17. новембар

• 887 — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту.
• 1292 — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса.
• 1830 — Основана мађарска Академија наука
• 1839 — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „Oberto, conte di San Bonifacio“ у Милану.
• 1855 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади.
• 1869 — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора
• 1876 — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш.
• 1913 — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније.
• 1918 — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).
• 1922 — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију.
• 1933 — САД по први пут правно признале СССР.
• 1947 — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије.
• 1954 — Гамал Абдел Насер је изабран за египатског председника.
• 1969 — Преговарачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања.
• 1970 — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец.
• 1973 — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте.
• 1989 — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара.
• 1996 — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте.
• 1997 — Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору.
• 2003 — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.

• 1749 — Никола Апер, француски проналазач, познат као отац конзервисања хране. (прем. 1841)^[1]
• 1755 — Луј XVIII, француски краљ (1814—1824). (прем. 1824)
• 1857 — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (прем. 1932)
• 1887 — Бернард Монтгомери, британски војсковођа. (прем. 1976)
• 1902 — Јуџин Вигнер, мађарско-амерички физичар, инжењер и математичар. (прем. 1995)
• 1925 — Рок Хадсон, амерички глумац. (прем. 1985)
• 1928 — Звонко Лепетић, хрватски глумац. (прем. 1991)
• 1928 — Миодраг Поповић Деба, српски глумац. (прем. 2005)
• 1929 — Ранко Жеравица, српски кошаркашки тренер. (прем. 2015)
• 1942 — Мартин Скорсезе, америчко-италијански редитељ, сценариста, продуцент, глумац и историчар филма.
• 1943 — Лорин Хатон, америчка глумица и модел.
• 1944 — Дени Девито, амерички глумац, редитељ и продуцент.
• 1945 — Срђан Карановић, српски редитељ и сценариста.
• 1955 — Миодраг Михаљевић, српски информационо-комуникациони технолог, академик и дописни члан Српске академије наука и уметности.^[2]
• 1957 — Драгица Радосављевић Цакана, српска певачица.
• 1958 — Мери Елизабет Мастрантонио, америчка глумица и певачица.
• 1960 — Рупол, амерички глумац, дрег квин и музичар.
• 1960 — Тихомир Станић, српски глумац.
• 1966 — Софи Марсо, француска глумица, редитељка, сценаристкиња и списатељица.
• 1972 — Ирена Мичијевић, српска глумица. (прем. 2017)
• 1975 — Дајен Нил, америчка глумица.
• 1975 — Џером Џејмс, амерички кошаркаш.
• 1978 — Том Елис, велшки глумац.
• 1978 — Рејчел Макадамс, канадска глумица.
• 1981 — Небојша Јоксимовић, словеначки кошаркаш.
• 1983 — Јанис Бурусис, грчки кошаркаш.
• 1986 — Манучар Маркоишвили, грузијски кошаркаш.
• 1986 — Нани, португалски фудбалер.
• 1987 — Искра Брајовић, српска глумица.
• 1995 — Елисе Мертенс, белгијска тенисерка.
• 1997 — Драган Бендер, хрватски кошаркаш.

• 375 — Валентинијан I, западно-римски цар. (рођ. 321)^[3]
• 474 — Лав II, источноримски цар. (рођ. 467)
• 594 — Гргур Турски, франачки бискуп, историчар и потоњи светац. (рођ. отприлике 538)^[4]
• 1558 — Мери Тјудор, енглеска краљица. (рођ. 1516)
• 1796 — Катарина Велика, руска царица. (рођ. 1729)
• 1882 — Ђуро Даничић, српски научник и филолог. (рођ. 1825)^[5]
• 1908 — Милан Ђ. Милићевић, српски књижевник и историчар. (рођ. 1831)
• 1990 — Роберт Хофстатер, амерички физичар. (рођ. 1915)
• 2006 — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер. (рођ. 1927)

• Међународни дан студената

Српска православна црква данас прославља

• Преподобни Јоаникије Велики
• Свештеномученик Никандар
• Свети мученик Порфирије глумац
• Свети благочестиви цар Јован Дука Ватаци, милостиви
• Свети и праведни Јован, Стефан и Исаија грузијски

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

17. новембар на Викимедијиној остави.