Panamski papiri
Panamski papiri (engl. Panama Papers) predstavljaju 11,5 miliona objavljenih povjeriljivih dokumenata koji sadrže detaljne informacije o 214 hiljada ofšor preduzeća navedenih od strane panamskog korporativnog servisnog provajdera Mosak Foneska, koji sadrže i identitet akcionara i direktora preduzeća. Dokumenti pokazuju kako bogati pojedinci, uključujući i državne službenike, skrivaju novac od javnosti. U vrijeme objavljivanja, papiri su identifikovali pet tadašnjih šefova država ili vlada iz Argentine, Islanda, Ukrajine, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata; kao i vladinih zvaničnika, bližih rođaka i bliskih saradnika raznih šefova vlada više od četrdeset zemalja. Britanska Djevičanska Ostrva su dom za polovini navedenih preduzeća, dok Hongkong sadrži najviše povezanih banaka, advokatskih kancelarija i posrednika.[1]
Iako upotreba ofšor privrednih subjekata nije nezakonita u nadležnostima u kojima su registrovana, tokom istrage novinari su otkrili da se neke od fiktivnih firmi možda koristite u nezakonite svrhe, uključujući prevare, trgovinu drogom i utaju poreza.[2]
Anonimni izvor pod pseudonimom „Džon Dou” proslijedio je dokumente u serijama njemačkim novinama „Zidojče Cajtung” početkom 2015. godine. Informacije iz ove neplaćene uzbunjivačke transakcije[3] dokumenata datiraju još iz davnih semdesetih godine 20. vijeka i na kraju su iznosile 2,6 terabajta podataka. S obzirom na obim curenja informacija, novine su zatražile pomoć Međunarodnog konzorcijuma novinara istraživača, koji distribuira dokumente za istrage i analizu oko 400 novinara u 107 medijskih organizacija u 76 zemalja.[4] Prvi novinski izveštaji na osnovu papira, i 149 samih dokumenata, objavljeni su 3. aprila 2016. godine. MKNI je obećao da će objaviti potpun spisak navedenih preduzeća početkom maja 2016.[5]
