Детлићи

Galbulidae и Bucconidae се често раздвајају у посебан ред Galbuliformes. Анализа нуклеарних гена потврђује да они формирају сопствену лозу, али сугерише да их је боље третирати као подред. Остале породице чине другу монофилетску групу подредног ранга, али је утврђено да су барбети парафилетски у односу на тукане и стога је ранија свеобухватна фамилија Capitonidae подељена.^[3] Детлићи и медовође су једни другима најближи сродници.^[4] Према неким истраживачима,^[5] цео ред Piciformes треба да буде укључен као подгрупа у Coraciiformes.^[6]

То су необичне, добро опремљене птице пузачице. Готово све птице из овог реда имају зигодактилно обликована стопала, што значи да имају два прста окренута према напред(до половине првог чланка међусобно срасла), а два према назад. Сви прсти имају снажне, оштре канџе полумесечастог облика које им омогућују хватање за стабло, а кљунови су им такође снажни и при врху оштри. Имају врло специфичан реп. Пера у репу су релативно кратка и чврста, тако да реп птицама служи као “трећа нога” код пузања горе-доле по стаблу, а највише као ослонац код кљуцања по кори или дубљењу дупљи.

Уопштено, ове птице су инсективори, иако се тукани углавном хране воћем, а медарице пчелињим воском. Оне врсте које се хране инсектима, крећу се од дна стабла према крошњи, кљуном разбијају кору како би дошли до инсеката и њихових ларви помажући се при томе врло необично обликованим језиком. Он је врло дугачак, црволико извучен, лагано рожнат, а уз рубове са сваке стране има четири до пет крутих бодљи чији изглед подсећа на куке на врху стрелица. Уз то, њихове жлезде луче лепљиву слуз која, као код мравоједа, премазује језик. Након што кљуном отвори приступ до поткорних канала разних инсеката, језиком продире у њих. Сматрају се врло корисним чистачем шума.

Све птице из овог реда су без изузетка дупљашице. Гнезде се у дупљама које или саме праве или их, како то чини тукан, отимају од других птица или насељавају напуштене. Младунци свих ових птица су чучавци.

Реконструкција еволуционе историје Piciformes била је отежана лошим разумевањем еволуције зигодактилног стопала. Одређени број праисторијских породица и родова, од раноеоценских Neanis и Hassiavis, Zygodactylidae/Primoscenidae, Gracilitarsidae, Sylphornithidae, и „Homalopus”,^[7] до миоценских „Picus” gaudryi и плиоценског Bathoceleus, понекад се приписују овом реду.^[8] Постоје неки изумрли преци Piciformes познати из фосила које је било тешко класификовати, али бар делимично вероватно припадају Pici. Познато је да модерне породице постоје од средњег касног олигоцена до раног миоцена; сходно томе, изгледа да су старији облици базалнији. Чини се да се велики део еволуције пициформа догодио у Европи где се данас јављају само Picidae; можда чак и неке сада искључиво неотропске породице воде порекло из Старог света.

ред Piciformes

подред: Galbuloidea

породица: Bucconidae

породица: Galbulidae

подред: Picoidea

фосили:

род Rupelramphastoides

род Capitonides

породица Miopiconidae

породица Picavidae

инфраред Picidaes

породица: Indicatoridae (медарице^[10])

породица: Picidae (детлићи)^[11]

инфраред: Ramphastidaes

породица: Capitonidae (брадоњице^[10])

породица: Lybiidae

породица: Megalaimidae

породица: Semnornithidae

породица: Ramphastidae (тукани)

Врсте

Подврсте

Детлићи на Викимедијиној остави.

• Tree of Life Piciformes