Хамбург (нем.Hamburg), званично Слободни и ханзеатски град Хамбург (нем.Die Freie und Hansestadt Hamburg, ннем.Friee un Hansestadt Hamborg),[2] град је и држава у Немачкој, и други по величини немачки град, после Берлина. Осим тога, он је седми по величини град у Европској унији са популацијом од преко 1,84[3] милиона.
Хамбург је средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.
Хамбург се налази у северној Немачкој на ушћу река Алстер и Била у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.
У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру речни ток претворен у проточно језеро подељено на два дела која су међусобно спојена. Ови делови се називају унутрашњим и спољним Алстером - нем.Binnenalster и нем.Außenalster. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премошћени су са више од 2500 мостова. То чини Хамбург градом са највише мостова у Европи. Има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.
Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.
Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0 °C, а најхладнији јануар са 0,0 °C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25 °C. Од 1990-их година — можда као последица глобалног отопљења — забележене су и температуре до 37,3 °C (9. август1992). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину влажна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.[4][5][6][7]
Клима Хамбурга (Аеродром Хамбург), елевација: 15 m, 1981-2010 нормале
Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.
Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је достигао 1964. године. Након тога почиње субурбанизовање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август2005) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.
Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру2004) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.
Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.
До дубоко у 19. век, нисконемачки језик је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је високонемачки био језик којим се писало, а до средине 20. века је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору.
Од времена великог таласа усељавања 1960-их су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.
.SW.20050521.jpg)
