Руне
Рунске азбуке су низови повезаних алфабета који користе слова позната као руне. Пре су их користили германски језици, највише у Скандинавији и Британским острвима, као и у Данској, Холандији, Аустрији, Италији јер су се туда кретали Германи. О њиховом пореклу мало се зна. Стара германска реч руна има два значења прво је „шапутати” а друго је „тајна”. Реч блиска руни је раунен и не зна се која је од које потекла. Словни знак руне је веома једноставан јер се састоји од правих линија које се нагло прекидају и на одређеном месту ломе.
Историја и употреба
Руне су биле у употреби међу германским народима од 1. или 2. века нове ере.[2] Овај период лингвистички одговара касној општегерманској фази, са континуумом дијалеката који још нису јасно раздвојени у три гране каснијих векова: северногермански, западногермански и источногермански.
У сачуваним рунским натписима се не прави разлика између дугих и кратких самогласника, иако је таква разлика свакако фонолошки била присутна у говорним језицима тог времена. Слично, нема знакова за лабиовеларе у старом футарку (такви знакови су уведени и у англосаксонском футорку и у готском алфабету као варијанте п; погледајте peorð.)
Порекло
Формирање старијег футарка завршено је почетком 5. века, при чему је Килверов камен био први доказ о уређењу футарка као и о п руни.
Конкретно, ретичко писмо Болцана се често промовише као кандидат за порекло руна, са само пет руна старијег футарка (ᛖ e, ᛇ ï, ᛃ j, ᛜ ŋ, ᛈ p) које немају пандан у алфабету из Болцана.[3] Скандинавски научници имају тенденцију да фаворизују извођење из самог латиничног писма у односу на ретичке кандидате.[4][5][6] Тезу „северноетрурске“ поткрепљује натпис на Негау шлему који датира из 2. века пре нове ере.[7] Ово је на северном етрурском алфабету, али има германско име, Харигаст. Ђулијано и Лариса Бонфанте сугеришу да руне потичу од неког северноиталског писма, посебно венетског: али пошто су Римљани освојили Венето после 200. године п. н. е, а затим је латинско писмо постало истакнуто а венетска култура смањила значај, германски народ је могао да усвоји венетски алфабет унутар 3. века п. н. е. или чак и раније.[8]
Стари Футхарк
| Руне | Енглеска транслитерација | IPA | Прото-германско име | Значење |
|---|---|---|---|---|
 | | f | /f/ | *феху | богатство, стока |
 | | u | /u(ː)/ | ?*уруз | тур (или „вода“?) |
 | | þ | /θ/, /ð/ | ?*турисаз | бог Тор, див |
 | | a | /a(ː)/ | *Ансуз | један од (богова) Аесира |
 | | r | /r/ | *реидо | јахање, путовање |
 | | k | /k/ | ?*кеназ | бакља |
 | | g | /g/ | *гебо | дар |
 | | w | /w/ | *вунјо | радост |
  | | h | /h/ | *хагалаз | живео |
 | n | /n/ | *наудиз | потреба |
 | | i | /i(ː)/ | *исаз | лед |
 | | j | /j/ | *јера- | година, добра година, жетва |
 | | /æː/(?) | *еихваз | Јигдрасил дрво | |
 | | p | /p/ | ?*перт | нејасног значења, можда „дрво јабуке“. |
 | | z | /z/ | ?*алгиз | нејасно, можда „ирвас“. |
  | | s | /s/ | *совило | Сунце |
 | | t | /t/ | *тиваз/*тејваз | бог Тиваз |
 | | b | /b/ | *берканан | бреза |
 | | e | /e(ː)/ | *ејваз | коњ |
 | | m | /m/ | *маназ | Човек |
 | l | /l/ | *лагуз | вода, језеро |
   | | ŋ | /ŋ/ | *ингваз | бог Ингваз |
 | | o | /o(ː)/ | *одал | наслеђе, својина, поседовање |
 | d | /d/ | *дагаз | дан |
Англосаксонске руне
Словенске руне
Словенске руне или руница је прехришћанско словенско писмо које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице (види чланак: Прехришћанско словенско писмо).
