Ferdinand Marcos
Ferdinand Emanuel Edralin Markos[1] (šp. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Sarat, Luzon, 11. septembar 1917 — Honolulu, Havaji, 28. septembar 1989) bio je filipinski političar, dugogodišnji predsednik države i diktator od 1965. do 1986. godine.
| Ferdinand Markos | |
 | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 11. septembar 1917. |
| Mesto rođenja | Sarat (Filipini) |
| Datum smrti | 28. septembar 1989. |
| Mesto smrti | Honolulu, Havaji (SAD) |
| Supružnik | Imelda Markos |
| Profesija | političar |
| Mandat(i) | |
| 10. predsednik Filipina | |
| 30. decembar 1965 — 25. februar 1986. | |
| Prethodnik | Diosdado Makapagal |
| Naslednik | Korazon Akino |
| 3. premijer Filipina | |
| 12. jun 1978 — 30. jun 1981. | |
| Prethodnik | funkcija ustanovljena (pre ju je držao Horge Vargas) |
| Naslednik | Sesar Virata |
uredi  | |
Biografija
Rođen je 1917. godine na filipinskom ostrvu Luzon. Po zanimanju je bio pravnik. Nakon što su SAD predale nezavisnost Filipinima 1946. godine, Markos se uključio u politiku. Bio je poslanik u filipinskom kongresu od 1949. do 1959. godine.
Predsednik
Za predsednika Filipina bio je izabran 1965. i na toj funkciji je ostao više od 20 godina. Tokom vladavine, njegova vlast je bila sve više korumpirana i represivna. Politički protivnici su proganjani. Među ostalima, ubijen je vođa opozicije Beninjo Akino kada se 1983. vratio iz egzila[2]. Na taj je način uklonjen najozbiljniji kandidat koji je mogao da ga pobedi na izborima 1984. godine. Markosov režim su podržavale Sjedinjene Američke Države.
Markos je, sve vreme dok je vladao kao predsednik, imao jake veze sa SAD-om, a bio je dobar prijatelj s Ričardom Niksonom, Lindonom Džonsonom i Ronaldom Reganom. Odnosi između dve države nakratko su zahladili tokom mandata Džimija Kartera, koji je posebno upozoravao na kršenje ljudskih prava. U Vijetnamski rat poslao je filipinske vojnike koji su se borili na američkoj strani[3].
Ferdinand i njegova supruga Imelda Markos tretirali su državnu ekonomiju kao da je to bila njihova ušteđevina. Imelda je putovala po svetu, naprimer u Njujork gde je trošila ogromne količine filipinskog novca na umetnička dela. Njen interes za odeću bio je naširoko poznat, pogotovo njena ljubav prema cipelama[4].
Pad s vlasti
Dana 25. februara 1986. godine, bračni par Markos bio je prisiljen da pobegne iz zemlje zbog narodnog pokreta koji se podigao zahtevajući demokratiju[5]. Nastanili su se na Havajima, gde je Markos umro 1989. godine.
Izvori
Literatura
- National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. str. 37.
- Thompson, Mark R. (1995). The anti-Marcos struggle: personalistic rule and democratic transition in the Philippines. Yale University Press. str. 114–115. ISBN 978-0-300-06243-4.
- Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma”. u: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. str. 123-. ISBN 978-0-275-96011-7.
