepan Jovanović, austrougarski podmaršal († 1885)
• 8. 2. - Jules Verne, književnik († 1905)
• 12. 2. - George Meredith, engleski književnik († 1909)
• 20. 3. - Henrik Ibsen, dramatičar († 1906)
• 23. 3. - Josip Slade, arhitekta († 1911)
• 21. 4. - Hippolyte Taine, filozof, kritičar († 1893)
• 8. 5. - Henri Dunant, osnivač Crvenog krsta/križa, nobelovac († 1910)
• 12. 5. - Dante Gabriel Rossetti, engleski slikar i pjesnik († 1882)
• 6. 7. - Milica Stojadinović Srpkinja, književnica († 1878)
• 12. 7. - Mina Karadžić, slikarka i pesnikinja († 1894)
• 12. 7. - Nikolaj Černiševski, revolucionar filozof († 1889)
• 12. 7. - Ilarion II Roganović, crnogorski mitropolit († 1882)
• 6. 8. - Andrew Taylor Still, "otac osteopatije" († 1917)
• 9. 9. - Lav Tolstoj, ruski književnik († 1910)
• 17. 10. - Franjo Klein, graditelj i projektant († 1889)
• 31. 10. - Joseph Swan, pronalazač sijalice († 1914)
• 25. 11. - Franjo Rački, povjesničar († 1894)
• 31. 12. - Stevan Vladislav Kaćanski, srpski književnik († 1890)
• ? - Peko Pavlović, vojvoda († 1903)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1828.

• 31. 1. - Aleksandros Ipsilantis, heterista (* 1792)
• 11. 3. - Vujica Vulićević, knez (* 1773)
• 26. 3. - Gerasim Zelić, episkopski vikar u Dalmaciji (* 1752)
• 16. 4. - Francisco Goya, španski slikar (* 1746)
• proleće - Ilija Barjaktarović, vojvoda (* ca. 1771)
• 11. 6. - Jacques Alexandre Law de Lauriston, francuski maršal (* 1768)
• 6. 8. - Konstantin von Benckendorff, ruski general (* 1785)
• 22. 8. - Franz Joseph Gall, frenolog (* 1758)
• 22. 9. - Shaka Zulu, poglavica Zulu plemena
• 31. 10. - Andrija Ludovik Adamić, patricij i poduzetnik (* 1767)
• 5. 11. - Marija Fjodorovna (supruga Pavla I) (* 1759)
• 19. 11. - Franz Schubert, austrijski kompozitor (* 1797)
• 23. 11. - Luka Milovanov Georgijević, filolog (* 1784)
• 22. 12. - William Hyde Wollaston, hemičar i fizičar (* 1766)
• ? - Petar Dobrnjac, knez (* 1771)
• ? - Stefan Stefanović, književnik (* 1807)
• ? - Živana Antonijević, guslarka

Literatura

• Vukićević, Milenko M. (1906). Znameniti Srbi Muslomani. Srpska književna zadruga (rastko.rs)
• Stanford J. Shaw; Ezel Kural Shaw. History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 2, Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975. Cambridge University Press; 27 May 1977. ISBN 978-0-521-29166-8.
• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)