1709

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• Zima 1708/09. u Evropi se smatra najhladnijom u 500 godina.
• U Francuskoj je zavladala glad, broj mrtvih se procenjuje na 600.000. U kombinaciji sa troškovima rata, dolazi do finansijske krize.
• 2. 1. - Rat za špansko nasleđe (RzŠN): Francuzi prepuštaju Gent saveznicima na čelu sa Marlboroughom i Eugenom Savojskim.
• 13. 1. - Mogulski car Bahadur Shah I je kod Hyderabada pobijedio svog polubrata Muhammad Kam Bakhsha, koji umire sutradan.
• 15. 1. - Pošto su carski vojnici, protestanti iz Hessen-Kassela, zauzeli Bolonju, papa Klement XI. prihvata ultimatum i dozvoljava prolaz carske vojske; takođe priznaje Habsburga "Karla III" za legitimnog naslednika Španije.

• januar - Abraham Darby I proizveo sirovo željezo putem koksa umjesto drvenog uglja, što je važan korak prema Industrijskoj revoluciji.
• 17. 1. - RzŠN: Francuzi napuštaju i Brugge - gube Španjolsku Nizozemsku (Belgiju).
• 18. 1. - Veliki severni rat (VSR), Švedska invazija Rusije: Šveđani su zauzeli Veprik nedaleko od Kijeva. Usled jake zime i ruske politike spržene zemlje, Šveđani gube mnogo ljudi.

• 1/2. 2. - Britanski pomorac Woodes Rogers na jednom od otoka Arhipelaga Juan Fernandez u Pacifiku pronalazi i spašava nasukanog škotskog gusara Alexandera Selkirka, a što je događaj koji će kasnije postati predložak za znameniti roman Robinson Crusoe.
• 8 i 21. 2. - Švedski kralj Karlo XII. odnosi pobede kod Opošnje i Krasnokutsk-Gorodnoja
• 15. 2. - Završen je građanski rat u Kraljevini Kongo, Pedro IV je ovladao celom zemljom.
• 19. 2. - Umro japanski šogun Tokugawa Tsunayoshi, nasleđuje ga nećak Ienobu (do 1712).

• 28. 3. - Johann Friedrich Böttger obavestio kralja u Drezdenu o otkriću načina proizvodnje porcelana - Böttger je sarađivao sa, prošle godine preminulim, Ehrenfried Walther von Tschirnhausom.

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 20. 4. - RzŠN: Opsada Alicantea završena franko-španskim zauzećem grada.
• 23. 4. - VSR: Bitka kod Sokolke, nedaleko od Poltave: švedski strateški neuspeh.
• 21. 4. - Persijski safavidski vicekralj Kandahara Gurgin-han, takođe i gruzinski kartlijski monarh Giorgi XI, ubijen od strane paštunskog poglavara Mirwais Hotaka, koji zatim vlada nezavisno u kandaharskoj oblasti (do smrti 1715).
• 29. 4. - RzŠN: Jacques Cassard odbranio od Engleza konvoj sa žitom iz Tunisa za Marsej, čime je Provansa spašena od gladi.

• 2. 5. - VSR: Šveđani su okružili Poltavu.
• 6. 5. - Umro mletački dužd Alvise II Mocenigo, naslediće ga Giovanni II Cornaro (do 1722).
• 7. 5. - RzŠN: Bitka kod La Gudine: španske burbonske snage potukle anglo-portugalsku vojsku.
• maj - Savatije Ljubibratić, raniji zahumski mitropolit i poglavar crkve u Boki kotorskoj, obaveštava vernike u Dalmaciji o svom izboru za "državnog arhijereja" po dopuštenju mletačkog dužda^[1]
• maj - novembar - U Englesku stiže 13.000 izbeglica (Poor Palatines) sa srednje Rajne - dolazi do rasprave o imigraciji, neki su kasnije preseljeni u Irsku i Ameriku.
• 28. 5. - RzŠN: na pregovorima o miru Hagu, saveznici su nepopustljivi - "Nema mira bez Španije", traže da Filip V napusti zemlju, čak i da Luj XIV zarati protiv svog unuka ako to ovaj ne bi učinio. Luj 7. juna odbacuje ultimatum.

• 28. 6. - VSR: Dresdenski ugovor: obnovljen savez između Frederika IV, kralja Danske-Norveške i Augusta Jakog, vladara Saksonije i Poljske-Litvanije, protiv Švedske.

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 2 - 17. 7. - VSR: Susret trojice kraljeva, Pruske, Danske i Saksonije, u Potsdamu i Berlinu: Pruska, ipak, ne želi ući u rat.
• 8. 7. - Veliki sjeverni rat: Bitka kod Poltave u kojoj ruske snage pod carem Petrom Velikim razbijaju švedsku vojsku kralja Karla XII te tako konačno zaustavljaju švedski pokušaj osvajanja Rusije; bitka, u kojoj je gotovo cjelokupna švedska vojska prisiljena na predaju, predstavlja prekretnicu rata i kraj Švedske kao evropske velesile; kralj Karlo XII, pak, uspijeva pobjeći i pronaći utočište na području Osmanskog Carstva, u Bender u današnjoj Moldaviji/Transnistriji.
• 11. 7. - Predaja u Perevoločnoj: švedski gen. Adam Ludwig Lewenhaupt sa 12.000 vojnika se predaje Rusima.
• 27. 7. - Japanski car Higashiyama abdicira, nasleđuje ga sin Nakamikado (do 1735) - car je u ovo vreme samo figura.
• 28. 7. - RzŠN: Posle mesec dana opsade Tournaia, Francuzi napuštaju varoš i povlače se u citadelu.
• 28. 7. - VSR: U Drezdenu sklopljen dansko-saksonski savez.
• leto - Patrijarh Kalinik otvara u Skoplju spor protiv Masfud-age iz Krive reke koji ga je držao 30 dana u prištinskom zindanu; u septembru odlazi u Carigrad gde je izvadio hućum protiv muteselima Tahir-paše Mahmudbegovića, koji su mu iznuđavali novac.^[2]

• avgust - Kralj Stanisław Leszczyński napustio Poljsku (vratiće se 1733-36), a ulaze saksonske trupe ranijeg kralja Augusta.

• 3. 9. - RzŠN: Saveznici zauzeli i citadelu Tournaia.^[3]

• 11. 9. - RzŠN: Bitka kod Malplaqueta je najkrvavija bitka stoleća i Pirova Marlboroughova pobeda nad maršalom Villarsom na severu Francuske, gde pobednici imaju duplo više žrtava od poraženih.
• septembar - U Ljubljani se nalazi dvorska komisija koja ispituje uzroke čestih nemira u Lici, Krbavi pa i Karlovačkom generalatu - Srbi se žale na upravu Komore, traže priključenje generalatu, isto misle i Hrvati.^[4] Karlovački graničari su se bunili ove godine zbog neisplaćenog "lena".^[5]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 8. 10. - Torunjski ugovor: obnovljen savez između Rusije i Poljske-Litvanije, ponovo pod vlašću Augusta II (do 1733).
• 12. 10. - Odlučeno o osnivanju rudarskog grada u Meksiku, kasnije poznatog kao Chihuahua.
• 20. 10. - RzŠN: Saveznici zauzeli Mons.
• 22. 10. - VSR: Kopenhagenski ugovor: obnovljen rusko-danski savez protiv Švedske.
• 29. 10. - Prvi Barijerski ugovor: Britanci pristaju na holandsku kontrolu južne Nizozemske, kako bi ih zadržali u ratu.
• 30. 10. - Mojsije Petrović posvećen u Peći za mitropolita dabrobosanskog - u Sarajevo stiže oko 19. novembra ali kratko se zadržava.

• novembar (krajem oktobra po j.k.) - Crkveni sabor u Peći, prisutan je i crnogorski vladika Danilo.^[6]
• 6. 11. - VSR: Rusi započinju opsadu Rige - zauzimaju je u julu.
• 12. 11. - VSR: Danska armija se iskrcava u švedskoj Skaniji, cilj im je Helsingborg (poraženi u martu).
• novembar - Sički ratnik Banda Singh Bahadur zauzeo mogulsku provincijsku prestonicu Samanu u Pandžabu.

• decembar - U portugalskom Brazilu završen Rat Emboabasa oko posedovanja nalazišta zlata.
• 22. 12. - RzŠN: Gusarska ekspedicija Woodesa Rogersa zarobila španski galeon Nuestra Señora de la Encarnación y Desengaño blizu Donje Kalifornije, tri dana kasnije ne uspeva zauzeti mnogo veći brod Nuestra Señora de Begoña.

Kroz godinu

• Johann Maria Farina (Giovanni Maria Farina) započinje proizvodnju Kolonjske vode vode u Kelnu.
• Obnovljena habsburška Tajna konferencija, sada je stalna sa osam članova na čelu sa dvorskim kancelarom, prvi oblik ministerijalne vlade.^[7]
• Građanski sloj prigovara budimskom episkopu što je samo ove godine primio 3980 forinti za venčanice i milostinju.^[8]
• Razbojnici udarili kontribuciju na Vukovar, Nuštar i druga naselja.^[9]
• Kuga zahvatila velike delove Ugarske.^[10], takođe i srednje Evrope.
• Iguman Hadži Visarion i bratstvo manastira Rakovice obnovili, "bez fermana", kosmajski manastir Tresije^[11].
• Umro bački episkop Stevan Metohijac.
• U Beču podignut Theater am Kärntnertor.
• Nicholas Rowe priredio komade Williama Shakespearea u šest tomova, što se smatra prvim modernim izdanjem.
• U istočnom delu Ferganske doline nastaje Kokandski kanat: Šahruh-bej se osamostalio od Buhare (kanat traje do 1876).
• Umro kralj Ayutthaye Suriyenthrathibodi, nasleđuje ga Thai Sa (do 1733).
• Herkulaneum otkriven tokom kopanja bunara - masovnija iskopavanja od 1737.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1709.

• 24. 2. - Jacques de Vaucanson, pronalazač automata († 1782)
• 28. 3. - Aleksej Razumovski, ruski maršal († 1771)
• 2. 6. - Josip Betondić, pjesnik († 1764)
• 8. 8. - Tokugawa Ietsugu, šogun Japana († 1716)
• 10. 8. - Jean-Jacques Lefranc de Pompignan, polihistor († 1784)
• 18. 9. - Samuel Johnson, književnik i leksikograf († 1784)
• 29. 12. - Elizabeta, ruska carica († 1762)
• Vasilije Petrović Njegoš, vladika crnogorski († 1766)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1709.

• 20. 1. - Père de la Chaise, jezuit, ispovjednik Louisa XIV (* 1624)
• 24. 1. - George Rooke, britanski admiral flote (* 1650)
• 9. 2. - François-Louis de Bourbon-Conti, francuski knez i general (* 1664)
• 19. 2. - Tokugawa Tsunayoshi, japanski šogun (* 1646)
• 1. 4. - Henri-Jules de Bourbon-Condé, knez Condé (* 1643)
• 2. 4. - Giovanni Battista Gaulli, slikar (* 1639)
• 21. 4. - Đorđe XI od Kartlija, gruzinski kralj, guverner Kandahara (* 1651)
• 6. 5. - Alvise II Mocenigo, mletački dužd (* 1628)
• 6. 5. - Vicko Bujović, pisac, pomorac (* 1660)
• 29. 6. - Antoine Thomas, jezuitski misionar i astronom u Kini (* 1644)
• 31. 8. - Andrea Pozzo, jezuitski arhitekta i slikar (* 1642)
• 4. 9. - Jean-François Regnard, komediograf (* 1655)
• 2. 10. - Ivan Mazepa, bivši zaporoški hetman (* 1639)
• 8. 11. - Dimitrije Rostovski, episkop, svetac (* 1651)
• 1. 12. - Abraham a Sancta Clara, nemački propovednik (* 1644)
• 8. 12. - Thomas Corneille, pisac, leksikograf, akademik (* 1625)
• Suriyenthrathibodi, kralj Ajutaje

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)