Ферјарски језик

Ферјарски језик (феројски или фарски језик; ферј. føroyskt), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 Фараца на Фарским Острвима и око 25.000 у Данској и другде. Његова историја почиње откривањем „Grím Kambana“, 825. године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је „Dansk tunga“ или старонорвешки ^[1]. До стварања нових језика долази поделом између 800. и 1050. на источнонорвешке из којих су настали шведски и дански и западнонорвешке, из којих су се развили ферјарски, норвешки и исландски. Ферјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819—1909) створио је 1846. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине „Føringatiðindi“ (Фарске новине) ^[2]. Од свих осталих германских језика, ферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолованости и истрајности за очувањем свог језика.

ферјарски језик
føroyskt
Изговор	[ˈføːɹɪst], [ˈføːɹɪʂt]
Говори се у	Фарска Острва  Данска  Норвешка
Број говорника	60.000–80.000 (2007)
Језичка породица	индоевропски германски северногермански западноскандинавски ферјарски језик
Писмо	латиница (ферјарска варијанта)
Званични статус
Службени језик у	Фарска Острва
Признати мањински језик у	Данска
Регулише	Фарски језички комитет Føroyska málnevndin
Језички кодови
ISO 639-1	fo
ISO 639-2	fao
ISO 639-3	fao
Распрострањеност феројског језика