Olimpijada 1924

VIII. Olimpijske igre - Pariz 1924

VIII Olimpijske igre 1924. godine su održane u Parizu. Grad Pariz je izabran od strane MOK-a u konkurenciji preostalih gradova kandidata: Amsterdama, Berlina, Los Anđelesa, Rio de Žaneira i Rima. Ovo su bile zadnje Igre za vreme kojih je predsednik MOK bio Pjer de Kuberten. Kao prateća manifestacija ovim igrama održana je i Međunarodna nedelja zimskih sportova, i to od 25. januara do 5. februara 1924. godine, koja je kasnije od strane MOK-a označena kao Zimske olimpijske igre 1924.

Od posebnosti na ovim Igrama treba istaći da je kao deonica maratonske trke odabrana distanca 42 km i 195 m, ista ona koja se trčala na Igrama u Londonu 1908., a od Igara u Parizu postaje standardna dužina svih maratona.

Od takmičara, posebno se pamte atletičari na srednjim i dugim stazama iz Finske: Pavo Nurmi koji je pobedio u trkama na 1.500 m i 5.000 m (koje su održane u razmaku od jednog sata!) i u kros trci. Vil Ritola je pobedio na 10.000 m i 3.000 m sa preponama, dok je bio drugi na 5.000 m i u kros trci iza Nurmija. Albin Stenros je pobedio u maratonu, dok je finska ekipa (sa Nurmijem i Ritolom) pobedila u ekipnim trkama na 3.000 m i kros trci. Zbog toga je ta sjajna generacija trkača kasnije bila poznata pod nazivom „leteći Finci“. Zapažene su bile i tri zlatne medalje koje osvojio plivač Džoni Vajsmiler (čemu je dodao i bronzu u vaterpolu), te pet medalja, od čega 3 zlatne, mačevaoca Rodžera Dukreta iz Francuske.

Jugoslavija učestvuje sa 37 sportista i prvi put osvaja medalje i to zlatne. Učinio je to gimnastičar Leon Štukelj osvojivši prva mesta u višeboju i na vratilu.

Događaji na ovoj Olimpijadi su poslužili kao zaplet Oscarom nagrađenom filmu Vatrene kočije.