Шпијунажа
Шпијунажа је обавештајна делатност која се састоје од одавања или саопштавања прикупљених података који представљају војну, службену, привредну или индустријску тајну другој особи, ратној страни, држави или организацији. Подвргнута је међународном праву искључиво у области међународног хуманитарног права, а у мирнодопским условима спада под кривично право поједине државе.
Особа која се бави шпијунажом назива се шпијун или шпијунка,[1] а средства и начини којима они долазе до података су: праћење, тајно и неприметно прислушкивање разговора било да су то разговори телефоном, на интернету, тј. друштвеним мрежама или уживо на јавном месту разговор између две особе тако што се тихо ушуњају, сакрију се или преко врата или зида прислушкују, крађа писама, туђих податка, па тајно мотрење кретања, рада или неке друге активности посматране стране, достављање података, поверљивих тајних информација, одавање, потказивање или цинкарење итд.[2] Шпијуни су често полиглоте, говоре више од два или три страна језика, а неретко се у зависности од задатка прерушавају у нпр. жене, носећи перике, хаљине и шминку, носе одела, глуме да су нека друга особа, имају лажна документа, папире, пасош и личну карту. Труде се да не оставе никакве отиске прстију, да су им ђонови чисти од ципела, носе рукавице, да не пију ништа на јавном месту или догађају, не причају много, само ако им се неко обрати итд.[3][4]
