Стрептомицин
Стрептомицин је први антибиотик из групе аминогликозида који је откривен, и први је антибиотик који је коришћен у борби против туберкулозе.[3] Стрептомицин се добија из микроорганизма Actinobacterium Streptomyces griseus. Стрептомицин делује тако што блокира развој бектерије заустављањем синтезе протеина бактерије.[4] Антибиотик се веже на 23S рибозомалну РНК бактеријског рибозома, и на тај начин се спречава процесирање полипептидног ланца.[5] Људи имају рибозоме који се структурно разликују од рибозома бактерија, те овај антибиотик нема негативно дејство на синтезу протеина у ћелијама људи. Стрептомицин се не даје оралним путем, већ се даје путем инјекција.
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
5-(2,4-diguanidino- 3,5,6-trihydroxy-cyclohexoxy)- 4-[4,5-dihydroxy-6-(hydroxymethyl) -3-methylamino-tetrahydropyran-2-yl] oxy-3-hydroxy-2-methyl -tetrahydrofuran-3-carbaldehyde | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | ИМ, ИВ |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 84% to 88% (est.)[2] |
| Полувреме елиминације | 5 до 6 часова |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 57-92-1  |
| ATC код | A07AA04 (WHO) J01GA01 |
| PubChem | CID 5999 |
| DrugBank | DB01082 |
| ChemSpider | 18508 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C21H39N7O12 |
| Моларна маса | 581.574 g/mol |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 12 °C (54 °F) |
Стрептомицин је први пут синтетички направњен 19. октобра 1943. године у лабораторији Селман Абрахам Ваксмана на Ратџерс Универзитету, од стране Алберта Шаца, студента који је у то време радио свој магистарски рад. Ваксман и колеге у његовој лабораторији, су синтетисали број антибиотика, међу којима су и актиномицин, клавицин, стрептотрицин, грисеин, беомицин, и др. Два антибиотика су наишла на широку употребу, стрептомицин и неомицин, у борбама против инфективних болести. Ваксману се приписује да је осмислио термин антибиотик.
Детаљи и додељивање признања откривању овог антибиотика је разлог спора између Ваксмана и Шаца, који је резултовао у правни спор. Спор је избио око тога коме да се припише признање за ово откриће. Наиме, у то време Шац је био студент који је радио на свом магистарском раду, који је за студију имао механизам дејства антибиотика, и био је вођа групе која је радила на стрептомицину. Међутим, лабораторија, као и лабораторијске машине су припадале Ваксману. И даље траје дебата о томе да ли је требало укључити и Шаца у Нобелову награду која је додељена 1952. године. Комитет института који додељује Нобелову награду је издао саопштење да награда није додељена због самог открића (стрептомицина), већ се узео у обзир и развој метода и техника које су довеле до тог открића.
Правни спор је окончан у корист Шаца и званична одлука је била та да се Шац укључи у награду која је додељена 1952. године као један од ко-откривача. Шацу је такође додељена Ратџерсова медаља 1994. године када је напунио 74. годину. Нажалост, овај спор је имао негативног утицаја на каријере оба научника, Ваксмана и Шаца, и дебата траје и данас.
Референце
Литература
- Кингстон, Вилијам (2004). Streptomycin, Schatz v. Waksman, and the Balance of Credit for Discovery. „Журнал историје медицине и науке“ (Journal of the History of Medicine and Allied Sciences) 59 (3), 441-462.
- Мистијен, Вероника. Time, and the great healer. The Guardian, Saturday 2 November 2002. Позадина откривања стрептомицина.
- Лоренц, Питер A. (2002). The misallocation of credit is endemic in science. Научни магазин „Природа“ 415 (6874), 835-836.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
