Тигар (река)

Тигар је дугачак 1.750 km (1.090 миља) и уздиже се у планинама Таурусref>„Manavgat River Water as a Limited but Alternative Water Resource for Domestic Use in Middle East” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2008-02-27. г. Приступљено 2008-02-16. </ref>^[4][5] источне Турске, око 25nbsp;km (16 миља) југоисточно од града Елазиг и око 30 km (20 миља) од изворишта Еуфрата. Река затим тече 400 km (250 миља) кроз југоисточну Турску пре него што постане део границе између Сирије и Турске. Овај део од 44 km (27 миља) је једини део реке који се налази у Сирији.^[2] Неке од његових притока су Гарзан, Анбарчаји, Батман, те Велики и Мали Заб.^[6]

Близу свог ушћа у Еуфрат, Тигар се дели на неколико канала. Прво, вештачки Шат ел-Хаји се грана,^{[7][8][9][10]} да би се придружио Еуфрату близу Насирије. Друго, Шат ел-Муминах и Мајар ел-Кабир се гранају да напајају Централне мочваре. Даље низводно, два друга дистрибутивна канала се гранају (Ел-Машарах и Ел-Кахла), да би хранили мочваре Хавизех. Главни канал се наставља на југ и придружује му се Ел-Касарах, који исушује мочваре Хавизе. Коначно, Тигар се спаја са Еуфратом у близини ал-Курне и формира Шат-ел-Араб. Према Плинију и другим античким историчарима, Еуфрат је првобитно имао излаз у море одвојено од оног Тигра.^[11]

Багдад, главни град Ирака, налази се на обалама Тигра. Лучки град Басра простире се на Шат ал-Арабу. У древним временима, многи велики градови Месопотамије стајали су на или близу Тигриса, црпећи воду из њега да би наводњавали цивилизацију Сумера. Значајни градови на страни Тигра укључивали су Ниниву, Ктесифон и Селеукију, док је град Лагаш наводњавао Тигром преко канала ископаног око 2900. године п. н. е.

Тигрис је дуго био важан транспортни пут у претежно пустињској земљи. Пловила плитког газа могу ићи чак до Багдада, али су сплавови потребни за транспорт узводно до Мосула.^[12][13][14]

Тигрис је екстензивно преграђен бранама у Ираку и Турској како би обезбедила воду за наводњавање сушних и полупустињских региона који се граниче са речном долином. Изградња брана је такође била важна за спречавање поплава у Ираку, којима је Тигрис историјски био склон након априлског топљења снега у турским планинама. Брана Мосул је највећа брана у Ираку.^[15][16]

Недавно турско преграђивање реке било је предмет извесних контроверзи, како због утицаја на животну средину у Турској, тако и због његовог потенцијала да смањи ток воде низводно. Вода из обе реке је кориштена као средство за вршење притиска током сукоба.^[17]

Године 2014, постигнут је велики напредак у развоју консензуса између вишеструких представника заинтересованих страна Ирака и Турске о Плану акције за промовисање размене и калибрације података и стандарда који се односе на токове реке Тигрис. Консензус који се назива „Женевски консензус о реци Тигрис“ постигнут је на састанку који је у Женеви организовала истраживачка Стратешка група за предвиђање.^[18]

У фебруару 2016, амбасада Сједињених Америчких Држава у Ираку, као и премијер Ирака Хајдер ал-Абади, објавили су упозорења да би Мосулска брана могла да се сруши.^[19] Сједињене Државе су упозориле људе да евакуишу поплавну равницу Тигра јер је између 500.000 и 1,5 милиона људи у опасности од утапања због бујичних поплава ако се брана сруши, као и да су главни ирачки градови Мосул, Тикрит, Самара и Багдад у ризику.^[20]

У сумерској митологији, Тигар је створио бог Енки, који је реку напунио текућом водом.^[21]

У хетитској и хуритској митологији, Аранзах (или Аранзахас у хетитском номинативном облику) је хуритско име реке Тигар, која је била обожена. Он је био син Кумарбија и брат Тешуба и Ташмиша, једног од три бога испљунута из Кумарбијевих уста на планину Канзурас. Касније је у дослуху са Ануом и Тешубом уништио Кумарбија (Кумарби циклус).

Тигрис се појављује два пута у Старом завету. Прво, у Књизи Постајања, то је трећа од четири реке које се одвајају од реке која излази из Рајског врта.^[22] Други помен се налази у Књизи Даниловој, где Данило наводи да је примио једно од својих виђења „када сам био поред те велике реке Тигар“.^[23]

Река Тигар се такође помиње у исламу у Сахиху Ал-Бухарију, где муслиман описује да ће река (Еуфрат) пресушити пред крај времена да би открила благо злата и забранио је било коме да узме злато.^[24] Гробови имама Ахмад Бин Ханбала и Сиед Абдул Разак Јиланија су у Багдаду и ток Тигриса ограничава број посетилаца.^[25]

• Асирско краљевство
• Плодни полумесец

Тигар на Викимедијиној остави.

• Livius.org: Tigris Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)
• Hausleiter, A.; M. Roaf; St J. Simpson; R. Wenke; P. Flensted Jensen; R. Talbert; T. Elliott; S. Gillies (27. 12. 2020). „Places: 912964 (Tigris/Diglitus fl.)”. Pleiades. Приступљено 9. 3. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Managing the Tigris and Euphrates Watershed
• Bibliography on Water Resources and International Law Peace Palace Library
• Outline of WWI Battles involving the Tigris River
• Old maps of the Tigris, Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel