Мериленд
Мериленд или Мериланд (енгл. Maryland), америчка је држава. Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку.[1] Мериленд је седма држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава.[2] Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис.Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.[3]
| Мериленд | |
|---|---|
 Застава .svg) Грб | |
 | |
 | |
| Држава |  САД |
| Главни град | Анаполис |
| Највећи град | Балтимор |
| Проглашење за државу | — датум: 28. април 1788. — поредак: 7. |
| Гувернер | Лари Хоган |
| Површина | 32.133 km2 |
| Становништво | 2010. |
| — број ст. | 5.633.597 |
| — густина ст. | 175,32 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | US-MD |
| Званични веб-сајт | |
Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци.[4][5] Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске.[4][5][6] Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора.[4][5] Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.[7]
Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника.[8][9] Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.[10]
Демографија
| 1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.188.044 | 1.295.346 | 1.449.661 | 1.631.526 | 1.821.244 | 2.343.001 | 3.100.689 | 3.922.399 | 4.216.975 | 4.781.468 | 5.296.486 | 5.773.552 |
Највећи градови
Извор: www.msa.md.gov | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| № | Град | Популација | |||||||
 Балтимор  Коламбија | 1. | Балтимор | 620.961 |  Џермантаун  Силвер Спринг | |||||
| 2. | Коламбија | 99.615 | |||||||
| 3. | Џермантаун | 86.395 | |||||||
| 4. | Силвер Спринг | 71.452 | |||||||
| 5. | Волдорф | 67.752 | |||||||
| 6. | Глен Барни | 67.639 | |||||||
| 7. | Еликот Сити | 65.834 | |||||||
| 8. | Фредерик | 65.239 | |||||||
| 9. | Дандалк | 63.597 | |||||||
| 10. | Роквил | 61.209 | |||||||
Према попису из 2015. године у Мериленду живи 6.006.401 становника што је повећање од 4,03% у односу попис из 2010. године.[11]
Ово укључује природни прираштај од последњег пописа (464,251 рођених, 275,093 умрлих) и пораст услед миграције од 116,713 људи.[12]
Мериленд као мала држава показује карактеристике и северне и јужне регије САД. Генерално, западни Мериленд има апалачку културу; а јужни и источни део јужњачку културу.[13][14]
Језик
Шпански језик се највише говори у држави, после енглеског.[15]
Урбана и рурална подручја
Већина становништва живи у централном региону државе, у околини Балтимора и Вашингтона.[16][17]
Већина популације је концентрисана у градовима и предграђима највећих градова. Историјски гледано, сви градови су настајали у долинама великих река, као и главни град Анаполис који лежи на Северној реци која се улива у Чесапик залив.[18]
Расне и етничке групе
| Раса | 1970[19] | 1990[тражи се извор] | 2000[тражи се извор] | 2010[20] |
|---|---|---|---|---|
| Белци | 81,5% | 71,0% | 64,0% | 60,8% |
| Црнци | 17,8% | 24,9% | 27,9% | 29,8% |
| Азијати | 0,5% | 2,9% | 4,0% | 5,5% |
| Амерички староседеоци | 0,1% | 0,3% | 0,3% | 0,3% |
| друге расе | 0,1% | 0,9% | 1,8% | 3,6% |
По попису из 1970. године у Мериленду је живело 17,8% Афро-Американаца и 80,4% белаца.[21]
Афро-Американци формирају знатан део становништва државе - скоро 30% према попису из 2010. године[22] већина су потомци људи транспортованих из западне Африке као робови,[23][24] а многи су и мешане расе, укључујући Европљане и староседеоце.[25]
Концентрације Афро-Американаца живе у Балтимору, Округу Принца Џорџа и предграђу Вашингтона.
Што се тиче европских народа, најбројнији су Немци (15%), Ирци (11%), Енглези (8%), Италијани (6%), и Пољаци (3%).[26]
Ирци најчешће живе у округу Балтимора[27] и у северним и источним деловима Вашингтона.[28][29][30]), као и у западном Мериленду, где су ирски имигранти помогли изградњу железнице.[27]
Велики проценат становништва на источној обали и у јужном делу су потомци британских досељеника.[31] Источну обалу су населили протестанти, углавном методисти, а јужни окрузи су припали енглеским католицима. Новији европски имигранти крајем 19. и почетком 20. века прво су населили Балтимор, који их привукао својим индустријских пословима. Многи од италијанских, пољских, чешких, и грчких потомака и даље живе на том подручју.[32]
Многи народи из источне Европе, као што су Хрвати, Руси и Украјинци, њихов број се значајно повећао између 1990. и 2010 године. После распада Совјетског Савеза, Југославије и Чехословачке, многи имигранти из источне Европе дошли у САД - 12% њих борави у Мериленду.[33][34][35]
Географија
Мериленд има површину од 32.133,2 km² и по површини га можемо упоредити са Белгијом чија је површина 30.530 km².[36] То је 42. држава по величини у САД.
Највиша тачка са надморском висином од 1.020 m је врх Хој Крест на планини Бекбоун, у близини границе са Западном Вирџинијом.[37]
Геологија
Земљотреси у Мериленду су чести и мали због близине државе од зоне земљотреса.[38][39] Земљотрес у Вирџинији 2011. године умерено се осетио широм Мериленда. Зграде у целој држави нису добро дизајниране за земљотресе и могу лако претрпети штету.[40]
Често се понавља тврдња да је Мериленд једина држава без природних језера, а та тврдња није тачна. Лорел Оксбоу језеро је старо више од сто година, простире се на површини од 55 хектара и налази се 2 кm северно од Мериленд ситија.[41][42][43]"Чувс језеро" је природно језеро површине седам хектара, удаљено 2 кm југоисточно од Апер Марлбора..[44] Постоје бројна вештачка језера, највеће је Дип Крик језеро.[45]
Флора
Као што је типично за државе на источној обали, у Мериленду је биљни живот богат и здрав. Велика количина годишњих падавина омогућава род многих врста биљака.[47]
Многе врсте биљака које нису типичне за ово поднебље се узгаја у држави, већина се узгаја као украсне биљке. Неке од њих су Чемпрес, Јужна Манголија, као и дрво палме у топлијем, источном делу државе.[48] Цвет који се најчешће може видети у држави је Рудбекија, може се видети на сваком кораку и расте широм државе. На овим цветовима најчешће можемо видети балтиморшког летира који је најпознатији инсект у држави.[49] 435 врсти птица је регистровано у Мериленду.[50]
Фауна
Држава гаји велики број белорепих јелена, посебно у шумовитом и планинском делу. Разни сисари се могу наћи у распону од планинског венца на западу до централног подручја државе. Најпознатије животиње су мрки медвед,[51] рис,[52] лисица, којоти,[53] ракуни, и остали.[51]
Постоји популација ретких дивљих коња пронађених на Асатиг острвима[54] и верује се да су ти коњи побегли са бродолома.[54] Чесапик ретривер је раса паса који посебно воли спортове на води, лов и спашавања људи на подручју Чесапика.[55] 1878. године чизопик ретривер је прва ретривер раса призната од стране америчког Кенел клуба, а касније га је универзитет у Балтимору узео као своју маскоту.[56]
Окружење
Мериленд се удружио са суседним државама крајем 20. века да би се побољшало стање у Чесапик заливу. Водени живот и морски плодови су били угрожени развојем индустрије.[57][58]Године 2007. магазин Форбс је оценио Мериленд као пету "најзеленију државу у САД". Мериленд заузима 40. место у укупној потрошњи енергије широм земље, а успео је да највише смањи токсични отпад по глави становника од свих.[59]
Транспорт
Министарство саобраћаја Мериленда, са седиштем у граду Хановер, надгледа превоз у држави кроз разне администрације на нивоу агенција.[60] Независни транспортни орган, са седиштем у Балтимору, одржава и управља свим путевима у држави.[61]
Путеви
Ауто-пут И-95, пролази кроз државу у дужини од 180 km, улази у североисток државе, затим кроз Балтимор, па све до Вудро Вилсон моста. И-70 улази из Пенсилваније северно од града Ханкок и наставља источно 150 km од Балтимора, повезујући градове Хагерстаун и Фредерик. И-83 има 55 km у Мериленду и повезује Балтимор и централну Пенсилванију.
Мериланд такође има систем државних ауто-путева који садрже путеве нумерисане од 2 до 999, међутим, већина путева са већим бројевима су релативно кратки.[62]
Аеродром
Највећи аеродром у Мериленду је Балтимор-Вашингтон аеродром познатији као BWI. Остали аеродром за комерцијалне летове су Хегерстаун и Солсбери.[63]
Постоје и два аердодрома у предграђу Вашингтона, Међународни аеродром и аеродром Роналд Реган[64][65]
Железнички транспорт
Амтрак возови, укључујући велике брзине Аселе експрес стају на свим већим станицама у Балтимору, а затим повезују овај град са Вашингтоном. Поред тога, постоји пруга од Роквила до Камберленда.[66]
Спорт
Мериленд има низ великих и мањих професионалних спортских франшиза. Два тима играју у Националној фудбалској лиги, то су Балтимор рејвенси и Вашингтон редскинси.
Мериленд има значајан историјски углед када су талентовани спортисти у питању, неки од њих су Мајкл Фелпс, Реј Луис, Џими Фокс, Френк Робинсон.[67]
Мериленд је такође домаћин једне од три трке коња годишњег Трипл Краун турнира, који се одржава сваког пролећа у Балтимору.
Каунтри клуб организује три голф турнира за Ју-Ес опен и ПГА првенство.[68]
Референце
Литература
Спољашње везе
- Званични веб-сајт
- Maryland Office of Tourism
- Energy Data & Statistics for Maryland
- USGS real-time, geographic, and other scientific resources of Maryland
- U.S. Census Bureau
- Catholic Encyclopedia article
- Maryland State Facts from USDA
- Мериленд на сајту Curlie
- Мериленд на сајту OpenStreetMap
- Maryland State Archives: Special Collections, Map Collections
- Maryland Historical Society: County Maps
- The Huntingfield Map Collection
