Slovenski kalendar
U selu Lepesovki, u Volinskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini, ruski arheolozi Tihonova i Hvajko su 1958. godine pronašli staro slovensko svetilište, u čijem su oltaru sačuvane dve glinene posude 2-4. veka na kojima je utisnut slovenski kalendar toga vremena, a u selu Romaški, južno od Kijeva, u nalazištu je bio krčag iz 4. veka, na kojem je takođe slikopisan kalendar [1].
Pronađeni kalendar u Lepesovki je imao svojevrsne crte i reze, čineći zagonetnu i složenu ornamentiku znakova i crteža. Ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov ga je odgonetnuo. Na kalendaru u Lepesovki je godina podeljena na dvanaest razdela, sa uočljivim simbolima vatre i sunca, sa jasnom razdeobom na godišnja doba i naznakama solsticija, sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani usklađeni sa prirodnim pogodnostima (oranje, setva, žetva, lov, gajenje bilja), uz tačno naznačenje datuma praznika.
Nazivi dana
Veruje se da su Sloveni imali nedelju od 6 dana i da su znali za 5 radnih dana i jedan neradni dan, koje su nazvali: nedelja, ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak [2]. Nedelja je imala posebnu ulogu a radni dani su nosili imena po rednim brojevima, kako su dolazili posle nedelje.
Nazivi dana u sedmici [2]:
- Nedelja – dan kada se ne radi, "ne dela"', neradni dan;
- Ponedeljak – dan posle nedelje, dan "po nedelji", prvi dan u sedmici;
- Utorak – "vtori" dan, drugi dan u sedmici;
- Sreda – "sreda" – sredina, srednji dan u sedmici;
- Četvrtak – četvrti dan;
- Petak – peti dan.
Sedmodnevnu nedelju slovenski narodi počinju upotrebljavati tek prelaskom u hrišćanstvo te se tada i naziv za šesti sedmični dan – subota [2]. Ova reč potiče iz jevrejske reči "sabat".
Današnji nazivi za dane kod Slovena su se prvo javili kod Južnih Slovena, u tadašnjoj Vizantiji, da bi se vremenom, preko Bugarske, Slovačke i Češke, proširili i među ostalim slovenskim narodima. [2]
| Srpski | Ruski | Slovački | Poljski |
|---|---|---|---|
| Недеља | Воскресенье | Nedel'a | Niedziela |
| Понедељак | Понедельник | Pondelok | Poniedziałek |
| Уторак | Вторник | Utorok | Wtorek |
| Среда | Среда | Sreda | Środa |
| Четвртак | Четверг | Štvrtok | Czwartek |
| Петак | Пятница | Piatok | Piątek |
| Субота | Суббота | Sobota | Sobota |
Kod Slovena je svaki dan u nedelji imao boga zaštitnika [1]:
Nazivi meseci
Pretpostavlja se da su Sloveni znali samo za 6 dana u nedelji, i da je jedan mesec sadržao 5 nedelja po 6 dana tj. 30 dana [2]. Ovo se veoma dobro slagalo sa periodom promene sve četiri mesečeve mene, koji traje 29,53 dana.
Nazivi za mesece su bili u vezi sa prirodnim pojavama. Pošto Sloveni žive na velikim rastojanjima jedni od drugih, dolazilo je do toga da mesec "lipanj" Hrvati zovu jun a Poljaci jul, zato što lipa cveta mesec dana ranije na jugu nego na severu Evrope. Takođe, isto je i za mesece "travanj" i "listopad" zato što na jugu ranije dolazi proleće i ostala godišnja doba nego na severu.
Stari nazivi za mesece u godini koji su se zadržali u slovenskim jezicima [3]:
| Lužičkosrpski | Ukrajinski | Češki | Beloruski | Hrvatski | Poljski | |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Wulki rožk | Січень | Leden | Студзень | Siječanj | Styczeń |
| 2. | Maly rožk | Лютий | Únor | Люты | Veljača | Luty |
| 3. | Naletnik | Березень | Březen | Сакавік | Ožujak | Marzec |
| 4. | Jutrownik | Квітень | Duben | Красавік | Travanj | Kwiecień |
| 5. | Rožownik | Травень | Květen | Май | Svibanj | Maj |
| 6. | Smažnik | Червень | Červen | Чэрвень | Lipanj | Czerwiec |
| 7. | Pražnik | Липень | Červenec | Лiпень | Srpanj | Lipiec |
| 8. | Žnjenc | Серпень | Srpen | Жнiвень | Kolovoz | Sierpień |
| 9. | Požnjenc | Вересень | Září | Верасень | Rujan | Wrzesień |
| 10. | Winowc | Жовтень | Říjen | Кастрычнік | Listopad | Październik |
| 11. | Nazymnik | Листопад | Listopad | Лістапад | Studeni | Listopad |
| 12. | Hodownik | Грудень | Prosinec | Снежань | Prosinac | Grudzień |
Nazivi za mesece kod Slovena [1]:
- ljuti - vreme opakih mećava i ljutih mrazeva,
- golemi mesec, veljača - vreme velike hladnoće i smetova,
- mežnik - vreme razmeđavanja zime i proleća,
- bokogrej - vreme kada se sa sunčane strane, s boka, počinje osećati toplota,
- suhi - vreme u kome su mraz i vetar stvrdli i osušili sve,
- protaljnik - vreme kada se na tlu ukazuju prokopnine,
- letnik - vreme prolećnog otopljavanja,
- žarki - vreme žega i pripeke,
- gruden - vreme stvrdnjavanja zemlje i stvaranja grumenja, gruda, po njivama i putevima,
- grjaznik - vreme blata i kaljuga usled padavina,
- studen - vreme hladne i zimomorne pozne jeseni,
- snežanj - vreme snega i smetova,
- prosinac, prosinec - kada lepo vreme prosenjuje, prosijava, kada se već lepi dani pojavljuju i, najpre mestimično, posle jesenskih magli i zimske tmurne oblačnosti, ukazuje se nebeska vedrina,
- berezen, sakavik - vreme kada breze i drveće, s početkom proleća i otopljavanjem, počinju da luče sokove,
- biljar, travenj, cvetanj, kvitanj, svibanj, lažitrava - vreme bujnog rasta i cvetanja trava i grmlja,
- lipenj - dani miomirisnog cvetanja lipe,
- trešnjar, čerešnjar - vreme dospevanja prvih voćnih plodova,
- crvenik, rujen - preodevanje šume u zlatastu i rumenu jesen,
- veresenj - vreme upadljivosti vreska, niske drvenaste biljke, malih listova i ljubičasta cveta, večno zelene šibljike, rasprostranjene u Polesju i brdskim predelima,
- žovtenj, listopad, šumopad - vreme kada lišće žuti, opada i gora ogoljuje;
- derikoža - vreme uništavanja stoke zbog nedostatka ishrane na kraju zime,
- izok - vreme pojavljivanja insekata i oglašavanja cvrčak,
- červenj - vreme crva, gusenica i larvi pčela,
- zarev - vreme revanja ili rike jelena,
- sečenj - vreme najpogodnije da se drveće seče, jer tada ne luči sokove, da se zemlja privede za useve, što govori i naziv
- berezozol - vreme seče, krčenja breza i pretvaranja njihovih panjeva i korenja u pepeo (paljevinska zemljoradnja),
- serpenj, žnjiven, žetvar - vreme žetve,
- gumnik, kolovoz - vreme kada se letina odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu,
- grozdober - vreme berbe vinograda, veresenj, kastričnik,
- pazdernik - vreme mlaćenja konoplje i lana i izvlačenja vlakana za pređu (vresat: mlatiti, kostrika: konoplja, pozder: usitnjena drvenasta stabiljka konoplje),
- kaledar - vreme kretanja obrednih povorki u susret novom letu,
- koložeg - vreme paljenja vatri za pojačanje snage zimskog sunca,
- svadebnik - vreme svadbovanja.
Praznici
Slovenski praznici tokom godine [4]:
| Januar/Siječanj: | 1-6. Velesovi dani, 6. Turica |
| Februar/Veljača: | |
| Mart/Ožujak: | 1. Vjunica, 21. Maslenica |
| April/Travanj: | 22. Lelin dan |
| Maj/Svibanj: | 1. Radunica |
| Jun/Lipanj: | 4. Jarilov dan, 19-24. Rusalkina nedelja, 21. Kupalov dan, 28. jun dan svetog Vida (Svevida) |
| Jul/Srpanj: | 20. Perunov dan |
| Avgust/Kolovoz: | 7. Dan žetve |
| Septembar/Rujan: | 8. Ladin dan, 21. Svarogov dan |
| Oktobar/Listopad: | petak između 25. oktobra i 1. novembra Mokošin dan |
| Novembar/Studeni: | |
| Decembar/Prosinac: | 21. Kolada |
Literatura
- Mile Nedeljković: Zimski znak vatre, letnji znak Sunca i Perunova munja Arhivirano 2008-06-19 na Wayback Machine-u, Srpsko nasleđe, Istorijske sveske br. 9, 1998.
- Jaroslav Francisti: Kalendar i merenje vremena Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u, NIŠRO Dnevnik, Novi Sad, 1982.
- Narodni nazivi za mesece u godini Arhivirano 2008-02-17 na Wayback Machine-u
- Slavic Myth and Religion
- Slavic Pagan Holidays
- Slavic Pagan Kalendar