У владу је ушла као министарка државне управе и локалне самоуправе[3] од 11. августа 2016. до 29. јуна 2017. године, под владом председника Владе Александра Вучића и в.д. председника Владе Ивице Дачића. На тој функцији, Брнабићева је покренула реформе централних државних служби у Србији.
Након што је 31. маја 2017. инаугурисан за председника Републике Србије, Вучић је у јуну 2017. предложио Брнабићеву за своју наследницу.[4] Председница Владе Брнабић и њена влада су 29. јуна 2017. изгласани већином од 157 од 250 посланика Народне скупштине. Изабрана као нестраначки политичар, приступила је владајућој Српској напредној странци 2019. године, а потом је изабрана за потпредседницу 2021. године.
Године 2019. часопис Forbes је сврстао Брнабићеву на 88. место најмоћнијих жена на свету и 19. место најмоћнијих жена у политици.[5][6] Неки посматрачи сматрају да она није имала политичку моћ у складу са уставном улогом шефа извршне власти, већ тврде да Вучић има власт у својству председника.
Године 2019, њена партнерка Милица Ђурђић родила је дечака; Брнабићева је прва отворено геј председница Владе чија се партнерка породила док је била на тој функцији.[9]
Образовање и пословна каријера
Брнабићева је одрасла у Београду, где је похађала престижну Пету београдску гимназију. Поред српског образовања, Брнабићева има и диплому пословне администрације на Универзитету Нортвуд и мастер пословне администрације Универзитета у Халу, а радила је више од деценије са међународним организацијама, страним инвеститорима, јединицама локалне самоуправе и јавним сектором у Србији.[10]
Пре именовања Брнабићеве у Владу Србије, била је директорка предузећа Continental Wind Serbia,[11] где је радила на реализацији инвестиције од 300 милиона евра у ветропарк у Ковину.[12] Била је члан управног одбора непрофитне фондације Пексим.[13]
Била је ангажована у различитим америчким консултантским кућама које су спроводиле пројекте које је финансирала Агенција САД за међународни развој у Србији. Била је заменик руководиоца Пројекта конкурентности Србије, експерт за Програм реформе локалне самоуправе у Србији и виши координатор Програма економског развоја општина.[10] Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој 2006. године.[14] Током тог ангажмана учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и изградњи потенцијала општина за унапређење пословног амбијента на локалном нивоу уз активну промоцију инвестиција. Постала је члан, а потом и председник Управног одбора алијансе.[14]
Политика
У августу 2016. године, именована је за министра државне управе и локалне самоуправе. Поред тога, председница је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Републике Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседник Републичког савета за реформу јавне управе.
У октобру 2019. године, председница Владе је потврдила да је приступила владајућој Српској напредној странци.[26] Брнабићева је 25. октобра 2019. потписала Споразум о слободној трговини између Србије и земаља чланица Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), чиме је проширен списак српских производа који се могу извозити на територију ЕАЕС.[27]
Након што се пандемија ковида 19 проширила на Србију у марту 2020. године, Брнабићева је постављена за шефицу Кризног штаба здравства.[28] Након што је председник Вучић 15. марта прогласио ванредно стање, Влада је донела уредбе о мерама за време ванредног стања у циљу сузбијања последица избијања.[29] У Србији је први пут од Другог светског рата уведен полицијски час.[30] Брнабићева је за потпредседницу СНС изабрана у новембру 2021. године.[31]
Дебата о уставним улогама
Политолози Кшиштоф Зуба је навео Брнабићеву као пример шефа владе са великом политичком зависношћу од вође владајуће странке.[32] Ситуацију у којој председник Владе нема своју политичку позицију шефа извршне власти дефинисао је као „сурогатну владу”, објашњавајући да је расподела власти која је у супротности са уставним одредницама карактеристика недемократских система.[32]
У фебруару 2019. године, Freedom House је известио да је статус Србије опао са слободне на делимично слободну због погоршања спровођења избора, наставка покушаја владе и савезничких медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање клевете, и Вучићевог гомилања извршних овлашћења која су у супротности са његовом уставном улогом.[33] Опозиционе вође и поједини посматрачи је описују као пуку Вучићеву марионету, чије је председавање, по Уставу, углавном церемонијално, без значајније извршне власти.[2][32][34][35] Брнабићева то никада није демантовала, али је рекла да Вучић треба да буде „ментор” председника Владе.[36]
Косово
Брнабићева је у децембру 2018, коментаришући најављену трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова, рекла: „Надам се да нећемо морати да користимо нашу војску, али у овом тренутку то је једна од опција на столу јер не може се присуствовати новом етничком чишћењу Срба и новим Олујама — иако их Еди Рама позива. Када неко зна да имате јаку војску, онда мора да седне и разговара са вама.”[37][38]
Поред тога, министар спољних послова Косова Бехђет Пацоли је у мају 2019. рекао да неће дозволити Брнабићевој да уђе на Косово због, како је рекао, њене расистичке идеологије. Брнабићева је, приликом примопредаје извештаја Европске комисије о напретку за 2019. годину, рекла: „Харадинај, Тачи и Весели се такмиче ко је највећи националиста и шовиниста. Највише ме плаши што имамо посла са ирационалним људима, најгором врстом популизма, људи који су буквално изашли из шуме.”[39][40] Ово је наишло на оштре критике, посебно од стране корисника Twitter-а, који су водили кампању са хештегом #буквалносамоизашлиизшумекакобисеругалипредседницивладе.[41]
Владе Републике Србије и Косова договориле су се 20. јануара 2020. да обнове летове између својих престоница први пут после више од две деценије.[42][43] До споразума је дошло након вишемесечних дипломатских разговора Ричарда Гренела, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Немачкој, кога је председник Доналд Трамп годину дана раније именовао за специјалног изасланика за односе Србије и Косова.[42]
Коментари о масакру у Сребреници
У интервјуу 14. новембра 2018. за немачки јавни сервис Deutsche Welle, Брнабићева је негирала да су масакри Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године од стране снага босанских Срба били чин геноцида.[44] Две недеље касније, Европски парламент је усвојио резолуцију у којој се каже да парламент жали због континуираног порицања геноцида у Сребреници од стране делова српских власти и подсећа да пуна сарадња са Хашким трибуналом и његовим наследним механизмом укључује прихватање његових пресуда.[45]Хашки суд критиковао је Брнабићеву због негирања геноцида у Сребреници.[44][46]
ЛГБТ+ права
Након што је именована за председницу Владе, Брнабићева је рекла да не жели да буде жигосана као геј председница Владе Републике Србије и да не планира да „гура законске реформе ЛГБТ+ популације у овој фази” јер жели да да приоритет другим реформама политике.[47] У септембру 2017. године, Брнабићева је учествовала на Паради поноса у Београду и постала први председник Владе Републике Србије који је присуствовао паради поноса.[48] Брнабићева је на том догађају рекла:
Влада је ту за све грађане и обезбедиће поштовање права свих грађана.
Брнабићева каже да се залаже за наследна права истополних парова.[49] У фебруару 2019. године, Милица Ђурђић, Брнабићкина партнерка, родила је сина по имену Игор, али су истополни бракови уставом забрањени, а истополно родитељство није регулисано у Србији. Како наводи агенција Франс-Прес, „Ана Брнабић је једна од првих председника Влада чији се партнер породио док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару”.[50] Неки новинари и ЛГБТ+ активисти закључили су да Брнабићева није успела да се заложи за ЛГБТ+ равноправност у Србији.[51][52]