Бриселски регион

Најчешћа теорија о пореклу имена Брисела је она која изводи његово име из старохоландског Broekzele или Broeksel, у значењима мочваре (broek) и куће (zele/sell) дакле „куће у мочвари“.^[11] Порекло насеља које је прерасло у данашњи Брисел лежи у изградњи капеле на речном острву на реци Сена око 580. године,^[12] а градитељ капеле био је св. Гаугерицус. Свети Виндицијан, бискуп Камбраја начинио је први сачувани спомен на место звано Brosella 695. године^[13] док је још био сеоце. Званично оснивање Брисела углавном се веже за 979. годину, када је војвода Карло од Доње Лотарингије преместио посмртне остатке св. Гудула из Моорсела у капелу св. Гаугерицуса. Могуће је да је Карло изградио и прво стално утврђење у граду, на истом речном острву где је и капела.

Ламберт I од Левена, гроф од Левена добио је грофовију Брисел око 1000. кад је оженио Карлову кћерку. Због своје локације на обалама реке Сене и на важном трговачком путу између Брижа, Гента и Келна, Брисел се врло брзо развијао. Постао је трговачки центар који се врло брзо ширио према градовима узводно (катедрала св. Мишела и Гудула, подручје Куденберга и Саблона), где је постојала мања опасност од поплава. Када је број становника града достигао око 30.000, почело је исушивање околних мочвара како би се добио простор за проширење града. Грофови Лувена су постали војводе од Брабанта негде у то време (1183/1184). У 13. веку, град је добио своје прве одбрамбене зидове.^[14]

У 15. веку, након удаје наследнице Маргарете III од Фландрије са Филипом Храбрим, војводом од Бургундије, од династија Валоа се касније одвојила титула војводе од Брабанта, а која је настала из друге линије потомака Хабсбуршке династије (Максимилијан Аустријски, касније Максимилијан I, цар Светог римског царства оженио је Марију од Бургундије, која је рођена у Бриселу). Тиме је Брабант изгубио своју независност али је Брисел постао кнежевски главни град развијених покрајина Ниских земаља, те се стално развијао. Након смрти Максимилијана I, Карло V је постао нови владар Хабсбуршког царства. Када је он абдицирао 1555. то је учинио управо у комплексу палате Куденберг у Бриселу. Ова импресивна палата, позната широм Европе, од тада се знатно проширила те је постала прво седиште брабантских војвода, али је 1731. уништена у пожару.

Француски краљ Луј XIV послао је 1695. своје јединице које су бомбардовале Брисел. Заједно са пожаром који је избио после напада, био је то најразорнији догађај у целој историји града. Велика палата је била уништена, заједно са 4.000 других грађевина, трећину од тога у самом граду. Наредних година, реконструкција градског средишта је значајно променила изглед града, те оставила бројне трагове који су и данас видљиви. Град су освојили Французи 1746. током рата за аустријско наслеђе, али је враћен Аустрији три године касније.

Бриселски регион има своју владу која се састоји од осам чланова (пет министара и три државна секретара), а бира се на мандат од пет година. Влада је одговорна Бриселском парламенту који је законодавно тело региона. Парламент има 89 посланика, који се бирају на регионалним изборима.

Регион има и свог гувернера, који је задужен за сигурност и спровођење федералних закона.

И франкофони и фламански грађани Бриселског региона имају своје политичке и управне институције. То су Комисија француске заједнице (франц. Commission communautaire française) и Комисија фламанске заједнице (хол. Vlaamse Gemeenschapscommissie). За заједничка питања, која се не тичу посебно франкофоне или фламанске заједнице, постоји Заједничка комисија заједница (франц. Commission Communautaire Commune, хол. Gemeenschappelijke Gemeenschapscommissie).

Странке у бриселском регионалном парламенту

Стање након избора у мају 2014.^[15] Владајуће странке означене су тачком (•)

Регија главнога града Брисела састоји се од 19 општина од којих је највећа град Брисел.

	Општина	Француско име	Холандско име
	Андерлехт	Anderlecht	Anderlecht	I	I II III IV V VI VII VIII IX IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX
		Auderghem	Oudergem	II
		Berchem-Sainte-Agathe	Sint-Agatha-Berchem	III
	Брисел	Bruxelles-Ville	Stad Brussel	IV
	Етербек	Etterbeek	Etterbeek	V
	Евере	Evere	Evere	VI
	Форест	Forest	Vorst	VII
		Ganshoren	Ganshoren	VIII
	Иксел	Ixelles	Elsene	IX
	Жет	Jette	Jette	X
		Koekelberg	Koekelberg	XI
	Моланбек Сен Жан	Molenbeek-Saint-Jean	Sint-Jans-Molenbeek	XII
	Сен Жил	Saint-Gilles	Sint-Gillis	XIII
		Saint-Josse-ten-Noode	Sint-Joost-ten-Node	XIV
	Схарбек	Schaerbeek	Schaarbeek	XV
	Укел	Uccle	Ukkel	XVI
		Watermael-Boitsfort	Watermaal-Bosvoorde	XVII
	Воливе Сен Ламбер	Woluwe-Saint-Lambert	Sint-Lambrechts-Woluwe	XVIII
	Воливе Сен Пјер	Woluwe-Saint-Pierre	Sint-Pieters-Woluwe	XIX

Према Кепенововој класификацији, Брисел има океанску климу (Cfb). Близина града обалном подручју има значајан утицај на његову климу, тако што до њега врло брзо долазе морске ваздушне масе са Атлантика. Околно мочварно подучје додатно доприноси топлој морској клими. Просечно (засновано на мерењима у последњих 100 година), у Бриселској регији главног града има 200 дана годишње кишних падавина.^[16] Снежне падавине су ретке, и у просеку трају 24 дана годишње.

Због чињенице да се на подручју региона налазе бројне међународне институције, уз Белгијанце у њему живи и велики број становника из других држава Европске уније. Уз њих, овде живи и велики број досељеника из бивших белгијских колонија и осталих држава, због чега је ово мултиетнички регион.

Развој броја становника и имиграната

Развој броја становника и имиграната

Бриселска регија је дом великом броју усељеника. Према белгијском попису становника из 1991. око 63,7% становника регије главног града Брисела одговорило је да су белгијски држављани, рођени на територији Белгије. Међутим, има велики број особа и породица који су се доселили у ову регију од почека 18. века, укључујући на пример политичке избјеглице (Карл Маркс, Виктор Иго, Пјер Жозеф Прудон, Леон Доде и други), било да су дошли из околних подручја или далеких земаља. Осим њих има и велики број досељеника који су дошли због посла, бивших страних студената који се нису вратили у своје домовине, те бројних белгијских породица које имају најмање једног страног претка.

Генерално, становништво регије главног града је млађе од белгијског просека, а разлике између богатих и сиромашнијих много веће.^[18] Брисел има велику концентрацију имиграната и њихових потомака из других држава, укључујући многе турског и мароканског порекла, заједно са Африканцима који причају француски из Демократске Републике Конго, Руанде и Бурундија.

Према неким показатељима, особе страног порекла чине готово 70%^[19] становника Брисела, од чега је већина натурализирана 1991. након велике реформе процеса натурализирања. Око 32% становника је страног порекла из Европе, док је даљњих 36% другог порекла, углавном Марока, Турске и субсахарске Африке. Међу свим већим имигрантским групама изван Европе, већина стално присутних становника има белгијског држављанство.^[20]

Развој броја становника и имиграната

Језици

Према једном истраживању објављеном 2008.^[21] једног професора с ВУБ-а, француски је и даље lingua franca Бриселске регије, док је енглески сад постао други језик по знању становништва, иако се њиме становници не служе код куће. Пет најговоренијих језика према знању становништва у регији су (поређења су вршена подацима за 2006. на 2000. годину).^[22]

1. француски (95,55% 2006. наспрам 95,52% 2000)
2. енглески (35,40% наспрам 33,25%)
3. холандски (28,23% наспрам 33,29%)
4. шпански (7,39% наспрам 6,90%)
5. арапски (6,36% наспрам 9,99%)

Што се тиче језика говорених код куће, 83,7% становништва користи један од два службена језика регије, и то:

• француски (56,8% 2006. наспрам 51,6% 2000)
• холандски и француски (8,6% наспрам 9,9%)
• холандски (7,0% наспрам 9,5%)

Постоји неколико универзитета у регији Брисела. Два највећа су Слободни универзитет у Бриселу, франкофонски универзитет са око 20.000 студената у три кампуса у граду те два изван града,^[23] и Врије университет Брисел, на којем се студира на холандском језику, са око 10.000 студената.^[24] Оба универзитета потекла су од једног бившег универзитета основаног 1834. Слободног универзитета Брисела, који се раздвојио 1970. отприлике у исто време када су фламанске и француске заједнице добиле законодавну власт над организацијама високог образовања.

Други универзитети су Facultés Universitaires Saint-Louis, где студира 2.000 студената,^[25] Hogeschool-Universiteit Brussel са 10.000 студената, Краљевска војна академија, војни универзитет којег је 1834. основао француски пуковник, те две драмске школе основане 1982.: франкофонска Conservatoire royal de Bruxelles и холандска Koninklijk Conservatorium.^[26][27]

Архитектура у Бриселу је врло разнолика, и сеже од средњовјековних конструкција на главном тргу (Grand Place) до постмодернистичких грађевина институција Европске уније.

Главна архитектонска атракција је Grand Place, главни градски трг који је 1998. године уврштен у UNESCO списак светске баштине. Осим њега, туристе привлачи и готичка градска скупштина у старом центру, катедрале Св. Мишела и Гудула, те палата Лекен са својим великим пластеницима. Осим ње, постоји и краљевска палата, која је један од симбола Брисела и Белгије.

Атомиум је симболичка грађевина висока 103 m, која је изграђена поводом Светског сајма Expo 1958. године. Он се састоји из девет челичних сфера повезаних ваљцима и формира модел кристала гвожђа (тачније, ћелијске јединице). Његов архитект А. Ватеркејн је грађевину посветио науци уопште. Поред Атомиума налази се парк Мини-Европа у којем су постављене макете познатих грађевина из Европе у сразмери 1:25 према оригиналним.

Фонтана Manneken Pis садржи бронзану скулптуру дечака који мокри, што је један од симбола града и туристичка атракција. Друге познате грађевине су парк Cinquantenaire са тријумфалним луком и оближњим музејима, базилика светог срца, Бриселска берза, Палата правде и зграде институција ЕУ у Европској четврти.

У регији главног града Брисела делују три велика фудбалска клуба. Један од њих је ФК Андерлехт, чије је седиште у општини Андерлехт, а сматра се најуспешнијим фудбалским клубом у Белгији. Освојио је 31 титулу првака Прве белгијске фудбалске лиге.^[28] Осим домаћег првенства, РСЦ Андерлехт је и најуспјешнији белгијски клуб у европским такмичењима, где има једну титулу првака Купа УЕФА 1983. и две титуле Купа победника купова 1976. и 1978. Други клубови су F.C. Molenbeek Brussels Strombeek, познатији као ФЦ Брисел, а недавно је променио назив у RWDM Brussels FC, те клуб R. Union Saint-Gilloise, који је био најуспешнији белгијски клуб пре Другог свјетског рата са 11 титула државног првака.^[28] Овај клуб је основан у Сен Жилu, али му је данашње седиште у општини Форест. Унион тренутно игра у Трећој белгијској лиги.

Стадион Хејсел, данас познат као стадион краља Бодуена у Бриселу је највећи у Белгији, а на њему играју и националне репрезентације у фудбалу и рагбију. На овом стадиону одржано је финале Европске Лиге првака 1972. године и прва утакмица Европског првенства у фудбалу 2000. године. Један од познатијих догађаја на овом стадиону било је финале Европског купа 1985. између италијанског Јувентуса и енглеског Ливерпоола, када је због структурних оштећења и хулиганизма на стадиону погинуло 39 особа.^[29]

Бриселски регион на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Интерактивна мапа региона
• Brussels-Capital Region
• Official tourism site
• GIS Brussels-Capital Region Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2014)
• Interactive map
• Flower Carpet in Brussels 2014