1940 — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од "великог пожара" 1666, када су уништене четири петине града.
1973 — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти.
1989 — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку.
1992 — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САДМилана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама.
1996 — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци.
1998 — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота.
1999 — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи.