Јонско море
Јонско море (грч. Ιόνιο Πέλαγος [Iónio Pélagos], лат. Mare Ionium, итал. Mare Ionio), део Средоземног мора који се налази између Грчке на истоку, Сицилије на југозападу и континенталне Италије на западу и северозападу. Иако су га старији аутори сматрали делом Јадранског мора, Јонско море се сада сматра посебном морском површином. У Јонском мору, јужно од Грчке, измерена је највећа дубина у Средоземљу (4.900 m).
| Јонско море | |
|---|---|
 Границе Јонског мора: црвене линије дефинишу границу према Међународној хидрографској организацији | |
| Локација | Јужна Европа |
| Координате | 38° С; 19° И / 38° С; 19° И |
| Отоке | Средоземно море |
| Острва | Списак острва Јонског мора |
| Насеља | Игуменица, Парга, Превеза, Астакос, Патрас, Крф, Лефкада, Аргостоли, Закинтос, Кипарисија, Пилос, Каламата, Химара, Саранда, Сиракуза, Катанија, Таормина, Месина, Таранто |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Јонско море је повезано с Тиренским морем Месинским мореузом, а с Јадранским морем Отрантским мореузом.
Постоје трајектне руте између Патраса и Игуменице, Грчка, и Бриндизија и Анконе у Италији, које прелазе источно и северно од Јонског мора, и од Пиреја ка западу. Калипсо абис, најдубља тачка на Медитерану на 5.109 m (16.762 ft), налази се у Јонском мору, на 36° 34′ N 21° 8′ E / 36.567° С; 21.133° И.[1][2] Ово море је једно од сеизмички најактивнијих подручја на свету.
Етимологија
Назив јонски потиче од грчке речи Ionion (Ἰόνιον). Његова етимологија је непозната.[3] Старогрчки писци, посебно Есхил, повезивали су га са митом о Ију. У старогрчком је придев Ionios (Ἰόνιος) коришћен као епитет за море, јер га је Иja препливао.[4][5][6] Према Оксфордском класичном речнику, име може да потиче од Јонаца који су пловили на Запад.[7] Било је и наратива о другим епонимским легендарним личностима;[8] према једној верзији, Јоније је био Адријанов син (епоним за Јадранско море); по другом, Јоније је био Дирахов син.[9] Када су Дираха напала његова рођена браћа, у помоћ му је притекао Херакле, који је пролазио тим подручјем, али је у борби јунак грешком убио сина свог савезника. Тело је бачено у воду, а после је названо Јонско море.[9]
На чамском албанском дијалекту, море је познато као „Fusha e zonjës“, што се преводи као „дамин домен.[10]
Географија
Opseg
Међународна хидрографска организација дефинише границе Јонског мора на следећи начин:[11]
- На северу. Линија која иде од ушћа реке Бутринт (39°44'N) у Албанији, до рта Карагол на Крфу (39°45'N), дуж северне обале Крфа до рта Кефали (39°45'N) и одатле до рта Санта Марија ди Леука у Италији.
- На истоку. Од ушћа реке Бутринто у Албанији низ обалу копна до рта Матапан.
- На југу. Линија од рта Матапан до рта Пасеро, јужне тачке Сицилије.
- На западу. Источна обала Сицилије и југоисточна обала Италије до рта Санта Марија ди Леука.
Места и луке
Заливи и пролази
- залив Скилаће - северна обала
- Тарантски залив - северна обала
- залив Арта - источна обала
- Патраски залив, који се продужава у Коринтски залив - источна обала
- Месински мореуз - северозапад
- Отрантска врата - север
Историја
Ово море је било место чувене поморске битке између Октавијана и Марка Антонија познате као Битка код Акијума, рата вођеног 31. п. н. е.,[12] а такође је познато и по хероју из старогрчке митологије по имену Одисеј, који је био са острва Итака.[13]
References
Литература
Спољашње везе
- Егејско и Јонско море – назив www.grcki.com
- The Ionian-Puglia Network of Ground Meteorological Stations (real-time weather observations) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2023)
