1839

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 6. 1. - "Noć velikog vetra": Irsku pogodio uragan, najgora oluja za 300 godina.
• 7. 1. - Louis Daguerre opisao svoj pronalazak pred Francuskom akademijom nauka, nekoliko dana ranije je napravio prvu fotografiju Meseca.
• 19. 1. - Britanski marinci se iskrcavaju u Adenu, nastaje Kolonija Aden umesto Sultanata Lahidž (grad ostaje britanski do 1967).
• 20. 1. - Rat protiv Peruansko-bolivijske konfederacije: Bitka kod Yungaya je odlučujuća pobeda Čileanaca i peruanskih restoracionista, znak kraja Peruansko-bolivijske konfederacije.

• 3. 2. - U Habsburškoj Monarhiji stupio na snagu Carski austrijski obiteljski statut.
• 3. 2. - Britanci zauzeli Karachi.
• 9. 2. - Kapetan engleskog kitolovca John Balleny otkrio Otočje Balleny u Južnom oceanu.
• 24. 2. - William Otis dobio patent za parni bager.

• 25. 2. (13. 2. po j.k.) - Skupština u Beogradu - na Kalemegdanu pročitan Ustav Srbije, zvani "Turski", traje do 1869.
• 26. 2. (14. 2. po j.k.) - Ukaz o osnivanju Državnog saveta (Knjažesko-srpski sovjet), predsedatelj je Jevrem Obrenović. Istog dana postavljena vlada Avrama Petronijevića.

• 7. 3. - Osnovana Matica ilirska, kasnija Matica hrvatska.
• 9. 3. - Pruski Regulativ zabranjuje rad dece mlađe od 9 godina.
• 18. 3. - Car Daoguang zabranjuje strancima uvoz opijuma u Kinu.
• 23. 3. - Prvi zabeležena štampana upotreba izraza OK.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 7. 4. - Završena pruga Leipzig-Dresden, prva dugačka pruga u Nemačkoj.
• 9. 4. - Na delu britanske Great Western Railway proradila prva komercijalna linija električnog telegrafa.
• 19. 4. - Londonski ugovor:
  • evropske sile priznaju i garantuju nezavisnost i neutralnost Belgije; deo Limburga se vraća Holandiji.
  • jednoj trećini istorijskog Luksemburga je potvrđena nezavisnost, u personalnoj uniji sa Holandijom.
• 25. 4. - Prvi anglo-afganski rat: Britanci ušli u Kandahar bez otpora.
• april/maj - Nezadovoljan odnosima sa Savetom, knez Miloš odlazio u austrijski Zemun ali vratio se na molbu konzula^[1].

• 9. 5. (27. 4. po j.k.) - Doneto Ustrojenije Sovjeta Knjažestva Srbskog - ograničava Kneževu vlast.
• 12. 5. - Društvo godišnjih doba (Armand Barbès) i Savez pravednih pokušali republikansku pobunu u Parizu.
• 23. 5. (11. 5. po j.k.) - Pobuna vojnika u Kragujevcu za kneza Miloša - protiv njih poslat Toma Vučić Perišić, položili oružje 18/30. maja.

• 3. 6. - Carski komesar Lin Zexu započinje Uništenje opijuma u Humenu - za 23 dana uništeno oko 1.000 tona ilegalno uvezenog britanskog narkotika.
• 10. 6. (29. 5. po j.k.) - Ustanovljeno Ustrojenije Centralnog Pravlenija (Vlade) Kneževine Srbije, Ustrojenije Knjažeske kancelarije i Ustrojenije garnizonog vojinstva zemaljskog.^[2] U ovo vreme je osnovana i pošta, nastale su i opštine kao samoupravna tela.^[3]
• 13. 6. (1. 6. po j.k.) - Knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana Obrenovića II; pošto je Milan teško bolestan, imenovano je namesništvo: Avram Petronijević, Jevrem Obrenović i Toma Vučić Perišić. Knez Miloš za sobom ostavlja oko 1,3 miliona talira u državnoj kasi. Ovo se može smatrati početkom perioda Ustavobranitelja (do 1858).
• 15. 6. - Miloš i Mihailo Obrenović napustili Srbiju (Miloš će se vratiti tek 1859).
• 18. 6. - Osnovana Prva beogradska gimnazija.
• 24. 6. - Tursko-egipatski rat (1839-41), Bitka kod Neziba (Nizipa): Ibrahim Paša Egipatski porazio osmanlijsku vojsku.
• 25. 6. (13. 6. po j.k.) - Skupština u Beogradu obaveštena o promeni na prestolu, osuđeno ponašanje bivšeg kneza Miloša.
• 27. 6. (15. 6. po j.k.) - Bećir-beg Bušatlija napao Bjelopavliće i poginuo^[4][5].
• 29. 6. (17. 6. po j.k.) - Prvi Zakon o ustrojstvu opština u Srbiji, koje će imati "primiritelan sud" za manje policijske i sudske poslove, kao i opštinski odbor (zakon potpisan 13/25. jula^[6]).

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 1. 7. - Umro sultan Mahmud II, sledi Abdülmecid I (do 1861). Istog dana osmanska flota se predala Egipćanima.
• 2. 7. - Pobuna robova na brodu La Amistad.
• 8. 7. (26. 6. po j.k.) - Umro knez Milan Obrenović, nasleđuje ga mlađi brat Mihailo Obrenović III (namesnici ostaju do Mihailovog povratka u Beograd marta 1840).
• 13. 7. - Održani prvi izbori za beogradsku opštinu.
• 21. 7. (9. 7. po j.k.) - U Srbiji stupio na snagu zakon o obaveznoj vakcinaciji kravljim boginjama.
• 23. 7. - Britanci u Afganistanu zauzeli Gazni.
• 25. 7. - Ukaz o ustrojstvu prvih gradskih opština u Srbiji.
• 30. 7. - Dr. Emerih Lindenmajer postavljen za prvog šefa srpskog saniteta (danas je ovaj datum Dan Sanitetske službe Vojske Srbije)

• 7. 8. - Shah Shujah Durrani uz britansku pomoć ustoličen u Kabulu posle 30 godina progonstva (do 1842).
• 19. 8. - Francuska vlada objavljuje da je dagerotipija poklon Francuske svetu i objavljuje kompletne instrukcije.
• 25. 8. - Osnovana gimnazija u Užicu.
• 31. 8. - Prvi karlistički rat u Španiji se završava "Zagrljajem iz Vergare".

• 6. 9. - Züriputsch: ruralni konzervativci srušili liberalnu vladu kantona Zürich.
• 6. 9. - Američki oficir Charles Wilkes ponovo otkrio polinezijski atol Ahe.
• 20. 9. - Prva železnička pruga u Holandiji, između Amsterdama i Haarlema - izgrađena sa širokim kolosekom od 1945mm, od 1866. normalni od 1435mm.
• 24. 9. (12.9. po j.k.) - U Srbiji Uredba o zajmovima iz državne kase - koristi imućnijima.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 3. 10. - U Kraljevini dviju Sicilija puštena u promet prva željeznička pruga na Talijanskom poluotoku, Ferrovia Napoli-Portici (7,25 km).
• 12. 10. - Osnovana burska Republika Natalija u južnoj Africi (traje do 1843).
• 15. 10. - Abdelkader obnavlja borbu protiv Francuza u Alžiru.

• 3. 11. - Proglašen Đulhanski hatišerif koji označava početak reformskog perioda Tanzimat (do 1876).
• 3. 11. - Počinje Prvi opijumski rat između V. Britanije i Kine.
• 4. 11. - Newportski ustanak u Engleskoj: čartisti krenuli da oslobode drugove, vojska ubila 22 demonstranta.
• 12. 11. - U Srbiji donesen prvi vojni zakon, koji je postavio osnove za obaveštajnu delatnost (Dan Vojno-bezbednosne agencije u današnjoj Srbiji).
• novembar - Ruski general Vasilij Pjerovski krenuo u neuspešnu ekspediciju na Hivski kanat.
• 17. 11. - U Milanu izvedena prva Verdijeva opera, Oberto, Conte di San Bonifacio.
• 25. 11. - Katastrofalni ciklon pogađa istočnu Indiju, naročito grad Coringa, Andhra Pradesh, navodno 300.000 mrtvih.

• 3. 12. - Kristijan VIII je novi kralj Danske (do 1848).
• decembar - Charles Wilkes video Antarktik (→ Wilkesova zemlja).
• decembar, krajem - Dok je Mustafa-paša Babić bio u Travniku na savetovanju, u Sarajevu izbila pobuna zbog gladi (ubrzo umirena)^[7].

Kroz godinu

• Vuk Karadžić napustio jotovanje glasova "d" (djevojka - đevojka) i "t" (tjerati - ćerati).
• Uređivanje parka Maksimir.
• Bjelopavlići i Piperi potukli Turke spahije Lekića u Kosovom Lugu^[8].
• Iz Srbije poslati prvi državni pitomci na školovanje u inostranstvo - desetorica u Austriju i Saksoniju.
• Dozvoljeno otvaranje seoskih dućana u Srbiji, uz uslove.
• Šumska uredba u Srbiji - praktično neograničeno pravo zahvatanja šume i njene seče.
• Serasker rumelijskog vilajeta Zekirije-paša pokušava da sprovodi reforme (npr. povratak baštine hrišćanskim seljacima) ali bez uspeha ^[9].
• Bartol Bozanić postaje krčki biskup.
• Nauka i tehnika:
  • Charles Goodyear vulkanizirao gumu.
  • Christian Friedrich Schönbein otkrio ozon.
  • Carl Gustav Mosander otkrio lantan.
  • Edmond Becquerel otkrio fotoelektrični efekt.
  • Theodor Schwann i Matthias Jakob Schleiden izlažu ćelijsku teoriju.
  • Otvorena Pulkovska opservatorija.
• Književnost:
  • Drama "Juran i Sofija ili Turci kod Siska" Ivana Kukuljevića Sakcinskog.
  • Stendhalov "Parmski kartuzijanski manastir".
  • Poov "Pad kuće Usher".
  • Dickensov "Nicholas Nickleby".

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1839.

• 13. 1. - Sava Petrović, srpski botaničar i akademik, sanitetski pukovnik i dvorski lekar († 1889)
• 19. 1. - Paul Cézanne, slikar († 1906)
• 21. 1. - Lazar Komarčić, novinar i književnik († 1909)
• 27. 1. - Sava Kosanović (mitropolit) dabrobosanski († 1903)
• 29. 1. - Blaž Lorković, ekonomist († 1892)
• 8. 2. - Ivan Jastrebov, ruski diplomata († 1894)
• 11. 2. - Josiah Willard Gibbs, fizičar, hemičar († 1903)
• 3. 3. - Jamsetji Tata, pionir indijske industrije († 1904)
• 16. 3. - Sully Prudhomme, književnik, prvi nobelovac († 1907)
• 21. 3. - Modest Musorgski, kompozitor († 1881)
• 12. 4. - Nikolaj Prževaljski, geograf, istraživač Azije († 1888)
• 20. 4. - Carol I, vladar Rumunije († 1914)
• 30. 4. - Floriano Peixoto, brazilski vojnik i predsednik († 1895)
• 18. 5. - Jevrem Marković, srpski oficir, Svetozarev brat († 1878)
• 27. 5. - Vilim Korajac, književnik († 1899)
• 1. 6. - Abdul Frašeri, albanski političar († 1892)
• 10. 6. ? - Ion Creangă, književnik († 1889)
• 8. 7. - John D. Rockefeller, naftni magnat, prvi milijarder, filantrop († 1937)
• 8. 7. - Jakov Bajloni, pivarski industrijalac († 1902)
• 17. 7. - Ephraim Shay, pronalazač vrste lokomotive († 1916)
• 23. 7. - Laza Telečki, glumac i reditelj († 1873)
• 4. 8. - Walter Pater, engleski kritičar i esejista
• 29. 9. - Mihailo Valtrović, srpski arheolog i istoričar umetnosti, akademik († 1915)
• 5. 11. - Adam Mandrović, glumac i redatelj († 1912)
• 19. 11. - Emil Škoda, industrijalac († 1900)
• 5. 12. - George Armstrong Custer, američki oficir († 1876)
• 19. 12. - Mehmed-beg Kapetanović, književni radnik, gradonačelnik Sarajeva († 1902)
• 22. 12. - Benjamin Kallay, historičar i političar († 1903)
• ? - Mićo Ljubibratić, vojvoda u Hercegovini († 1889)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1839.

• 23. 2. - Mihail Speranski, ruski matematičar, političar (* 1772)
• 4. 4. - Kīnaʻu, kraljica Havaja (* ca. 1805)
• 18. 5. - Caroline Bonaparte, Napoleonova sestra, bivša napuljska kraljica (* 1782)
• 1. 7. - Mahmud II, osmanski sultan (* 1789)
• 8. 7. - Knez Milan Obrenović (* 1819)
• 29. 9. - Friedrich Mohs, mineralog (* 1773)
• 3. 12. - Frederik VI, kralj Danske (* 1768)
• ? - Jovan Dimitrijević Dobrača, trgovac, vojvoda (* ca. 1765)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878, Beograd 1981
  • Peta knjiga prvi tom (V-1)

1839 na Wikimedijinoj ostavi