Нилс Риберг Финсен
Нилс Риберг Финсен (ферј. Niels Ryberg Finsen; 15 децембар 1860 — 24. септембар 1904) био је фарски лекар и научник исландског порекла. Добитник је Нобелове награде за физиологију и медицину 1903. као признање за његове доприносе у лечењу болести, поготово за светлосну терапију, чиме је отворио нови пут за медицину.[1]
| Нилс Риберг Финсен | |
|---|---|
 Нилс Риберг Финсен | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. децембар 1860. |
| Место рођења | Торсхавн,  Фарска Острва |
| Датум смрти | 24. септембар 1904. (43 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, Данска |
| Научни рад | |
| Поље | медицина |
| Академија | Универзитет у Копенхагену |
| Познат по | Светлосна терапија |
| Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину (1903) |
Биографија
Нилс Риберг Финсен рођен је у Торсхавну, на фарским острвима као други од четворо деце. Његов отац је био Ханес Финсен који је припадао исландској породици са традицијама које потичу из 10. века, а мајка му је била Јохана Фроман из Фалстера, Данска.[2]
Преселили су се у Торсхавн из Исланда 1858. године када је његов отац добио премештај.[3] Када је Нилс имао четири године, умрла му је мајка, а отац се оженио њеном рођаком, са којом је имао шесторо деце. Године 1871. његов отац је постао префект од фарских острва и члан фарског парламента дванаест година. Старији брат Олаф је на сличан начин постао члан парламента на пет година, као и први градоначелник главног града, Торсхавна.[4][5]
Финсен је рано образовање стекао у Торсхавну, али је 1874. године послан у дански интернат приватне школе, где је и старији брат Олаф, такође, био ученик. За разлику од њега, Нилс је имао тежак боравак у интернату, што је потврдила и директорка која га је описала као „дечка доброг срца, али са ниским вештинама и енергијом".[6] Због његових лоших оцена и потешкоћа са данским језиком, послан је на Исланд 1876. године да се упише у стару школу, у Рејкјавику.[7] Када је дипломирао имао је 21 годину.[8]
Студије медицине
Године 1882. Финсен се преселио у Копенхаген да би студирао медицину на Универзитету у Копенхагену, где је и дипломирао 1890. Пошто је студирао на Исланду пре него што се преселио у Копенхаген на студије, био је у најпрестижнијем дому у Данској.[9]
Након дипломирања, постао је просектор анатомије на Универзитету. После три године, напустио је ово место како би се у потпуности посвети својим научним студијама. Године 1898. Финсен је постао професор.
Нилс је боловао од Ниман-Пикове болести, која га је мотивисала да истражује ефекте светлости на жива бића. Најпознатији је по својој теорији светлосне терапије у којој одређене таласне дужине светлости могу имати корисне медицинске ефекте.[2] Његови радови су убрзо преведени и објављени на немачком и француском језику. У свом каснијем раду истраживао је ефекте кухињске соли, посматрајући резултате исхране са мало натријума.[10]
Финсен је 1903. добио Нобелову награду за физиологију за свој рад на фототерапији. Био је први Скандинав који је освоји награду и једини фарски Нобеловац до сада.[2]
Лични живот
Оженио се 29. децембра 1892. године.
Здравље је почело да му слаби средином 1880-их. Имао је симптоме срчаних проблема, патио је од асцита и опште слабости. Болест је онеспособила његово тело, али не и његов ум, наставио је да ради из својих инвалидских колица. Умро је у Копенхагену 24. септембра 1904. Подаци о његовој сахрани могу се наћи у Националној медицинској библиотеци.[11]
Летопис
Финсенова лабораторија у универзитетској болници у Копенхагену је именована у његову част. Финсенова електрана у Фредериксбергу је такође названа по њему, у његову част.
Његов велики споменик постављен је у Копенхагену 1909. године. Представља главну научну теорију Финсена да сунчево светло може да има лековита својства.[12]
У Торсхавну једна од главних улица носи његово име, као и стара градска школа у центру која је обновљена у студентски дом[13].
