Протести у Србији 2022—2024.

Протест против диктатуре и Један од пет милиона

Од 2017. до 2020. године, Србију су потресла два таласа опозиционих протеста, који нису резултирали видљивијим променама на политичком небу земље.

Протест против диктатуре је фактички трајао неколико седмица на пролеће 2017. године, а избио је као реакција на избор Александра Вучића за председника Србије, те услова који су довели до тог избора.

Знатно дуже су трајали протести, који су били познати под неформалним називом Један од пет милиона. Они су избили крајем 2018. године, као реакција на физички напад на лидера Левице Србије, Борка Стефановића, а мањим или већим интензитетом су се одржавали све до раних месеци 2020. године.Они су ванредно прекинути 10. марта 2020. године, због избијања пандемије вируса корона.^[18][19][20]

Протести у Србији 2020—2022. и Пандемија вируса корона у Србији 2020.

Протести у Србији 2020—2022. године представљали су талас махом хетерогених и међусобно некоординисаних протеста, који су отпочели крајем априла 2020. године током пандемије вируса корона у Србији, а завршили се током фебруара 2022. године. Дана 26. априла 2020. године, у 20:05 часова, лупањем у шерпе и пуштањем гласне музике, до 21:05 часова, у градовима широм Србије отпочели су протести у знак протеста због забране кретања и шестонедељног полицијског часа уведених средином марта (тзв. "Буком против диктатуре")^[21]. Почетком маја власт је ублажила мере забране кретања да би их после неколико дана тотално укинула због организовања Парламентарних избора.^[22] Средином јуна, након избора, дошло је, наводно, до рецидива епидемије те је власт почетком јула покушала да поново врати епидемиолошке мере, што је довело до већег незадовољства грађана и до таласа насиља и масовних нереда како у Београду тако и широм Србије.^[23]

Протести представљају индиректан наставак претходног таласа јавног незадовољства, који је окончан са избијањем пандемије у марту.

Овај талас протеста је карактерисала изразито већа примена мера репресије од стране снага реда него у свим претходним демонстрацијама после 2000. године.

Еколошки протести у Србији 2021 и Општи избори у Србији 2022.

У септембру 2021. у Београду и другим градовима широм Србије почела је серија еколошких протеста због усвајања измењеног Закона о експропријацији, Закона о референдуму и народној иницијативи и планираног улагања предузећа Rio Tinto у рудник литијума.

Rio Tinto је раније добио дозволу да само истражује руднике у близини долине Јадра 2004. године, али је 2017. године Влада Републике Србије потписала уговор о реализацији „Пројекта Јадар”, којим би Rio Tinto добио дозволу за експлоатацију минерала јадарита. Пројекат је првобитно требало да почне 2023. године. После парламентарних избора 2020, владајућа Српска напредна странка освојила је велику већину места у Народној скупштини. У новембру 2021. године усвојила је Закон о референдуму и народној иницијативи и измене Закона о експропријацији. Оба закона су наишла на снажно противљење јавности, што је изазвало ескалацију еколошких протеста који су почели у јануару.

Протесте од септембра па надаље углавном су организовале еколошке организације, од којих су „Еколошки устанак” и „Крени-промени” добили највише пажње. Протести који су одржани 11. септембра остали су мирни, а тамошње организације су изнеле своја три главна захтева, а то су да влада повуче законе о експропријацији и референдуму и да Rio Tinto напусти Србију. Протести су потом настављени у новембру, а убрзо након што су изазвали већу пажњу, док је крајем новембра почела серија протеста за блокаду путева широм Србије, који су били насилни и бројни демонстранти су приведени убрзо након протеста. У инцидентима су учествовали владини активисти и наоружани хулигани. Протести су настављени током децембра и јануара, а у њима је учествовало више десетина хиљада људи, укључујући и српску дијаспору. Протесте је подржала већина опозиционих странака, а подршку протестима дали су бројни глумци, научници, спортисти и познате личности, док су неки од њих су и учествовали у протестима. Влада и њене присталице критиковали су протесте и ширили дезинформације.

Председник Републике Србије Александар Вучић, који је првобитно изјавио да неће укидати законе, после ескалације протеста изразио је популистички став, а 8. децембра је повукао Закон о експропријацији и изменио Закон о референдуму, док је 16. децембра Скупштина града Лознице укинула просторни план који је укључивао улагање Rio Tinto-а у рудник, чиме је до даљњег одложио почетак рада Rio Tinto-а, након што га је Вучић прокоментарисао два дана пре гласања. У јануару 2022. влада је поништила све административне акте у вези са овим предузећем.

После еколошких протеста, многе политичке странке и покрети су одлучили да учествују на општим изборима у Србији који су одржани 3. априла 2022. године. Према прелиминарним резултатима које су објавили Црта и Ipsos/ЦеСИД, Александар Вучић је победио у првом кругу председничких избора са 60,01% гласова, иако је Српска напредна странка (СНС) изгубила статус апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима.^[24][25][26] Вучић је у дијаспори освојио више гласова од другопласираног Здравка Поноша који је освојио 18,84% гласова.^[27][28] СНС је успела да ојача своје присуство у приградским и сеоским срединама, али је у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Ваљева имала слабе резултате.^[29][30][31] Избори 2022. били су први од 2014. године на којима Српска напредна странка (СНС) није освојила апослутну већину мандата у Народној скупштини и због тога би морала да формира коалициону владу.^[32] Посматрачи су навели да је нејасно да ли би СНС могла да уђе у коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС) због проруског става који је СПС изражавао током кампање.^[33] Вучић је поново положио заклетву као председник 31. маја; током свог говора је изјавио да ће влада бити формирана до краја јула и да ће евентуално увести санкције Русији због инвазије Русије на Украјину 2022. године.^[34][35] Највише гласова на скупштинским изборима су освојиле парламентарне коалиције Заједно можемо све предвођена владајућом Српском напредном странком 44,27%, опозициони савез Уједињени за победу Србије 14,09%, Ивица Дачић — Премијер Србије предвођена Социјалистичком партијом Србије са 11,79%, Коалиција НАДА предвођена Новом демократском странком Србије 5,54%, предводница еколошких протеста коалиција МОРАМО 4,84%, коалиција Двери—ПОКС 3,92% и Српска странка Заветници 3,82%. Прва конститутивна одржана је 1. августа,^[36] док је формирање владе предвиђено до новембра.^[37][38] Вучић је крајем јула најавио да ће влада бити формирана средином августа.^[39]

Еколошки протести у Новом Саду — „Буна против мафије”

Еколошки активисти су блокирали прилаз Шодрошу 11. јуна у зеленој оази надомак града, централне улице Новог Сада након што су локалне власти посекле двадесетак стабала како би припремили терен за изградњу новог моста на Дунаву. У наредних месец ипо дана протести и кампови су трајали свакодневно^[40].

Нацрт документа о просторном плану је стављен на изгласавање у скупштини града 21. јула што је обележило агресивније протесте, нереде и привођење грађана. На протестима пред зградом Скупштине Војводине у Новом Саду дошло је до сукоба особа у цивилу које су се физички обрачунавале са окупљеним демонстрантима. Уочи седнице на којој је усвојен Генерални урбанистички план, 21. јула, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је оценио тај документ као „апсолутно развојан, добро одмерен, конципиран и дефинисан од стране струке“^[41].

Дана 28. јула, неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент „Буна против мафије". Демонстранти су у протесну шетњу кренули пошто су се окупили испред зграде Полицијске управе Новог Сада, јер се не противе само Генералном урбанистичком плану (ГУП), већ и насиљу до кога је дошло на протесту 21. јула када је просторни план усвојен, захтевајући да се казне одговорни за насиље над демонстрантима, а затражили су и да се организује референдум о спорном ГУП-у, који даје нацрт како ће се град развијати у наредном периоду^[40].

Протести пољопривредника

Протести и блокаде пољопривредника у Новом Саду почели су у уторак, 9. августа, а вишедневни разговори са представницима ресорног министарства и Владе Србије нису задовољили, пре свега, узгајиваче сунцокрета. Протести су се наредних дана проширили широм Србије блокадом путева и саобраћајница. Председник Србије Александар Вучић изјавио је у 12. августа увече да ће се ситуација са пољопривредницима који протестују решити договором којим нико неће бити потпуно задовољан. Тренутна откупна цена зрна сунцокрета је била 55 динара по килограму, док је прошле године, када су остали трошкови били три пута мањи, та цена била виша за седам динара. Пољопривредници су поред повећања цене зрна сунцокрета затражили и да гориво за јесење радове плаћају 170 динара за литар на свим пумпама, што би било умањење за девет динара, као и да им се омогући да најмање три пута сипају гориво по агро-картици и два пута у резервоаре радних машина. На листи захтева нашло се и привремено укидање акциза за гориво и плави дизел током пролећне сетве. Представник незадовољних пољопривредника пренео је и да је за сунцокрет влада понудила откупну цена од 535 евра по тони. Повод за протесте је био и то што није испуњен ни захтев да се регистрована пољопривредна газдинства ослободе акциза на гориво за количину до 100 литара по хектару, а влада је понудила умањење цене горива за 22 динара по литру за количину до 60 литара по хектару. После осмодневних протеста и низа преговора, 16. августа представници пољопривредника су постигли договор са Владом Србије о откупним ценама у свим тачкама које су ратари тражили, мада им нису сви захтеви у потпуности испуњени. Влада је предложила коначну цену сунцокрета пољопривредним произвођачима од 73 динара по килограму, а исплата је договорена до 15. октобра текуће године. Истим договором, ограничена је маржа посредника на максимум 2,6 динара, док трошак транспорта робе од откупног места до уљаре, сносе саме уљаре. Кад је реч о гориву, подстицај у наредном периоду износиће 20 динара по литру, за 50 литара по хектару, док ће се премија за млеко за један квартал у 2022. години повећати на 15 динара. Додатно, Влада се обавезала да у наредном периоду разговара са сточарима о мерама у овој области. Истим документом, пољопривредницима је обезбеђен мораторијум на кредите у периоду од 12 месеци^[42].

Протести везани за Европрајд 2022.

Премијерка Србије Ана Брнабић из редова Српске напредне странке, је 19. јула 2019. послала допис Асоцијацији европских прајд организација (ЕПОА) да она и њена Влада дају пуну подршку пријави Београд прајда да буду домаћини догађаја, као и да је њена Влада посвећена борби против дискриминације. Додала је да ће Европрајд бити значајан не само за ЛГБТ+ заједницу у Србији, већ на целом Западном Балкану.^[43][44]

Сваке године, чланице ЕПОА гласају који град треба да буде изабран за домаћина догађаја. У септембру 2019, са 71% добијених гласова, Београд је именован као домаћин Европрајда 2022.^[45] Ово је први Европрајд организован у југоисточној Европи, као и први организован изван Европског економског простора.^[46]

Позиви на отказивање и претње

Од објављивања Београда као домаћина за 2022. годину, чланови СПЦ, многе странке десне оријентације и јавне личности су изјавили своје незадовољство тим одабиром. У Београду су се више пута појављивали графити који позивају на насиље и смрт ЛГБТ+ заједници.^[47][48] Градоначелник Београда Александар Шапић изјавио је да „не разуме сврху Европрајда”, „да га неће предводити, наравно” и да ће уместо тога подржати манифестације као што је Дан породице.^[48][49] Странке Двери и Покрет обнове Краљевине Србије су у више наврата позвалe на отказивање догађаја, наводећи „да је њено одржавање антидемократско насиље”, као и да „представља здравствени ризик”, „терор мањине”, као и да ће на организацију бити потрошено 40 милиона Евра,^[50][51][52] што је демантовао Београд прајд, који тврди „да нису добили ни динар из буџета”,^[53] као и Београдски центар за безбедносну политику.^[54] Епископ Никанор је у августу 2022. изјавио да би „да би оружје употребио да га има” причајући о учесницима Европрајда, позвао људе да се побуне насилно, као и да ће „проклети сваког ко ово проповеда”,^[55] што је наишло на осуде углавном левичарских политичких партија,^[56][57], поверенице за заштиту равноправности^[58] и председника Александра Вучића.^[59]

Клерикални протести против одржавања Европрајда

Дана 14. августа 2022, одржан је протест „За одбрану породице” против одржавања Европрајда у Београду.^[60] Још један овакав догађај је одржан 28. августа где су демонстранти носили иконе, руске заставе, војне ознаке „Z” и слике председника Русије Владимира Путина. Шетњи је присуствовао и Епископ Никанор који је раније претио учесницима Европрајда и изјавио да „данашњи цар планете која се зове Земља је нико други него Владимир Владимирович Путин који је донео одлуку да о аномалијама какве се појављују у Србији не сме бити ни говора а камоли да заживе”.^[61] Скупу су присуствовали и Василије Качавенда^{[тражи се извор]} (принудно умировљен 2013, пошто су у јавност процурели снимци сексуалних односа са малолетницима)^[62], Миша Вацић,^[63] Бранимир Несторовић^[64] и Вељко Ражнатовић.^[65] Трећа литија против Европрајда је одржана 11. септембра коју је организовала више десничарских група, уз подршку Српске православне цркве. Велики број грађана окупио се испред седишта Патријаршије, одакле се колона упутила ка храму Светог Саве. Организатори литије су саопштили да је циљ протеста спречавање ове и сваке друге параде поноса. Многи учесници носе црквена обележја, а на челу колоне су свештена лица. На траси литије раширена је више стотина метара дуга комбинована српско-руска застава. Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије почео је нешто после 19.30 да служи „Свенародни молебан за светињу брака и породице, слогу и мир у нашем народу“, испред Храма Светог Саве у Београду, где се окупило на десетине хиљада грађана.^[66]

„Отказивање”

Дана 27. августа 2022, председник Србије је изјавио да је Европрајд отказан.^[13] Истог дана, организатори Европрајда и ЕПОА су изјавили да председник нема овлашћење да откаже Европрајд, већ да може само да покуша да га забрани. Такође је речено да би потенцијална забрана била кршење Устава, да је Уставни суд Србије већ донео одлуке да су забране паради поноса из 2009, 2011, 2012. и 2013. биле неуставне,^[67] као и да би била кршење чланова 11, 13. и 14. Европске конвенције о људским правима који је Србија ратификовала као чланица Савета Европе.^[43] ЕПОА је такође подсетила да је премијерка Србије обећала пуну подршку Владе Србије за Европрајд и да очекују да ће то обећање бити испуњено.^[43] Људи су поново позвани да изађу у протестну шетњу 17. септембра, као што је и планирано.^[67] Ова вест је стигла истог дана као и договор Београда и Приштине о личним документима, признавању личних карти које издаје Косово у Србији, као и о укидању улазно-излазних докумената за косовске држављане у Србији, што су неки сматрали скретањем пажње са те теме.^[68][69] Потез председника је поздравио Синод СПЦ, изјавом да „одржавање ове параде у циљу промоције ЛГБТ идеологије која покушава да се наметне Европи и такозваном западном свету не би било од користи никоме”.^[70] Известилац за Србију у Европском парламенту Владимир Билчик је изјавио да је разочаран овом забрињавајућом одлуком у погледу заштите основних људских права.^[71]

Дана 13. септембра, параду поноса која је главни догађај Европрајда, као и протест „антиглобалиста” заказан за исти дан је забранио МУП Србије, тврдећи да је небезбедно за учеснике оба скупа да се скупови одрже. Организатори тврде да ће МУП-у поднети жалбу, као и да ће се шетња десити упркос забрани, али на другој рути. Такође је истакнуто да је на хиљаде људи већ дошло у Србију да подржи ЛГБТ+ заједницу и да је забрана узалудна.^[72][73][74]

Протести против отказивања Европрајда

Опозиционе странке у Скупштини Србије леве оријентације Не давимо Београд, Демократска странка, Покрет слободних грађана и Морамо - Заједно ће присуствовати протесту 17. септембра 2022, на дан када шетња Европрајда треба да се одржи, ако шетња буде забрањена.^[75] Дана 13. септембра, после забране Европрајда од стране МУП-а, активисти за ЛГБТ+ права су се окупили испред и у Дому омладине у Београду где је премијерка Србије Ана Брнабић говорила на Међународној конференцији за људска права, исказали незадовољство и узвикивали јој „хоћемо прајд”.^[74][76]

17. септембар — дан шетње и сукоби са полицијом

Дана 17. септембра, Управни суд Србије је одбацио жалбу организатора на забрану пријављене руте шетње.^[77] Истог дана, организатори Европрајда су изјавили да се МУП Србије није огласио поводом нове руте шетње, те је она легална.^[78] Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је после састанка са званичницима ЕУ да је протестна шетња дозвољена и да ће учеснике штитити полиција. Асоцијација европских прајд организација захвалила је премијерки на одржаном обећању да ће њена Влада подржати Европрајд.^[79] Министар унутрашњих послова Александар Вулин је поновио да забрањене руте шетње неће бити,^[80] док организација Европрајда тврди да је шетњу на новој рути МУП Србије одобрио и да је изјава министра погрешно протумачена.^[17] Учесници Европрајда организовали су шетњу од зграде Уставног суда до Ташмајдана, где се одржава концерт. Претходно су забележени инциденти. Противници манифестације окупили су се код Храма Светог Саве. Полиција је потиснула мању групу грађана који носе верска обележја и противе се одржавању Европрајда од Главне поште низ Таковску улицу до зграде РТС-а. На улицама Београда, дошло је до жестоких сукоба полиције и демонстраната ангажовано око 5.200 припадника МУП-а, ухапшена 64 изгредника, а повређено je 10 полицајаца, саопштила је премијерка Ана Брнабић на посебној конференцији за новинаре.^[81]

Наставак литија

У Београду је 2. октобра одржана "Литија за спас Србије", а учесници су се током шетње зауставили испред зграде Уставног суда. Испред Цркве Светог Марка окупљенима се обратио професор историје Милош Ковић, који је рекао да је ово што се данас дешава борба за светиње и духовност. Подсетио је да је недавно поред Цркве Светог Марка била шетња током Европрајда. Додао је да то није само борба за Цркву Светог Марка, већ и за Дечане, Грачаницу, али и сву српску децу и у Београду, али и на Косову и Метохији. Током шетње учесници литије застали су испред Прајд инфоцентра, а поједини су држали транспарент са натписом "Забрана промоције содомије на 100 година". Учесници скупа одали су пошту и руском цару Николају код његовог споменика у Улици краља Милана. Литија је прошла центром Београда, од Патријаршије до Цркве Светог Марка.^[82]

Реакције од стране владе

Дана 15. септембра, Више јавно тужилаштво у Београду је рекло да свако ко учествује на забрањеном скупу може да сноси кривичну одговорност.^[83] Истог дана, новинска агенција Бета објављује да је Влада Србије обећала Европској комисији да ће се парада у оквиру Европрајда одржати, али скраћеном рутом.^[84]

Дана 16. септембра је Влади предата петиција са 27.000 потписа којом се тражи одржавање шетње и саопштена је нова рута шетње.^[85] Истог дана, Влади је предато писмо које су потписали амбасадори 21 државе у Београду у ком је дата подршка ЛГБТ+ заједници у Србији и да ће бити омогућена мирна, безбедна и легална шетња. Писмо су потписали амбасадори Аустралије, Аустрије, Белгије, Канаде, Хрватске, Данске, Финске, Француске, Немачке, Италије, Ирске, Јапана, Холандије, Норвешке, Португала, Словеније, Шпаније, Швајцарске, Украјине, Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства.^[86][87] Министар унустрашњих послова Србије Александар Вулин је демантовао тврдњу да је Србија попустила под притисцима и дозволила одржавање параде поноса и да забрана остаје на снази.^[88]

Дана 17. септембра Министарство унутрашњих послова још једном упозорава све да неће толерисати никакво насиље на улицама Београда и да ће стриктно спроводити закон и одлуке надлежних органа и судова, наводи се у саопштењу.^[81]

Реакције СПЦ

Дана 6. септембра, Патријарх Порфирије је подржао је отказивање Европрајда, тврдећи да је „ова тема нама вештачки наметнута и поптуно супротна систему вредности нашег народа, а исто тако и наше браће и сестара других вера и нација са којима живимо”.^[89]

Дипломатске активности и иностране реакције

1.  ОУН — 28. август 2022. — Дана 28. августа, канцеларија Уједињених нација у Србији изјавила је „да би забрана Европрајда била удаљавање од идеје социјалне кохезије и пуног остваривања агенде људских права” и изразила забринутост поводом подстицања на мржњу и насиље из претходних недеља. Такође су навели да би забрана ишла против Устава Србије - према одлукама Уставог суда Србије из претходних година, Универзалне декларације о људским правима УН и Европске конвенције о људским правима.^[90] Истог дана, министарка спољних послова Шведске Ан Линде изјавила је „да је домаћинство Европрајда част и прилика да се утемељи вера у недискриминацију, која је људско право” и изразила жаљење због повлачења подршке Србије за манифестацију.^[91] Министарка спољних послова Норвешке Аникен Хуитфелд позвала је на Србију да омогући одржавање Европрајда.^[92]
2.  ЕУ — 29. август 2022. — Дана 29. августа после састанка 28. августа са чланицама европског парламента Тери Рејнтке и Вајолом вон Крамон-Таубадел, премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је да држава не жели да било коме ускрати њихова Уставом загарантована права, као и да је изјава председника била „више молба" да се догађај одложи и замолила организаторе да шетњу или откажу или одложе.^[93][94] Истог дана, ИЛГА Европе је осудила Вучићеву изјаву, а извршни директор организације „Вучића подсећа да једнакост, право и слобода нису ствари које могу да се оставе по страни кад се појаве економски и политички проблеми.”^[95] Председница ЕПОА је изјавила да у случају да Европрајд буде забрањен, организатори ће правду тражити на суду.^[96] Опозиционе странке у Скупштини Србије Не давимо Београд, Демократска странка, Покрет слободних грађана и Морамо - Заједно су најавиле своје присуство протесту 17. септембра 2022, на дан када шетња Европрајда треба да се одржи, ако шетња буде забрањена.^[75]
3.  Србија —  ЕУ — 30. август 2022. — Дана 30. августа, Председник Србије Александар Вучић изјављује да су захтеви опозиције да се Европрајд одржи и протести против његовог одржавања „екстреми који постају све снажнији, а да пристојна Србија ћути и гледа шта сви други раде” и да „ако је неки скуп забрањен, он ће бити забрањен”.^[97] Кристоф Лакроа, генерални известилац за права ЛГБТ+ особа Парламентарне скупштине Савета Европе^[98] истог дана даје изјаву да би отказивање Европрајда био корак назад за једнакост и демократију. Такође је подсетио да „је српска власт често истицала подршку једнакости и да је то добро, али да не може да остане на речима”. Истакао је да је Европски суд за људска права више пута јасно ставио до знања, а Парламентарна скупштина СЕ потврдила, да прајд није проблем, већ његова забрана. Свој исказ је завршио са:^[99][100]

   „Европа гледа. Немојте да забрљате.”

   — Кристоф Лакроа

4.  Ирска — 30. август 2022. — Истог дана је реаговао и министар спољних послова Ирске Сајмон Ковенеј, уједно и председавајући Комитету министара Савета Европе [en] и изјавио да су слобода окупљања и забрана дискриминације основне слободе садржане у Европској конвенцији о људским правима.^[100] Тери Рајнтке која је 3 дана раније имала састанак са премијерком Србије изјављује да би забрана Европрајда имала негативне последице по евроинтеграције Србије.^[101]
5.  САД —  ЕУ — 31. август 2022. — Дана 31. августа, државни секретар САД Ентони Блинкен ургира да Србија треба да обнови своју подршку одржавању Европрајда.^[100] Истог дана, премијерки и председнику Србије је послато писмо које је потписало 145 чланова европског парламента којим позивају на одржавање Европрајда по плану и одговарајућу полицијску заштиту учесника.^[102]
6.  ЕУ — 1. септембар 2022. — Дана 1. септембра, Европска унија даје изјаву да охрабрује Србију да настави разговоре са организаторима Европрајда како би се пронашао начин да се мирно одржи, као и да жељно ишчекује позитивну одлуку власти. Додатно, ЕУ очекује од својих партнера да се обавежу поштовању и промоцији људских права, што укључује ЛГБТ+ особе и њихово право на слободу окупљања и изражавања, у складу са Уставом Србије и међународним правом.^[103] Истог дана, Human Rights Watch изјављује да је „одлука српске власти да подилази нетрепељивости и насилним претњама срамотна”, као и да су протести далеко-десничарских група и религиозних организација већ биле одржане, те да Србија има обавезу да обезбеди учеснике Европрајда.^[104]
7.  Шведска — 6. септембар 2022. — Дана 6. септембра, Амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид је поновила став министарке спољних послова Шведске из 28. августа и изјавила да се нада да ће договор између организатора и владе вити постигнут.^[105]
8.  ЕУ — 13. септембар 2022. — Дана 13. септембра, ЕУ исказује разочарање о забрани пријављене руте параде поноса у оквиру Европрајда и указује да без параде нема Европрајда, као и да се нада да ће бити пронађено решење.^[106]
9.  ЕУ — 14. септембар 2022. — Дана 14. септембра, чланица Европског парламента Тери Рејнтке је тему забране Европрајда вратила на дневни ред, подсетила да ЕП подржава слободу окупљања, као и ЛГБТ+ заједницу како у ЕУ, тако и у Србији. Председница Европског парламента Роберта Метсола је потом открила да је написала писмо српским властима поводом забране параде, да је прајд још увек потребан и да свако има право да живи како жели, што је пропраћено аплаузом парламента.^[107][108]
10.  ЕУ — 17. септембар 2022. — Шеф Делегације Европске уније Емануеле Жиофре истакао је да је поносан да шета са европским дипломатама и LGBTIQ активистима из Србије и Европе. Известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик пожелео је срећан Европрајд свима, истичући да је то прослава слободе, различитости и правих европских вредности. Додао је да је "поштовање људских права суштина модерне демократске Европе", а да је "поштовање различитости, не само тема европских вредности, већ и дух Европе".^[81]
11.  САД — 17. септембар 2022. — У шетњи су, поред европских званичника, виђени и амбасадори западних земаља, међу којима и амерички амбасадор Кристофер Хил. Хил је изјавио да је важно данас бити на Европрајду, јер је то важан дан за једнакост свих грађана, за Србију. Хил је за Н1 рекао да је важно бити на Европрајду јер се мора разумети "да смо сви заједно, сви смо браћа и сестре и сви смо Божја деца".^[81]

Еколошки протести у Београду

Иницијатива Еко стража најавила је 2. новембра протест против загађења ваздуха „Народ против тровача“ за недељу 13. новембра у 12 часова на Андрићевом венцу^[109].

„Еко стража”

На протесту у Београду 13. новембра окупило се више хиљада грађана како би изразили незадовољство због лошег квалитета ваздуха у Србији. Грађани су били опремљени пиштаљкама и транспарентима, а вијориле су се и заставе еколошких организација. Бојан Симишић из организације „Еко стража“ рекао је да је то пети пут од 2020. године како организују протест због лошег стања ваздуха у Србији.^[110]

Нећемо ни „L” од литијума

Испред зграде Владе Србије у Београду oдржан је 27. новембра протест Савеза еколошких организација Србије. Учесници протеста захтевају да "Рио Тинто" престане са истраживањем литијума, као и да се усвоји народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора. На протесту су били и поједини опозициони посланици. Демонстранти су блокирали раскрсницу Кнеза Милоша и Немањине улице уз поруку да ће "ту остати све до им се не испуне захтеви". За саобраћај је отворен смер Немањине улице од Савског трга ка Славији. Главни захтеви данашњег протеста: да "Рио Тинто" престане са истраживањем литијума, да се усвоји народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора и да из Србије оду рударске компаније. Такође, учесници протеста траже и да оставке поднесу председница Владе и председник Србије, и да се "ослободи" РТС. Окупљени су поручили да неће одустати од својих захтева. Протести су организовани на годишњицу ескалације претходних протеста када су 27. новембра 2021. еколошки покрети организовали блокаду саобраћајница широм Србије, од којих је највећа била на мосту Газела.^[111]

Протести поводом кризе на северу Косова и Метохије

Дана 12. децембра увече одржано је окупљање у знаку "подршке Србима" на Косову, који су на северу те земље подигли барикаде и блокирали путеве. То су учинили након хапшења бившег припадника Полиције Косова српске националности, Дејана Пантића, кога косовске власти сумњиче за учешће у инциденту када је демолирана канцеларија локалне изборне комисије. Пантић се од тада налази у притвору. На протесту на тргу у Београду се окупило неколико хиљада људи. Колона махом млађих људи, прошетала је од Храма светог Саве до Цркве светог Марка у Београду 12. децембра. Током протесне шетње, чији организатори су остали непознати, чуле су се националистичке песме, запаљена је државна застава непризнатог Косова, а певало се и у славу „вечног” пријатељства Србије и Русије.^[112] Десничарске опозиционе парламентарне и ванпарламентарне странке и покрети организовали су 16. децембра следећи протестни скуп испред зграде Председништва у Београду захтевајући да председник Србије Александар Вучић „промени политику“ Србије према Косову и обустави преговоре који се воде у Бриселу.^[113]

Протести на Јарињу 18. децембра

Стотињак окупљених Срба на граничном прелазу Јариње између Србије и Косова пробио је 18. децембра око 14:10 сати први кордон полиције Србије који се налазио на неколико стотина метара од прелаза. Њима се испред самог граничног прелаза испречио нови кордон полиције у опреми за разбијање демонстрација са штитовима и шљемовима. Ту је опет дошло до кошкања с полицијом, која је коришћена и пендреке у неколико наврата, али се ситуација убрзо смирила, а најмање једна особа је приведена.^[114]

Предлог француско-немачког плана

Дана 4. септембра 2022. на двогодишњицу Вашингтонског споразума, председник француске Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц позвали су Куртија и Вучића да покажу максималну одлучност и спремност за доношење тешких одлука, које воде ка напретку у дијалогу између Косова и Србије. Председник Србије Александар Вучић изјавио је 8. октобра да су Француска и Немачка предложиле Србији да дозволи придруживање Косова међународним институцијама и организацијама, укључујући Уједињене нације (УН) у замену за брзо чланство Србије у ЕУ. Премијер Косова Аљбин Курти је 10. октобра изјавио да постоји „француско-немачка иницијатива, која има за циљ да пружи већа овлашћења специјалном изасланику ЕУ за дијалог Косова и Србије Мирославу Лајчаку, уз континуирану подршку САД“. Вучић је 18. октобра поновио да је суштина предлога Немачке и Француске да Србија не блокира учлањење Косова у све међународне организације. Србија би за то, како је рекао, добила "брзи улазак у ЕУ и вероватно значајне економске користи". Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар је одговарајући на питање новинара у Приштини 19. октобра француско-немачком предлогу, рекао да "шта год европске државе предлаже у вези дијалога, да се мора озбиљно схватити".^[115] Косовски премијер Аљбин Курти затражио је у среду, 23. новембра, да се план Француске и Немачке, који подржава ЕУ, што пре стави на сто и да већ касни.^[116] Европска унија је у децембру 2022. године проследила нацрт споразума властима у Србији и на Косову на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани.^[117] Предложени „Основни споразум између Косова и Србије“ (познатији у јавности и као Француско-немачки предлог или Макрон-Шолц предлог) заснован је на претходном нацрту који су сачиниле француска и немачка влада раније 2022. године.^[118] Према условима нацрта споразума, обе стране би се сагласиле да „развијају нормалне, добросуседске односе једна са другом на основу једнаких права“ и да ће „обе стране међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате“. У нацрту споразума се даље додаје да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији и да ће обе стране спровести већ потписане договоре (нпр формирање Заједнице српских општина). Обе стране ће разменити сталне мисије у својим главним градовима. Предлог такође омогућава формирање заједничке комисије, којом председава ЕУ, за праћење спровођења.^{[119][120][121]} ЕУ се нада да би споразум могао бити потписан до краја 2023. године, а преговори у вези са предложеним споразумом почели су средином јануара.^[122][123] Дана 20. јануара 2023. Вучић је изјавио да ће Србија бити спремна да прихвати споразум и да ради на његовом спровођењу. Према његовим речима, из евроамеричког преговарачког тима речено му је да ће приступ Србије ЕУ стати ако Србија одбије споразум, као и да би био укинут безвизни режим Србије и ЕУ. Француски и немачки амбасадори у Србији Пјер Кошар и Анке Конрад су ове тврдње демантовали, тврдећи да није било претњи, већ само указивања на последице ако Србија пропусти прилику за договор.^[124] Председник Србије Александар Вучић изјавио је 23. јануара да су француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине усвојиле све земље чланице Европске уније, чак и пет земаља које нису признале независност Косова. Он је у обраћању рекао да не може да говори о детаљима тог плана, али да је тај предлог „де факто постао преговарачки оквир за приступање Србије ЕУ“.^[125] Пре обраћања председника Србије Александра Вучића, током којег је 23. јануара говорио о француско-немачком предлогу, у просторијама Двери састали су се представници десничарске опозиције. На Фејсбук профилу Српског покрета Двери окачена је фотографија са натписом "Не ултиматуму!" на састанку коме су присуствовали представници Покрета за одбрану Косова и Метохије Милош Ковић и Часлав Копривица, председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, председник Нове ДСС Милош Јовановић, председник Државног покрета Слободан Самарџић и председник Двери Бошко Обрадовић. Ова група се оштро противи било каквом споразуму у вези са Косовом и Метохијом који би значио улазак Косова у УН, односно који би био у супротности са „Декларацијом о реинтеграцији Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије”. Поред учесника овог скупа, у октобру су га потписали академици Матија Бећковић, Миша Ђурковић, Драгољуб Анђелковић, председник Народне странке Вук Јеремић, док је Мирослав Васић потписао испред Српске странке Заветници.^[126]

Протести против француско-немачког плана

Неколико хиљада демонстраната окупило се 15. фебруара у главном граду Србије на позив десничарске групе Народне патроле у знак протеста против евентуалног прихватања плана западних дипломата о регулисању односа Београда и Приштине. Окупљени су захтевали од председника Србије Александра Вучића да се повуче из преговора, одбије француско-немачки план, као и формирање Заједнице српских општина. Одред полиције под опремом за разбијање демонстрација спречио је демонстранте да се приближе улазу у зграду Председништва Србије.^[127]

Увече 3. марта је у Храму Светог Саве у Београду одржан молебан за Косово и Метохију што је означено као званични почетак молитвених литија. Два дана касније 5. марта, у Београду је у неколико стотина грађана прошетало Централним улицама и потом присуствовало вјерском догађају у Храму Светог Саве. Догађај је најављен као "литија" за Косово, пише Радио Слободна Европа. На њега су позвале десно орјентисане организације Удружење православних жена и Покрет Светосавље. Присутни су носили верска обележја, заставе Србије и поруку «Нема предаје». Догађај је обезбјеђивала полицију. Након шетње, колона је ушла у Храм Светог Саве гдје је литургију држао патријарх Српске православне цркве (СПЦ), Порфирије. СПЦ није јавно позвала на догађај 5. марта, али је претходно најавила да ће сваког петка у црквама држати вјерске обреде посвећене Косову. У међувремену, западни званичници су само појачали своје напоре у дијалогу између Србије и Косова. Слеђени сусрет лидера Србије и Косова у оквиру дијалога најављен је у Охриду 18. марта.^[128][129] Протестна шетња у организацији студената београдског Универзитета којом траже одбијање европског предлога за Косово одржана је 7. марта од платоа Филозофског факултета до зграде РТС-а, а окупила је око 8000 грађана. Протест је одржан под слоганом „Студенти за Космет“, а најављен је и протест следеће седмице. Са скупа код Филозофског факултета чуле су се поруке о издаји Косова, тражено је одбијање споразума, као и поруке против формирања Заједнице српских општина. На протесту су присуствовали професор Слободан Самарџић, професор Часлав Копривица, Милош Ковић, председник Народног слободарског покрета Мирослав Паровић, председник удружења грађана Покрет Љубав Вера Нада Немања Шаровић, активисти Двери и Новог ДССа. Наредних дана на друштвеним мрежама се ширио позив за „Литију за Свето Косово и Метохију“, која је најављена за недељу 12. март, протест „Студенти за Космет“ за уторак 14. март на платоу код Филозофског факултета, а главни централни протест је најављен за петак 17. март.^[130][131] У недељу 12. марта се окупио мизеран број људи, али се у уторак 14. марта окупио знатно већи број људи у поновном окупљању студентских организација. Студенти су одржали протестну шетњу од трга републике до државних институција.

На скупу 17. марта, окупило се око 25 хиљада људи на ком су се обратили лидери десне парламентарне опозиције. Поједини демонстранти су носили руске заставе и обележја руске паравојне групе „Вагнер”.^[132] Присталице четири десно оријентисане парламентарне опозиције блокирале 24. марта (на дан НАТО агресије на Србију) на сат времена саобраћај испред зграде Владе Србије у центру Београда тражећи одбацивање Споразума за нормализацију односа на Косову.

Присталице четири десничарске организације окупиле су се 22. априла у Новом Саду на скупу са којим је затражено поништење споразума између Србије и Косова и оставке званичника у Србији. На скупу, којем је присуствовало неколико стотина грађана, испред Српског народног позоришта (СНП) у Новом Саду у Војводини позвале су се десно оријентисане парламентарне странке Нова демократска странка Србије (НДСС), Двери, Заветници и Покрет за обнову Краљевине Србије (ПОКС). Са тог скупа упућен је и захтев за расписивање ванредних избора на свим нивоима. Окупљени су носили заставе Србије и традиционалне заставе Војводине.^[133]

Увече 29. маја, група грађана у знак протеста због ситуације на Косову и Метохији, блокирала је ауто-пут код Аутокоманде у Београду. Током протеста биле су истакнуте заставе Србије, скандирале су се пароле за КиМ и певале песме. Чула су се и пиротехничка средства. Грађани су се у поподневним сатима организовали преко друштвених мрежа, а план је био да се блокира Аутокоманда. На крају је ипак блокиран ауто-пут. Повод за окупљање је био то што су јаке снаге Кфора разбиле поподне скуп грађана који су били окупљени испред општине Звечан. Коришћени су сузавац и шок-бомбе, а повређено је више од 50 Срба.^[134]

Протести због вишеструких убистава у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима код Младеновца

Дана 3. и 4. маја 2023. године су се догодила вишеструка убиства у ОШ Владислав Рибникар у Београду и у селима Дубона, Шепшин и Мало Орашје у околини Младеновца и Смедерева.^{[135][136][137][138]} Дана 7. маја министар просвете Бранко Ружић поднео је неопозиву оставку.^[139] Странке опозиције су 5. маја затражиле оставке чланова РРА и председника Владе Републике Србије Ане Брнабић и Министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа БИА Александра Вулина и председника државе Александра Вучића, али и гашење ријалити програма и укидање националне фреквенције ТВ Пинк и ТВ Хепи до идућег петка 12. маја.^[140]

Протести против насиља

Грађани Србије су у понедељак 8. маја одржале протестни скуп у Београду и Новом Саду под називом "Протести против насиља" на којима је присуствовало између 20 и 50 хиљада људи и најавиле за петак 12. мај нови скуп.^[141] У Нишу је одржан протест 10. маја, док је дан касније одржан други протест у Новом Саду.^[142][143] Дана 12. маја је одржан нови протест “Србија против насиља” у организацији дела опозиције. После читања захтева окупљени грађани кренули су у шетњу од зграде Скупштине Србије, преко Улице Кнеза Милоша до моста "Газела". Мост је затим био блокиран за саобраћај два сата. На почетку скупа под називом “Србија против насиља”, Ирис Павошевић из Народне странке прочитала је захтеве протеста. Они су захтевали моменталну смену свих чланова РЕМ-а, хитно укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрану штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс. Затражили су смену руководства РТС-a због емитовања програма који афирмишу насиље, криминал и агресију, одузимање националне фреквенције Пинку и Хепију због, како су навели, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала, али и смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића и одржавање седнице Скупштине Србије на којој ће се размотрити одговорност Владе Србије као и безбедносна ситуација у земљи у најкраћем могућем року. После прочитаних захтева, окупљени су се упутили ка мосту "Газела" и делу међународног ауто-пута који су блокирали два сата. Протест је протекао мирно, а саобраћај је нормализован. Протест су организовале Демократска странка, Народна странка, Не давимо Београд, странка Заједно и Странка слободе и правде и Покрет слободних грађана. Према различитим проценама број окупљених грађана је варирао између 50 и 100 хиљада људи.^[144] Протести су организовани и у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Ваљеву и Зрењанину.^{[145][146][147][148]} У Новом Саду је било око 4.000 демонстраната.^[148] Радомир Лазовић, посланик Не давимо Београд, саопштио је да је 12. маја прихваћен захтев за одржавање седнице Народне скупштине по питању пуцњаве.^[149] Седница је почела 18. маја.^[150] Брнабићева је на седници 19. маја навела да „све што се дешавало после пуцњаве директно подгревају стране обавештајне службе“, а опозиционог посланика Мирослава Алексића назвала „одвратним говнетом“.^[151][152]

Управни одбор РТС-а, укључујући његовог председника Драгана Бујошевић, одбио је 17. маја да разговара са представницима опозиционих партија.^[153][154] Трећи протест Србија против насиља одржан је 19. маја.^[155] Пољопривредници су првобитно требало да присуствују протесту Србија против насиља, али им је полиција наводно ускратила одлазак у Београд.^{[156][157][158]} Након окупљања испред Народне скупштине, демонстранти су прошли улицом Кнеза Милоша ка мосту Газела и Бранковом мосту, који су на крају блокирани.^[159][160] Овог пута, колона демонстраната се наводно протегла на више од 2,5 километра.^[161] Према речима адвоката и бившег министра Боже Прелевића, на протесту је било око 200.000 демонстраната, док су новинске агенције јавиле да је протесту присуствовало десетине хиљада.^{[155][162][163]} Срђан Миливојевић и Небојша Зеленовић, један од колидера странке Заједно, рекли су да ће наставити са блокадом моста Газела док се не прихвате сви захтеви.^[164] Убрзо након тога, демонстранти су почели да постављају шаторе.^[165] Саву Манојловића, представника организације Крени-Промени, током протеста напала је непозната група мушкараца, наводно припадника екстремно десничарске организације Народна патрола.^[166]

Срби у дијаспори најавили су да ће 26. маја организовати скупове подршке протестима у Лондону и Бечу.^[167] Следећи протест Србија против насиља заказан је за 27. мај, дан после Вучићевог скупа испред Народне скупштине.^[168]

Спасовданска литија

Традиционална Спасовданска литија одржана је 25. маја. Верни народ пратио је мошти Светог владике Николаја Велимировића од Вазнесењског до Светосавског саборног храма, где је патријарх Порфирије служио молебан, а потом се обратио присутнима. Иако је почео јак пљусак у том тренутку, то није омело вернике и остале учеснике литије да се помоле за страдале, док је пљуштала киша. Грађани и свештенство носили су црквене барјаке и српске тробојке, а један младић је носио заставу са ликом блаженопочившег митрополита Амфилохија Радовића. Литија је почела у нешто после 19 часова. Уз патријарха Порфирија и црквене великодостојнике на челу литије, поред моштију Светог владике Николаја Велимировића, налазе се и градоначелник Александар Шапић, министар одбране Милош Вучевић и Никола Селаковић, градски менаџер Мирослав Чучковић, кошаркаш Дејан Томашевић, и многи други.^[169]

Контрамитинг СНС — Скуп "Србија наде"

Скуп "Србија наде" одржан је 26. маја на платоу испред Народне скупштине. Председник Александар Вучић истакао је да су нам јединство, заједништво и уједињеност потребнији него икада. Нагласио је да је ово последње вече да се обраћа као председник Српске напредне странке и поручио да је за дијалог и разговор, али да прелазних влада неће бити. Вучићев говор почео минутом ћутања за страдале у два масакра. Председник Вучић на почетку обраћања замолио је све окупљене да спусте транспаренте и заставе. На скупу су се обратили и прослављени српски тенисер Јанко Типсаревић, Сабина Шебо Јуковић, која се вратила у Србију из Холандијe, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, председник Републике Српке Милорад Додик, један од лидера коалиције "За будућност Црне Горе" Милан Кнежевић, председник СПС-а и министар спољних послова Ивица Дачић и глумац Лазар Ристовски.^[170]

Протести пољопривредника

Група пољопривредника је 15. маја разговарала са Брнабић о њиховим захтевима за побољшање услова пољопривреде и повећање субвенција, али је Брнабић одбила све њихове захтеве.^[171][172] Пољопривредницима је тада понуђено да о захтевима разговарају са Вучићем, али су они одбили да разговарају и уместо тога су најавили да ће организовати протесте.^[172][173] Пољопривредници су тражили повећање субвенција, не додавање акциза и пореза на додату вредност на дизел, обезбеђивање цена пољопривредних производа, пшенице, кукуруза, соје и увођење веће премије за млеко.^[174] Један од организатора протеста је касније тог дана добио претње.^[175] Протести пољопривредника почели су 16. маја у Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Богатићу, Ковину, Панчеву, Пожаревцу, Суботици и Ченти.^{[176][177][178]} Протести су се касније проширили и на Зрењанин и Краљево.^[179][180] Пољопривредници су својим тракторима блокирали путеве.^[178][181]

Повећање неких субвенција, увођење већих премија за млеко и издвајање више буџетских средстава за пољопривреду Вучић је најавио 18. маја након разговора са групом пољопривредника. То је критиковала група панчевачких пољопривредника, које су описали као „Вучићеве пионе“.^{[182][183][184]}

Један број радника РБ Колубара почео је протест 17. маја, тражећи оставку Дубравке Ђедовић, министарке рударства и енергетике и поништавање реформе Електропривреде Србије из јавног предузећа у акционарско друштво.^[185][186] Дан касније, група демонстраната, која подржава проширење електричне мреже, протестовала је испред Народне скупштине, док су у Оџацима грађани протестовали због сексуалног узнемиравања деце.^[187][188] У Оџацима, васпитачица у вртићу, која је била кандидат СНС-а на локалним изборима 2020. године, ухапшена је 12. маја након сексуалног узнемиравања деце.^[189][190]

Дана 22. маја, пољопривредници који су пет дана протестовали на путевима, потписали су споразум са представницима Владе Србије о испуњењу захтева који су договорени током викенда, а најважнији је повећање субвенција по хектару. Буџет Министарства пољопривреде ове године ће достићи 120 милијарди динара, од чега су 104 милијарде намењене субвенцијама, рекла је министарка Јелена Танасковић. Према споразуму, повећани су основни подстицаји за биљну производњу, односно подстицаји по хектару, са 9.000 на 18.000 (односно 6.000 динара дизел-гориво плус 3.000 динара директно) у текућој години.^[191]

Наставак протеста против насиља

Четврти по реду протест "Србија против насиља" одржан је у суботу 27. маја у Београду. Учесници протеста након шетње формирали су прстен око РТС-а. Још једном су прочитани захтеви, а најављен је нови протест за следећи петак 2. јун. Организатори скупа ”Србија против насиља“ саопштили су да се ограђују од, како су навели, “групе неодговорних људи који су се окупили испред Скупштине Србије и чији је циљ да компромитују оправдано незадовољство грађана и испуњење захтева протеста“.^[192]

Организатори су се 31. маја састали са начелником београдске полиције, који је обећао да ће полиција обезбедити протесте од потенцијалних провокатора.^[193] Првобитно је следећи протест Србија против насиља требало да буде одржан 2. јуна,^[194] али због најаве да ће протест под називом „Стоп насиљу над Србима са Косова“ бити одржан непосредно пре протеста Србија против насиља, је померен за 3. јун.^[195][196]

На почетку петог по реду протеста, 3. јуна, говорили су глумци Светлана Бојковић, Драган Бјелогрлић, Ненад Маричић, комичари и водитељи Зоран Кесић и Иван Ивановић, син Станике Глигоријевић, чија је смрт на наплатној кући остала контроверзна у делу јавности, и рудар Јовица Николић, који је претучен због одбијања да прода своју земљу у Жагубици.^[197]

У свом обраћању глумица Светлана Бојковић истакла је: "Од првог протеста у тишини, оптужени смо да смо искористили трагедију која нас је задесила у политичке сврхе, да смо хијене и лешинари. Током месец дана наших мирних протеста били смо изложени вређању и сада је време да се нешто каже. У шта се наше друштво претворило данас? Претворило се у друштво у коме се непрестано подстиче испољавање тамних страна људске природе, уместо да се инспирише. Претворило се у друштво у ком су стручни, вредни маргинализовани док се на њихова места постављају недовољно необразовани, нестручни и неспособни"

Пристутни су након обраћања познатих личности, одали почаст страдалима у два масовна злочина која су се десила 3. и 4. маја, минутом ћутања.^[198]

Демонстранти су потом прошетали Булеваром краља Александра и према Тргу Славија, а затим до Новог двора, седишта председника Србије где су остављали поруке председнику Србије Александру Вучићу.^[197] Велики број демонстраната дошао је до основне школе „Владислав Рибникар“ у улици Краља Милутина, где су одали пошту страдалој деци и портиру у масакру 3. маја. По оценама већине медија, био је ово највећи скуп у Србији, од свргавања Слободана Милошевића 2000. године .^[199]

Групе екстренме деснице, укључујући Народну патролу, биле су присутне на протесту где су успеле да изазову два мања физичка инцидента.^[197][200] Протесту је присуствовало више десетина хиљада демонстраната.^[201][202] Према речима Александра Губаша, новинара који се од 1991. године бави различитим методама мерења броја људи на јавним скуповима, током протеста је било око 55.000 демонстраната.^[203]

Шести по реду протест „Србија против насиља", одржан је у петак, 9. јуна у Београду, а главна тема овог протест је била образовање.

На почетку протеста са разгласа је емитована композиција дечака Андрије Чикића, који је убијен у злочину у основној школи „Владислав Рибникар" у Београду, који је уз масовно убиство у селима Мало Орашје и Дубона, у београдској приградској општини Младеновац, повод за ове протесте.

Демонстранти су носили већи број транспарената и порука, попут: „У атмосфери насиља се не живи", „Индекс није пасош" и „Црвени картон за неспособну власт", које су остављене на улазу у зграду Владе Србије.

На протесту су се обратили глумци Јелисавета Сека Саблић и Милан Марић, професор Правног факултета Миодраг Јовановић и пилот Саше Јовановића, колега погинулог пилота Омера Мехића, као и студент Вања Ђурђић. Након тога, окупљени су кренули ка Влади Србији како би тамо оставили захтеве протеста.^[204]

Протести Србија против насиља организовани су и у Горњем Милановцу 14. јуна^[205] и 15. јуна у Ваљеву и Краљеву.^[206][207]

Дана 17. јуна протести су одржани по седми пут и у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.^[208][209]

У Београду су се демонстранти поново окупили испред Народне скупштине, након чега су прошетали улицом Кнеза Милоша ка мостарској петљи.^[210][211] Неки демонстранти су такође кренули ка петљи Аутокоманде и мосту Газела.^[211][212] Испред Народне скупштине говорили су спортски коментатор Смиљан Бањац, рудар, студент Факултета политичких наука и фудбалски радник.^[213][214] Овога пута демонстранти су носили картонске фигуре Вучића, Вулина, Гашића Александра Шапића, градоначелника Београда и Загорке Доловац, републичког јавног тужиоца.^[214][215] Према Губашу, у Београду је било присутно око 35.000 демонстраната.^[216]

У Нишу су се демонстранти окупили у центру града након чега су кренули ка Палати правде.^[217][218] У Новом Саду демонстранти су се окупили испред Српског народног позоришта, а затим су прошетали Улицом Јована Суботића; Темеринска и Партизанска улица су биле блокиране.^[219][220] Како преноси агенција Бета, на протесту у Новом Саду било је око 10.000 демонстраната.^[221] У Крагујевцу се пар хиљада демонстраната састало у Првој крагујевачкој гимназији; касније су блокирали улице које воде до Великог парка.^{[218][222][223]}

Следећи протест Србија против насиља организован је у Горњем Милановцу 21. јуна.^[224] Дан касније, протести Србија против насиља организовани су и у Смедереву и Ваљеву, док су 23. јуна протести организовани и у Чачку, Лучанима и Зајечару.^{[225][226][227]} Организатори су најавили да ће осим у Београду, 24. јуна протести бити одржани и у Зрењанину, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Суботици, Шапцу, Пироту, Врању и Лесковцу.^[228][229] Скуп подршке протестима организован је и у Вашингтону.^[230]

У Београду су се 24. јуна демонстранти осми пут окупили испред Народне скупштине,^[231][232] где је група студената држала говоре.^[233][234] Касније су ишли улицом Кнеза Милоша, па Немањином према Славији и петљи Аутокоманде.^{[231][235][236]} Према Губашу, на протесту је било око 16.000 демонстраната.^[237]

Демонстранти у Новом Саду поново су се окупили испред Народног позоришта, где је први говор одржао професор Чедомир Чупић.^[234] Демонстранти су касније блокирали пут на Мосту слободе.^[234][238] У Нишу су се демонстранти окупили испред зграде Скупштине града Ниша, након чега су прошетали поред локалног седишта СНС и према згради градоначелника Ниша.^[234][238] У Краљеву, демонстранти блокирани на раскрсници у улици Краља Петра Првог.^[234][234] Демонстранти у Лесковцу окупили су се испред Народног музеја и прошетали до зграде Скупштине града.^[234]

Према Данасу, у Врању је протестовало око 250 грађана.^[239] У Суботици су демонстранти блокирали путеве и тражили оставку Бојана Шоралова, повереника Севернобачког округа.^[240] У Шапцу су се демонстранти окупили испред шабачке Старе робне куће и наставили да шетају улицама у центру града.^[241] Протести „Србија против насиља” заказани су за 1. јул у Зрењанину и Јагодини.^[242][243]

Пад броја учесника на лето

Током летњих месеци и почетком годишњих одмора број учесника „Србија против насиља” је значајно опао и средином августа се свео на неколико стотина до неколико хиљада људи.^{[244][245][246][247][248]} Међутим од 8. септембра број учесника се поново помало повећао на преко 5.000 учесника.^[249]

Деветнаести протест "Србија против насиља" одржан је у петак 8. септембра у Београду. Грађани су се окупили испред зграде Владе одакле су, у једној од најдужих шетњи до тада, стигли до зграде ТВ Пинка. Разлог померања протеста са суботе на петак био је одржавање Београд прајда од 4. до 10. септембра чији је централни скуп заказан за суботу 9. септембар. Број учесника деветнаестог протеста је мало порастао у односу на август месец и учествовало је око 5.000 људи. Испред зграде ТВ Пинк су биле упаљене бакље, а неколико минута касније грађани су почели да бацају ролне тоалет папира на зграду. Протест је завршен око 21:30 сати.^[250]

Протести су се наставили наредних седам субота 16. 23. и 30. септембра 7. 14. 21. и 28. октобра уз мањи пораст броја учесника.^{[251][252][253][254][255]} Након расписивања ванредних парламентарних и локалних избора 1. и оставке Александра Вулина на место шефа БИА 3. новембра, последњи двадесет седми протест „Србија против насиља” је одржан у суботу 4. новембра након чега су странке предводнице протеста промениле стратегију стављајући фокус на предизборну кампању.^[256]

Протести против недеље поноса

Дана 3. септембра су десничарске и клерикалне организације поново организовале протест против одржавање "Недеље поноса" у Београду која се одржавала од 4. до 10. септембра, али у знатно мањем броју и без великих тензија него претходне године. Протест "Чувамо породицу - нећу геј параду у Београду" одржан је у центру Београда, испред споменика цару Николају. Окупљани грађани, који се противе одржавању Недеље поноса у Београду, истакли су транспаренте са написима: "Даље руке од наше деце", "Стоп промоцији ЛГБТ и педофилије у Србији - заувек", "Мама и тата су закон". Бивши декан Правног факултета у Новом Саду Бранислав Ристивојевић рекао је да је Парада поноса велика замена теза, јер тврде да су дискриминисани, прогоњени и жртве, али да је ситуација потпуно другачија. Представница удружења "Лекари и родитељи за науку и етику" Нада Гладић напоменула је да можда на улици тренутно јесте мало оних који су против Параде поноса, али да они говоре у име 95 одсто грађана Србије. Позвала је родитеље да пазе шта се њиховој деци пласира да уче у школи. Председница удружења "Светославље" Јасмина Лемајић рекла је да покушај усвајања Закона о истополним заједницама само увод у нешто горе и да је следећи корак легализација педофилије. Након кратких обраћања, протестна поворка кренула је ка згради Владе Србије, како би учесници предали захтев за забрану Параде поноса.^[257]

Најава ванредних избора

Више опозиционих странака, међу којима су Демократска странка, Странка слободе и правде и Зелено-леви фронт, затражило је расписивање ванредних парламентарних и београдских избора. Председник Србије Александар Вучић је 12. септембра изашао са предлогом да се избори распишу до краја децембра, а да се одрже најкасније до 2. марта 2024. године. Председник Србије, изјавио је да ће власт изаћи у сусрет захтевима опозиције по питању датума одржавања избора, али не нужно и по питању тога који ће све изборе бити расписани.^[258] Председник Србије Александар Вучић је три дана после ескалације сукоба на Косову и Метохији и четири дана после 21. протеста рекао да парламентарни, покрајински и београдски избори могу да буду одржани 17. децембра.^[259] Дана 12. октобра, председник Србије Александар Вучић изјавио је, гостујући на ТВ Прва, да ће избори бити 17. децембра, по захтеву опозиције, и додао је да им је испунио захтев, па ће добити парламентарне, београдске и војвођанске изборе и да ће бити расписани 2. новембра.^[260]

Расписивање ванредних парламентарних и локалних избора

Председник Србије Александар Вучић указом од 1. новембра је распустио Народну скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 17. децембар. Претходно је председник Народне скупштине Владимир Орлић расписао изборе за одборнике скупштина градова и општина.^[261]

Штрајкови и локални протести

Штрајк просветара

Четири репрезентативна синдиката образовања донела су 5. октобра одлуку да од понедељка, 16. октобра ступе у штрајк са скраћеним часовима на 30 минута. Међутим, представници четири репрезентативна синдиката запослених у просвети донели су 10. октобра одлуку да прихвате Протокол који им је Влада Србије предложила и навели да тиме престају разлози за организовање штрајка.^[262][263]

Штрајк поште

Радници Јавног предузећа „Пошта Србије“ су у обуставили рад од 24. октобра у Новом Саду, а иницијатор штрајка је био Удружени синдикати Србије „Слога”. Главни захтеви поштара су повећање броја радника и повећање плата од најмање 30 одсто, уз званичне гаранције Владе Србије да ће захтеви бити испуњени. Претходно је вршилац дужности директора „Поште Србије” Зоран Ђорђевић обећао радницима током суспензије да радници неће бити кажњени смањењем зарада.^[264] Представници „ЈП Поште Србије” и владе потписали су 15. новембра споразум о обустави протеста у том предузећу. Председница Владе Србије Ана Брнабић састала се претходно са представницима синдиката ЈП Поште Србије. Састанку су присуствовали и председник „Савез Самосталних Синдиката Србије (СССС)” и Љубисав Орбовић као и в.д. директора ЈП Поште Србије Зоран Ђорђевић. Споразумом је договорена исплата једнократне помоћи свим радницима, изузев руководству, у износу од двадесет хиљада динара, најкасније до 25. новембра. Повећање плата, од 1. новембра ове године, свим запосленима у технологији, у износу од 10%. Додатно повећање плата радницима у технологији догодиће се 1. јануара 2024. године и износиће 10%, што чини кумулативно повећање плате у износу од 21% у односу на тренутне зараде у технологији. Такође, договорено је и увећање зарада свим запосленима у администрацији, изузев руководству, од 10%, почевши од 1. јануара 2024. године. На састанку је постигнута сагласност да неће бити санкционисања радника због незаконите обуставе рада, за све раднике који испуне договор о престанку обуставе до следећег дана 16. новембра у 12 часова.^[265] Истог дана 16. новембра полицијски службеници су узели седам пословних докумената и, како тврде адвокати, без правног основа и једног документа, незаконито запечатили просторију у пословном простору.^[266] Следећи дан Полиција и Више јавно тужилаштво у Београду ушли су вечерас у просторије “Пошта Србије“.^[267] Влада Србије усвојила је 20. новембра на седници закључак о исплати 20.000 динара помоћи запосленима у Пошти Србије.^[268]

Упад еколошких активиста у хотел „Метропол”

Дана 7. новембра, уз скандирање Рио тинто марш из Србије и Србија није на продају еколошки активисти окупљени око Савеза еколошких организација Србије (СЕОС) упали су данас у хотел Метропол у Београду и прекинули скуп о рудним и минералним ресурсима Србије на коме су учествовали и представници неколико страних компанија и амбасада. Било је предвиђено да панел буде затвореног типа и без присуства медија, а српска министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, која је, према неким информацијама, била најављена као домаћински скуп није био присутан на панелу. Пре упада у Метропол представници СЕОС-а су одржали протест испред хотела, а на импровизованој конференцији за представнике медија СЕОС-а је присуствовао и Златко Кокановић из Горње Недељице. Међу учесницима протеста био је и професор Ратко Ристић, који је и кандидат за градоначелника Београда на листи покрета Двери и Заветника.^[269]

Штрајк пољопривредника — Новембар 2023.

Протест пољопривредника најављен је 2. новембра за 13. новембар зато што није испунила обећања које је дала у мају ове године.^[270] Протест су најавила четири удружења - Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружење пољопривредних произвођача Суботице, Савез удружења пољопривредника Баната и Удружење пољопривредника Арадац. Пољопривредници су 13. новембра блокирали улаз у Рафинерију Нови Сад и поручили да ће ту провести ноћ. Министарка пољопривреде Јелена Танасковић рекла је да је протест политички и да су захтеви пољопривредника већ испуњени. Највећи број пољопривредника који се укључио у протест долази из Војводине. Министарство пољопривреде је у 11 сати позвало све ратаре који сматрају да држава и поред свега што је урадила за бољи положај пољопривредника у овој години, али се нико од пољопривредника није одазивао. Пољопривредници су затражили субвенције по хектару од 300 евра, „плави дизел“ без акцизе за 100 литара по хектару, односно да дизел на свим пумпама буде без акцизе плус ПДВ од 1. јануара 2024. године. Током вечери на Баваништу, где је у току блокаде куће једног од организатора протеста Јована Јованова, стигли су посланик Демократске странке Срђан Миливојевић и Александар Јовановић Ћута из Еколошког устанка. Они су казали да се неће мешати међу окупљене грађане, али да су ту да подрже Јованова због насиља које трпи.^[271] Више пољопривредника на својим тракторима дошло је у улицу пољопривредника Јована Јованова у Баваништу и блокирало је возила групе мушкараца који су претходно блокирали прилазе кући Јованова. Посланик Демократске странке Срђан Миливојевић је на Твитеру објавио да су по чланове СНС после вишечасовне блокаде дошла друга возила и „евакуисала их” из улице Јованова. Испред своје куће је препознао људе из свог села, међу којима су чланови месног одбора у Месној заједници и чланови СНС. Ту су и председник Скупштине општине Ковин Зоран Брадањи, помоћник председника општине Душан Максимовић (о чијој смо дипломи већ писали и због које је прећено локалном новинару) и начелник Хитне медицинске помоћи у Ковину Срђан Ненек. Полиција је, према његовим речима, изашла на терен после више позива и више од сат и по времену чекања. Међутим, показали су да немају ингеренцију да окупљену групу склоне одатле и обећали да ће послати паук да уклони возило које је блокирало прилаз имању Јованова. После вишечасовне блокаде оних који су блокирали кућу Јованова по њих су дошла друга возила и одвезла их одатле.^[272] Више удружења пољопривредника Србије наставило је протестовање и блокирало поједине путеве 14. новембра, други дан заредом. Они захтевају, између осталог, уређење тржишта пољопривредних производа и додељивање субвенција. Суботички пољопривредници наставили су протестне вожње тракторима око кружног тока на Жедничком путу, због чега је саобраћај на том делу града Суботице успоренији. Представник удружених удружења пољопривредника Марко Габрић изјавио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да је могуће и радикализација протеста, уколико се прихваћени захтеви из маја месеца не испуне. Пољопривреднци су други дан заредом блокирали и улазе и излазе из новосадске Рафинерије нафте са око 30 трактора, тако да цистерне не могу ни да уђу из рафинерије. Они не одустају од покушаја да блокирају и Рафинерију у Панчеву, што дан раније нису успели да ураде, јер су им цистерне те компаније затвориле прилазе. Пољопривредници из Арадца и околних села са територије града Зрењанина организовали су блокаде пута Зрењанин – Нови Сад у трајању од по сат времена. Саобраћај је обустављен за камионе и аутобусе, док се путнички саобраћај одвија старим путем кроз Арадац. Пољопривредници су блокирали и пут Зрењанин - Београд код Ченте, а блокиран је и пут у Српској Црњи у близини граничног прелаза ка Румунији. Пољопривредници из Удружења „Стиг” окупили су се са тракторима на Ђердапској магистрали код Пожаревца, али је нису блокирали. Како се, пољопривредници су рекли да се додаје осећају изневерено и траже оно што им је обећано. Недељко Савић, председник Удружења „Стиг“, појаснио је за РТС да су пољопривредници тражили да се уреди тржиште, избаце монополи и добију боље цене. Удружења пољопривредника Панчевачки ратари, Аграрни форум и Грађанска непослушност саопштили су 14. новембра да подржавају протест до испуњења захтева.^[273] Наредних дана се протест пољопривредника радикализовао блокадом путева три пута дневно у 11, 13 и 15 часова нарочито у Војводини.^[274] Пољопривредници који су девет дана протествовали у Србији од 21. новембра поподне прекинули су блокаде путева, саопштила је Влада Србије. Након састанка премијерке Ане Брнабић и министарке пољопривреде Јелене Танасковић са представницима земљорадника у Београду, председница Кабинета Владе је навела да ће пољопривредници то учинити као "знак добре воље". Наводи се и да је договорено да идућег викенда поново разговарају о изнетим решењима. Влада је саопштила да је окосница предлога јефтиног горива за пољопривреднике на свакој пумпи, а на пумпама Нафтне индустрије Србије уз пољопривредну картицу. Кабинет премијерке је навео да се Законом о накнадама од 26. октобра дефинише смањење износа за одводњавање у 2023. за 50 одсто и накнаде укидања у 2024. години. Додајте се да ће тржишне терминске продаје бити уређено закључком Владе којим ће се производити формирати тим за усаглашавање законодавног оквира на начин да произвођач може самостално да извози. Милета Сланкаменац из Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, рекао је Радију Слободна Европа да је постигнут делимичан договор са премијерком о формирању робне берзе. Он је најавио да ће у уторак бити уклоњене блокаде саобраћајница али ће трактори земљорадника у протесту остати поред пута до најављеног састанка у Кисачу. Блокада путева пољопривредници спроводили су широм Србије у последњих девет дана захтевајући системску подршку државе аграру. Неки од лидера протеста пољопривредника навели су да су се по питању тражених субвенција од 35.000 динара по хектару за 2024. две стране сложиле да ће држава директно исплаћивати 18.000, а земљорадници преосталих 17.000 правдају кроз рачуне за репроматеријал као што су семе и ђубриво. На договореном састанку у недељу 26. новембра пољопривредници би требало да дају коначан одговор властима у вези са предлозима који су изнети 21. новембра. Састанку са премијерком присуствовали су представници Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружења пољопривредних произвођача Суботице, Савеза Удружења пољопривредника Баната и Удружења пољопривредника Арадац.^[275] На састанку са премијерком Брнабић 26. новембра у Кисачу били су представници Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије, Удружења Пољопривредних произвођача Суботице, Савеза Удружења пољопривредника Баната и Удружења пољопривредника Арадац. У Кисачу је постигнут висок степен сагласности између премијерке Србије Ане Брнабић и пољопривредника са којима ће састанак бити поновљен у среду. Представници пољопривредника обећали су да неће наставити са блокадама саобраћаја. Премијерка је додала да ће ратарима бити омогућено да купују 400 литара горива на пумпама, да ће подићи субвенције на 17.000 динара по хектару за сертификовани семенски материјал и да ће им помоћи да самостално послују на берзи.^[276]

Протести против наводне изборне крађе

Дана 17. децембра 2023. године су одржани ванредни парламентарни, покрајински локални на КиМ, града Београда и широм општина Србије на којима је листа Србија не сме да стане освојила апсолутну већину са 48% на републичком и 55% локалном и покрајинском нивоу.^[277] Међутум, ситуација се знатно закомпликовала око избора за град Београд где је број гласова био приближан између власти и опозиције на којима је владајућа коалиција Србија не сме да стане 39.34%, а највећа опозициона коалиција Србија против насиља 34.27%.^[278]

Градска изборна комисија саопштила је следећег дана 18. децембра прелиминарне резултате избора за одборнике скупштине града Београда на основу 92,46% пребројаних гласова да је највише гласова однела је листа "Александар Вучић - Београдне сме да стане" 39,35%, другопласирана листа је "Србија против насиља" 34,26%, на трећем месту је листа "Милош Јовановић - НАДА за Београд" 6,01%, Ми - Глас из народа, Александар Јерковић 5,37% и СПС 5, 01%.^[279] У Београду je исто вече одржан протест грађана на позив листе "Србија против насиља". Учесници су затражили поништавање београдских избора због, како кажу, бројних неправилности. Лидери коалиције Мариника Тепић и Мирослав Алексић ступили у штрајк глађу. Нападнут директор РЗЗС Миладин Ковачевић, а једна особа је због тог напада ухапшена. Лидер Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута најавио је да ће представници листе остати у згради РИК-а до доношења одлуке о поништавању избора. Група младих људи не одустаје од протеста. Полиција дозволила да три студента уђу у зграду РИК-а, али обезбеђење не допушта никоме да уђе, рекао председника ПСГ Павле Грбовић.^[280] У Београду се у уторак 19. децембра одржао други протест грађана на позив листе "Србија против насиља", али уз знатно мањи број грађана. Учесници траже поништавање београдских избора због, како кажу, бројних неправилности. Носилац листе "Србија против насиља" Мариника Тепић рекла је за РТС да сви који су окупљени испред РИК-а, као и они као народни посланици, траже поништавање избора зато што су, како је навела, "избори покрадени".^[281] Републичка изборна комисија је одлучила 20. децембра да ће се 30. децембра избори за народне посланике поновити на 30 бирачких места. Републичка изборна комисија није надлежна, нити може поступати по поднетом захтеву дела опозиције о понављању избора у Београду, изјавио је председник комисије Владимир Димитријевић на седници тог тела. Протест грађана на позив листе "Србија против насиља" одржан је и вечерас испред седишта РИК-а. Један од лидера коалиције Мирослав Алексић поручио је поново да ће њихови правници у телима за спровођење избора, пре свега у РИК-у, тражити поништавање избора на свим нивоима. Присуствовали су представници коалиције "Србија против насиља" Радомир Лазовић, Павле Грбовић, Небојша Зеленовић, Здравко Понош, Роберт Козма, Александар Јовановић Ћута, Срђан Миливојевић, а из зграде парламента изашли су Мариника Тепић и Мирослав Алексић. Окупљенима се обратио Мирослав Алексић, који је рекао да ће њихови правници који се налазе у телима за спровођење избора, пре свега у РИК-у, тражити поништавање избора на свим нивоима. Градска изборна комисија Београда донела је решења о поништавању градских избора на два бирачка места, док је констатовано да на једном бирачком месту не могу да се утврде резултати гласања. Градска изборна комисија усвојила је на данашњој седници Решење о поништавању гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда на бирачком месту број 73 у општини Вождовац. Како је саопштио Секретаријат за информисање Града Београда, на седници је усвојено и Решење о поништавању гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда на бирачком месту број 15 у општини Нови Београд. Донето је и Решење о констатовању да се резултати гласања на изборима за одборнике Скупштине града Београда не могу утврдити на бирачком месту број 122 у општини Нови Београд. Коалиција Шабац против насиља - Небојша Зеленовић саопштила је да захтева поништавање локалних избора у Шапцу.^[282][283] Испред седишта Републичке изборне комисије је следеће вечери је одржан четврти протест грађана на позив изборне листе “Србија против насиља“, која тражи понављање избора на свим нивоима. Мирослав Алексић каже да су добили одговор да од 20 часова три представника те листе могу да изврше увид у бирачки списак. Протест грађана, на позив листе "Србија против насиља", почео је око 18 часова испред зграде Републичке изборне комисије. Један од носилаца листе Мирослав Алексић каже да су данас поднели захтев за увид у бирачки материјал и у РИК-у и ГИК-у, а да су добили одговор да од 20 часова три представника те листе могу да изврше увид у бирачки списак.

На позив коалиције "Србија против насиља" грађани су се 22. децембра у Нишу окупили испред скупштине града Ниша у знак подршке протестима у Београду. Они су тражили траже да се поштује изборна воља, наводећи да је било низ неправилности током изборног дана, страхујући да ће се, како је речено, сличне ствари поновити на предстојећим локалним изборима на пролеће у Нишу.^[284][285]

Дана 22. и 23. децембра су одржани такође мирни , али у недељу 24. децембра је дошло до сукоба и инцидената испред градске скупштине када је група грађана и убачених хулигана покушало да уђе у зграду разбивши стакла на прозорима и вратима. Полиција је употребила сузавац и пендреке у разбијању протеста.

Увече 24. децембра окупљени на протесту испред РИК-а, после обраћања лидера листе "Србија против насиља", на позив Мирослава Алексића направили су прстен око Скупштине града. Посланици и одборници са листе СПН-а покушали су да уђу у зграду да би се, како кажу, обратили окупљенима, али им обезбеђење то није дозволило. Неколицина окупљених покушала је на силу да уђе у зграду и том приликом поломила стакла на улазним вратима и околним прозорима. Припадници Жандармерије су изнутра блокирали врата и спречавали да се у зграду уђе насилно. Полиција са штитовима изашла пред Скупштину града и потискују учеснике протеста даље од зграде. Председник Србије Александар Вучић поручио је да је важно сачувати мир и позвао на уздржаност.^[286][287]

Следећег дана 25. децембра после окупљања испред седишта Републичке изборне комисије, окупљени грађани отишли су до Полицијске управе града Београда и затражили ослобађање оних који су претходно вече ухапшени.^[288] Адвокат Александар Оленик је, након тога, поднео кривичну пиријаву против министра унутрашњих послова Братислава Гашића и полицајаца који су у цивилној одећи напали жандарме у просторијама Скупштине града Београда^[289]. То је, даље искоришћено да се за насиље учеснике оптуже мирни демонстранти, а онда су они пребијани и произвољно хапсили. Четворо студената који су том приликом ухапшени, задржани су у притвору у Земуну^[290].

Дана 26. децембра у Београду је после окупљања испред седишта Републичке изборне комисије, грађани су се упутили у шетњу до Палате правде и затражили ослобађање оних који су ухапшени. Протест је одржан и у Краљеву.^[291]

Протести су се наставили и натредних дана на различитим локацијама.^[292][292]

Дана 29. децембра, Републичка изборна комисија одбацила је приговор листе "Србија против насиља" за Београд о поништавању избора. Студенти и грађани блокирали су око 12.40 раскрсницу улица Кнеза Милоша и Бирчанинове. Они су на раскрсници монтирали шаторе, звучнике, донели ћебад, монтажне столове, у циљу провођења ноћи на улици. Њима су се увече придружили учесници протеста испред РИК-а.^[293] Републичка изборна комисија поништила је резултате парламентарних избора на четири бирачка места. РИК је поништила резултате на два бирачка места у Бачком Петровцу, на бирачком месту број 7 у Петровцу на Млави, као и на бирачком месту број 20 у Мионици.^[294] Иницијатива ПроГлас позвала је све грађане на миран протест, који ће бити одржан у суботу, 30. децембра од 12 часова, код Теразијске чесме, под слоганом „Не пристајемо“. Као специјални гост, на протесту ће говорити редитељ, песник и музичар Раде Шербеџија.^[295]

Дана 30. децембра, неколико хиљада људи, међу њима и студенти и млади активисти који су провели 24 сата на улици, окупило се у центру Београда на позив иницијативе ПроГлас, захтевајући поништавање избора 17. децембра и поштање на слободу ухапшених студената. Окупљени су поздравили опозициону лидерку Маринику Тепић која је тада већ 13 дана штрајковала глађу, а дошла је у пратњи колега који су јој помогли да се попне на бину. Представници ПроГласа позвали су суграђане да им до половине јануара пошаљу фотографије и снимке којима могу да се докажу изборне неправилности, како би се Уставном суду поднео захтев за поништавањем резултата избора, где је касније и завршена протестна шетња. Професор Факултета политичких наука Филип Ејдус, један од потписника ПроГласа, рекао је да грађани не пристају на покрадене изборе, хапшење студената и да на Србију „падне мркли мрак једнопартијске диктатуре". Срђан Цвијић, један од контролора на изборима, рекао је да је пре 30 година био на истом месту, на београдским Теразијама, како би се супротставио режиму Милошевића и братоубилачком рату у који нас је повео. Окупљени су и узвикивали „Лопови, лопови” и „Вучићу, лопове” и посебно "Евромајдан-Србија" док је маса пролазила поред зграде Председништва Србије где је радно место председника Александра Вучића. Глумица Светлана Бојковић рекла је да су се грађани окупили јер је „погажена слобода и људско достојанство”. Бојковић је на бини прочитала изводе из извештаја посматрачке мисије ЦРТА о „неправилностима, притиску на бираче, уцењивању и прекрајању изборне воље".^[296]

Републичка изборна комисија прогласила је коначне резултате избора 12. јануара и све жалбе да је одбила опозициона коалиција. ^[297] Са захтевом да се пониште резултати избора у Србији, више хиљада грађана окупило се 16. јануара у Београду на још једном протесту који је позвао највећу опозициону коалицију „Србија против насиља“. Поред тврдњи о нерегуларностима на изборима одржаним месец дана раније, организатори протеста су желели да укажу и на нерассветљено убиство опозиционог политичара Оливера Ивановића 16. јануара 2018. године. Протест, који је почео испред седишта Републичке изборне комисије у центру Београда, завршен је испред цркве Светог Марка, где су окупљени палили свеће за Ивановића. Коалиција "Србија против насиља" је 18. јануара поднела захтев за поништавање избора. Следећи протест је одржан 26. јануара испред зграде Уставног суда Србије у Београду за наводе о неправилностима и крађу гласова на изборима одржаним 17. децембра.^[298]

Еколошки протести 2024.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је 17. јануара у Давосу да је имао тежак разговор са представницима Рио Тинта и да се наша земља суочава са питањем да ли ће та компанија поднети против нас тужбу или не, али и са питањем да ли ћемо прихватити целокупну агенду раста или не. О је изјавио да је његова позиција као председника нешто другачија као неког ко има ауторитет јер је добио велико поверење народа и да никада није крио шта мисли о Рио Тинту. Вучић је 20. јануара изјавио да одлука о инвестицији Рио Тинта у пројекат „Јадар”, за добијање литијума, може да донесе само нова Влада Србије. Представљајући у Палати „Србија“ програм „Скок у будућност – Србија ЕКСПО 2027“ за период од 2024. до 2027. године, он је навео да ће се улагати у енергетику више него икада, као и да земља почиње озбиљно да се бави проблемом загађења ваздуха. Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је следећи дан да је Рио Тинто власник земље коју су му мештани у Горњим Недељицама и околним местима добровољно продали, истакавши да Влада не може да му одузме јер би то значило национализацију, као и да се после тога ниједан инвеститор не био осећао сигурним у Србији. Изјаве председника и премијерке су узазвали гнев код мештана у Западној Србији који су поново позвали на протесте у Лозници за 24. јануар. Поново су се активирали еколошки активисти, иако нови скупштински сазив и влада још носу сазвани.

Протести против предложених рударских операција Rio Tinto

Дана 24. јануара, чланови удружења “Не дамо Јадар” и грађани који се противе експлоатацији литијума на подручју Горњег Јадра протествовали су у Лозници. Разлог протеста полемика о могућем поновном покретању пројекта "Јадар". Део окупљених ушао је у зграду градске управе тражећи хитан пријем код градоначелника. Договор није постигнут, а након вербалних сукоба напустили су зграду и протест је завршен.^[299]

Протести подршке Ани Михаљици

• Протест против диктатуре
• Један од пет милиона
• Не да(ви)мо Београд
• Протести у Србији 2020—2022.
  • Еколошки протести у Србији 2021.
• Протести „Србија против насиља”
• Ванрердни парламентарни избори у Србији 2023.

Протести у Србији 2022—2024. на Викимедијиној остави.

• Брнабић: Дан протекао без већих инцидената, било ангажовано више од 5.000 полицајаца