Фудбалска репрезентација Камеруна

Фудбалска репрезентација Камеруна је фудбалски тим који представља Камерун на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна. Камерун се укупно квалификовао седам пута на Светско првенство - 1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010 и 2014. више него било која друга Афричка нација. Камерун је први афрички тим који је успео да стигне до четвртфинала на Светском првенству, то се десило на Светском првенству 1990. када су у четвртфиналу у продужецима изгубили од Енглеске са 3:2. Такође је освојио и 4 Афричка купа нација и златну медаљу на Летњим Олимпијским играма 2000.[1]

Камерун
Лого репрезентације
НадимакНеукротиви лавови
СавезФудбалски савез Камеруна
КонфедерацијаКАФ (Африка)
СелекторЊемачка Волкер Финке
КапитенСамјуел Ето
Највише наступаРигоберт Сонг (137)
Најбољи стрелацСамјуел Ето (56)
Фифин кодCMR
Основна опрема
Резервна опрема
Трећа опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни42. (јануар 2015)
Највиши11. (новембар 2006)
Најнижи79. (фебруар 2013)
Прва међународна утакмица
 Камерун 9 - 2  Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећа победа
 Камерун 9 - 2  Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећи пораз
 Норвешка 6 - 1  Камерун
(Осло, Норвешка; 31. октобар 1990)
 Русија 6 - 1  Камерун
(Пало Алто, САД; 28. јун 1994)
 Костарика 5 - 0  Камерун
(Сан Хосе, Костарика; 9. март 1997)
Светско првенство
Наступи5 (први пут 1982.)
Најбољи резултатЧетвртфинале, 1990.
Афрички куп нација
Наступи16 (први пут 1970.)
Најбољи резултат1. место, 1984, 1988, 2000, 2002.
Куп Конфедерација
Наступи2 (први пут 2001.)
Најбољи резултат2. место, 2003.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место2000. Сиднеј[1]Камерун Камерун

Историја

Своју прву утакмицу Камерун је одиграо 13. априла 1960. против репрезентације Сомалије, победивши са 9-2.

Камерун се квалификовао на своје прво Светско првенство 1982. године, одржаном у Шпанији. Са повећањем тимова са 16 на 24 Камерун је уз Алжир представљао Африку на Светском првенству. Био је додељен у групу 1 заједно са Италијом, Пољском и Перуом. Камерун је у прве две утакмице са Перуом и Пољском одиграо 0-0, док је у последњој изненађујуће са каснијим прваком Италијом одиграо 1-1. Три бода из три утакмице нису била довољна да Камерун прође у следећу фазу такмичења, али су камерунци били поносни јер на свом првом Светском првенству нису изгубили. На следеће Светско првенство 1986. у Мексику Камерун се није квалификовао.

Камерун се квалификовао на Светско првенство 1990. у Италији победивши Нигерију и Тунис у плеј-офу квалификација. На завршном турниру Камерун је био у групи Б са Совјетским Савезом, Аргентином и Румунијом. Камерун је шокирао све победивши у првој утакмици носиоца Аргентину са 1-0, затим су победили и Румунији и изгубили у последњем мечу са 4-0 од Совјетског Савеза, на крају одлазе у осмину финала као први у групи. У осмини финала побеђују са 2-1 Колумбију, након регуларних 90 минута резултат је био 0-0, али у продужецима Рожер Мила постиже два гола која су Камеруну обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу Камерун је за противника имао Енглеску, након 90 минута резултат је опет био нерешен али сада 2-2, али у продужецима Енглеска са пенала у 105 минуту постиже гол и одлази у полуфинале.

Камерун се квалификовао и на Светско првенство 1994. одржаном у Сједињеним Америчким Државама, поново је био у групи Б али сада са Шведском, Бразилом и Русијом. У првој утакмици је играо 2-2 са Шведском, али у наредне две губи од Бразила (3—0) и Русије (6—1). Камерун као последњи у групи завршава такмичење.

На Светско првенство 1998. у Француској након проширења са 24 на 32 екипе Камерун се квалификовао са још пет тимова из Африке. Поново је додељен у групу Б са Италијом, Чилеом и Аустријом. У првом колу одиграва нерешено са Аустријом, 1-1, затим са 3-0 губе од Италије, те се у задњем колу ремијем 1-1 са Чилеом опраштају од СП-а.

Између два неуспеха на завршницама светских првенстава на Летњим Олимпијским играма 2000. године освајају златну медаљу победивши Шпанију у финалу.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. у Кореји и Јапану Камерун је у својој групи био први, иза себе оставивши Анголу, Замбију, Того и Либију. На Светском првенству Камерун се налазио у групи Е са Немачком, Ирском и Саудијском Арабијом. Прву утакмицу је одиграо нерешено 1-1 са Ирском иако је водио голом Патрика Мбоме, у следећој утакмици су победили Саудијску Арабију, али у последњој утакмици су поражени са 2-0 од Немачке и тиме елиминисани са такмичења. На Светско првенство 2006. Камерун није успео да се квалификује. На Афричком купу нација 2008. несаломљиви лавови су били један од фаворита за освајање, али то им није пошло за руком пошто су у финалу поражени од Египта.

Дресови без рукава

У априлу 2004. године ФИФА је Камеруну одузела шест бодова због Пуминог дреса без рукава, у којем су играли на Афричком купу нација. Камерун је такође био кажњен и новчаном казном у износу од 154.000 долара.[2] Врховно фудбалско тело ипак је касније одустало од драстичне казне одузимања бодова у квалификацијама за Светско првенство 2006., али ни то на крају Камеруну није помогло да се пласира на исто.[3] Касније су фудбалери Камеруна испод дреса без рукава носили црну мајицу, али са рукавима.

Због казне и буке која се дигла око једноделног дреса, камерунски спонзор и произвођач контроверзног дреса, компанија Пума подигла је тужбу на суду затраживши од FIFA-е новчану накнаду од скоро два милиона долара.[2]

Смрт на терену

Двадесетосмогодишњи камерунски фудбалски репрезентативац Марк-Вивијен Фое преминуо је након полуфиналног сусрета Купа конфедерација 27. јуна 2003. против Колумбије (1—0). Фое је у 71. минуту пао на средини терена, па је несвесном стању изнесен са стадиона. Упркос хитној медицинској помоћи нешто касније је преминуо. Узрок смрти био је срчани удар.[4] Фое је играо за енглески клуб Манчестер Сити који је након трагедије пензионисао број 23 који је он носио.[5] Исто је учинио Олимпик Лион, из кога је прешао у Манчестер Сити, са бројем 17.[6]

Резултати репрезентације

Светско првенство

ГодинаПласман
1930. до 1962.Није учествовала
1966Повукла се
1970Није се квалификовала
1974
1978
19821 коло
1986Није се квалификовала
1990Четвртфинале
19941 коло
19981 коло
20021 коло
2006Није се квалификовала
20101 коло
20141 коло
2018Није се квалификовала
20221 коло
Укупно8/22

Куп конфедерација

ГодинаПласманИГПНИГДГП
1992. до 1999.Није се квалификовала
2001.1. коло310224
2003.2. место531131
2005. to 2013.Није се квалификовала
2017.1. коло301226
Укупно3/1011435711

Афрички куп нација

Афрички куп нација
Титула: 4
Наступа: 15
ГодинаПласманГодинаПласманГодинаПласман
1957Није учествовала 1976Није се квалификовала 1994Није се квалификовала
1959Није учествовала 1978Није се квалификовала 19961 коло
1962Није учествовала 1980Није се квалификовала 1998Четвртфинале
1963Није учествовала 19821 коло 2000Првак
1965Није учествовала 1984Првак 2002Првак
1968Није се квалификовала 19862. место 2004Четвртфинале
19701 коло 1988Првак 2006Четвртфинале
19723. место 19901 коло 20082. место
1974Није се квалификовала 19924. место 2010Четвртфинале

Пријатељске утакмице

 Камерун1:1  Демократска Република Конго
Детаљи
Ахмаду Ахиџо стадион, Јунде

Списак играча за Светско првенство у фудбалу 2010.

Селектор: Пол Ле Гуен

БројИмеДатум рођењаКлубНаступи (голови)Дебитовао
Голмани
1Карлос Камени18. фебруар 1984. Еспањол59 (0)  Јужна Кореја, 25. мај 2001.
16Сулејману Хамиду22. новембар 1973. Кајсериспор20 (0)  Сомалија, 23. април 2000.
22Ги Нди Асембе28. фебруар 1986. Валенсијен1 (0)2010.
Одбрана
2Беноа Асу-Екото24. март 1984. Тотенхем хотспур9 (0)  Гвинеја, 11. фебруар 2009.
3Николас Нкулу27. март 1990. Монако17 (0)  Јужноафричка Република, 19. новембар 2008.
4Ригоберт Сонг1. јул 1976. Трабзонспор133 (4)  Мексико, 22. септембар 1993.
5Себастијан Басонг9. јул 1986. Тотенхем хотспур7 (0)  Аустрија, 12. август 2009.
8Жереми Нжитап20. децембар 1978. Анкарагучу109 (12)  Габон, 6. октобар 1996.
12Гаетан Бонг25. април 1988. Валенсијен2 (0)2010.
14Орелијен Шеђу20. јун 1985. Лил10 (0)  Мароко, 7. јун 2009.
19Стефан Мбиа20. мај 1986. Олимпик Марсеј31 (3)  Холандија, 27. мај 2006.
Средњи ред
6Александре Сонг9. септембар 1987. Арсенал23 (0)  Египат, 22. јануар 2008.
7Ландри Нгуемо28. новембар 1985. Селтик20 (2)  Руанда, 3. септембар 2006.
10Ашил Емана5. јун 1982. Реал Бетис35 (6)  Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
11Жан Макун29. мај 1983. Олимпик Лион50 (3)  Мароко, 7. јун 2009.
18Ејонг Ено23. март 1986. Ајакс14 (1)  Мароко, 7. јун 2009.
20Жорж Манђек9. децембар 1988. Кајзерслаутерн8 (0)  Ангола, 14. октобар 2009.
21Жоел Матип8. август 1991. Шалке 044 (0)  Италија, 3. март 2010.
Напад
9Самјуел Ето10. март 1981. Интер Милано96 (43)  Костарика, 9. март 1997.
13Ерик Шупо-Мотинг23. март 1989. Нирнберг2 (1)2010.
15Пјер Вебо20. јануар 1982. Мајорка43 (16)  Јапан, 19. новембар 2003.
17Мохамаду Идрису8. март 1980. Фрајбург31 (6)  Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
23Винсент Абубакар22. јануар 1992. Котонспорт2 (0)  Словачка, 29. мај 2010.

Референце и објашњења

Спољашње везе