SpaceX

Са 100 милиона долара свог богатства,^[8] Маск је основао Space Exploration Technologies, односно Спејс екс, у мају 2002. године.^[9] Маск је главни извршни директор и главни технолошки директор предузећа, са седиштем у Хоторну, у Калифорнији. Спејс екс развија и производи свемирске ракете-носаче са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду „Millenium Falcon” из филма Звездани ратови), а прва летелица је Драгон (референца из анимираног филма „Puff the Magic Dragon”).^[10] За седам година, компанија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту. Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са Међународном свемирском станицом (МСС), и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.^[11]

Године 2006, Спејс екс је добио уговор са НАСА-ом за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.^[12][13] Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички спејс-шатл који је повучен из употребе 2011. године.^[14] Транспорт америчких астронаута након гашења програма Спејс-шатлова обављао се руском летелицом Сојуз, али Спејс екс је једна од две команије која је склопила уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, који је имао за циљ да развије могућност транспорта америчких астронаута до 2020. године.^[15] Спејс екс је 30. маја 2020. уз помоћ летелице Драгон 2 успешно послала астронауте Роберта Бенкена и Дага Херлија на Међународну свемирску станицу, чиме је постала прва приватна компанија која је то остварила.

Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.^[16] Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.^[17] Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на аутономни свемирски беспилотни брод, на платформу за опоравак која плута у океану,^[18] а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.^[19] У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.^[20]

Спејс екс је, 6. фебруара 2018. године, успешно лансирао Фалкон Хеви, четврту по реду ракету са највећим капацитетом икада направљену (после Сатурн V, Енергија и Н1) и најмоћнију ракету која је у функцији од 2018. године. На инаугуралној мисији, ракета је носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет.^[21]

Спејс екс је највећи приватни произвођач ракетних мотора на свету, а уједно и носитељ рекорда за највиши омер потиска и тежине за ракетни мотор (Мерлин 1D).^[22][23] Произвео је више од 100 оперативних Мерлин 1D мотора. Сваки Мерлин 1D мотор може вертикално да подигне тежину од 40 просечних породичних аутомобила. У комбинацији, 9 Мерлин мотора у првој фази Фалкон 9 производе негде од 5,8 до 6,7 мегањутна потиска, у зависности од надморске висине.^[24]

Крајем 2017. године, Спејс екс је представио дизајн своје нове генерације лансирних возила и система свемирских летелица - БФР („Big Falcon Rocket”) - који ће подржати све могућности пружања услуга лансирања Спејс екса, са једним скупом веома великих возила: Земљина орбита, Лунарна орбита, међупланетарне мисије, па чак и интерконтинентални превоз путника на Земљи и потпуно заменити Фалкон 9, Фалкон Хеви и Драгон возила у 2020-им. БФР ће имати пречник језгра 9 m. Значајан развој возила почео је 2017. године, док је развој ракетних мотора почео 2012. године.^[25][26]

У јануару 2015. године Спејс екс је од компанија Гугл и Фиделити добио милијарду долара у замену за 10% удела у власништву, чиме је укупна вредност компаније процењена на 10 милијарди долара. Претходно су у Спејс екс свој новац уложиле компаније Draper Fisher Jurvetson, Founders Fund, Valor Equity Partners и Capricorn.^[27][28] Новац који је овом приликом стигао у компанију можда је повезан са намером да се уђе у тржиште комерцијалних сателита, прецизније, сателитског интернета на глобалном нивоу (Спејс екс планира да изгради мрежу од више хиљада мањих сателита који ће кружити у ниској орбити и становништву целог света обезбедити приступ брзом интернету).^[29] Гугл је дуже време тражио новог партнера за сателитски интернет, након што је прекинуо сарадњу са компанијама O3b и OneWeb.^[30]

SpaceX на Викимедијиној остави.

• Званичан сајт Спејс екса
• SpaceX на сајту Twitter и Илон Маск на сајту Twitter
• Званична страница на Јутјубу